ТАНГО   Већ добре две недеље мрзи ме да се померим из столице и поспремим собу. Има таквих дана, понављају се, с времена на време, циклично. Не покушавам да им изнађем разлог. Једноставно ме мрзи. Уосталом, овде сам ионако привремено, иако „привремено“ већ улази у шести месец. Или седми. Како год, и то ме мрзи. Да рачунам, да бројим. Тек шаком разгрнем папире, дуван, чепове, мртве муве са стола. Да имам где да спустим књигу, тастатуру, лактове. Понекад се правим да ми смета смеће око ногу. А знам да ми не смета. Ваљда покушавам да смирим савест и да неком непостојећем посматрачу кажем да, ипак, нисам свиња. Елем, велим, не…

Смеје се, тотално свестан себе, зуби, очи различите боје, манир, косица, покрет руком, струк, ципеле, даса, (Каква мачка!), BBC, све… Ох, не, не, не опет! Види црнкињу за фендером (стратокастер, али има магнет више, први је дупли), види њену руку, прстен на малом прсту, вуче жице на горе, два-три пута, види, ево опет, види, само бас иде напред… А љубав, ту љубав, водили су у лифту, у мраку, јако, брзо, 4 гига у секунди, чули некога на петом спрату, само притисли дугме за други, и наставили, и није то била реклама за Кока-Колу. Космичка настраност, ничега нема, само очи, прсти, све тако контра, дум-тап, ду-дум-тап… Да, праштање од некога је…

ЕВИН БЛУЗ једино што имаш је своје тело и безброј начина да му нанесеш бол и претвориш га у песак који ће залутати у баршунасту косу икона модне индустрије једино што имаш су радни дани који се сударају у бескрајном низу као кликери бајатог хлеба и потпис на документу који говори кога ћеш волети једино што имаш је трење између љубавника које ће са првим свитањем постати иловача на којој ћеш саздати дом за све оне који долазе једино што имаш су уплакана деца која се пењу на твоја рамена док покушавају да дохвате пурпурну заставу плаценте над нама од њеног финог ткања сашиће бескрајну врећу за спавање за сву…

  *** Клаус Милер је из мајчиног млијека посисао страх љубав га мимоилази као сотону света водица, у његовој сперми мали поларни медвједићи, нити један не заживи изван гуме кондома, Клаус Милер посјећује изложбе, одлази у оперу и оставља бакшиш конобарима, он живи од четири до десет, одлази не спавање, припрема одијело за сутра, сања колеге из бироа, мешкољи се и мрмља нешто, што нико не може чути, јер нико не лежи поред њега, Клаус Милер се буди у пола седам, у пола седам будим се и ја и кажем: „Отвори очи, та не можеш му ти насути на нос млијеко љубави, свету водицу.“ *** Јутрос је госпођа Габлер у…

  KАПЕТАН Улични продавац на доку имао је густу косу као танке, сребрнасте жичице у сијалицама. Ореол који би, можда, после чешљања букнуо. Kапетан још једне сезоне, са манирима пророка. Посматрали смо дешавање чуда око нас. Kопче и еполете, морнарску капу са сидром, ширите, орден. Дугмад у облику кормила на кошуљи. Официрски опасач. На продају је било све. Објашњавао је употребу алата; говорио о старости петролејске лампе; распону великог шестара; препричавао ловачке приче држећи харпун; ширио мреже; тумачио шкољке и јежев скелет; куцкао у бродска звона као да их штимује. Нудио је наушнице. У руке је узимао примитивни дурбин и окретао га ка пучини, оснажујући трговину и прекоморским искуством. Kашичице…

  ИШЧУПАЛИ БЕТОНСКУ БАНДЕРУ Чека и чека и чека и чека и пре ће се празна чаша сама од себе напунити и пре ће радни стаж сам себе угојити 35 година и пре ће 30 лаповских фирми одштампати нови сет промо календара за следећу и следећу и следећу и ону тамо фискалну годину…, него што ће се добра, солидна мисао појавити у његовој бездној лобањи. Све је како ствар налаже! Његов посао за данас, па за у хронолошки даљ, је да ркће, не да се прави… Рано је јутро. Неки га не би ни прозвали тако. Били би задовољни рекавши да је још увек ноћ. Можда би били у праву.…

  КАКО СЕ КАЖЕ МАЈКА? – Како се каже мајка? – Mère. – А море? – Mer. – Па то је исто. *** Моја мајка је оток, а не mer. Оток на отоку. Зовем је сваки дан чим завршим с послом, између два и три, „deux et trios“. Кад нема сигнала, изађем из говорнице и чекам. Онда опет бирам исте бројеве, али на француском. – Дааааа? – Ја сам. Она зна да сам ја, али ипак упитно растеже глас. Видим је у уском мрачном ходнику поред огледала како отреса пепео цигарете у плави тањурић с дупинима. На рубовима златним словима пише „Сунчани поздрав с Јадрана“. Њена рука се тресе и…

  Бети, сви су били заљубљени у Бети, било је једноставно немогуће не бити заљубљен у Бети, чега она наравно није била свесна, или се правила да није, а цела та појава имала је мере и размере епидемије, па је треба изложити непристрасно, са оволике историјске дистанце, ни мање ни веће, јер сви су били опчињени, а како најтачније објаснити, можда због њеног имена које се римовало с њеним дупетом и струком, с нечим што није било објект него субјект, вечити субјект, али се мора описивати споља, јер унутра не можеш, са њеном благо коврџавом косом коју је, бакарно црвенкасту, смеђу или шатирану, мање или више сјајну, зависно већ од…

  Колико би срећан био мој муж да може да ме однекуд види, да види како описујем ту нашу ноћ сличну снимању неког филма, у којем су бомбе и бљесак експлозија били прави, иза нашег прозора слабашно заштићеног расцепаном тамом, довољно свикнутом да распозна истинско рушење од успешне филмске пиротехнике. Иако сликар, био је на неки начин и заљубљеник у филм, нарочито је волео остварења Андреја Тарковског, чијег смо Андреја Рубљова гледали неколико пута. Први пут у Руском дому, када је многе познанике и пријатеље обавестио о пројекцији, желећи да са њима подели своје одушевљење. Филм је приказан без превода, али то није ни било важно, јер су слике довољне…

  ПРЕВОЂЕЊЕ   Река је била мирна, са обале је изгледало да се може лако савладати. Ту у близини је раније постојао мост од чврстог материјала, али је срушен у последњем рату. До саме реке стизала је пруга, која се ту, на рушевинама моста, застрашујуће у ваздуху прекидала. На урушену траку некадашњег ауто-пута постављена је заштита да се ноћу изгубљени возачи не би сурвали. Било је то непотребно, нико тим путем више није стизао. Тргови Рима после пада Царства постали су места за напасање стоке; градови Петра и Палмира чије рушевине још сведоче о некадашњој важности и лепоти, доживели су сличан крах. Шта је наспрам тога пад једног скрајнутог сеоског…