• Година LVII · свеска 10-12 · 2023

    КОРАЧАЛИ СУ   ЖЕЉКА АВРИЋ (1964, Бања Лука) дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише поезију, есеје, приказе и кратке приче. Објављене књиге поезије: Портрет (2001), Звездарница (2004), Маргиналије (2013), Временик (2014), Јесам (2016), Жеђам (2018), Песма јој је друго име (2020), Несан (2021), Сушти (2022) и Сонетне бројанице (2019) са Ранком Павловићем. Песме су јој превођене на више страних језика. Прилоге објављује у књижевној периодици. Са књижевником и преводиоцем Бранком Цветкоским сачинила Панораму савремених српских песникиња која је на македонском језику објављена у часопису Книжевно житие у Скопљу. Добитница више књижевних награда и друштвених признања.   СОЊА АТАНАСИЈЕВИЋ (1962, Лебане) објавила је осам романа и једну збирку прича:…

  • Година LVII · свеска 7-9 · 2023

      МИРЈАНА АНДРИЋ (1986, Краљево) дипломирала на ФИЛУМ-у шпански језик и хиспанску књижевност. Kњигу превода Аутопортрет, избор из стваралаштва уругвајског песника Ибера Гутјереса, објавила је 2020. г. у издању СKЦ-а Крагујевац, а наредне године излазе Гиле и минидаде као продукт синергија истоименог уметничког трија. Живи и ствара у Kрагујевцу.   ЛАЗАР БУКУМИРОВИЋ (2001, Чачак), студент српске књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише пеозију и критику. Објављене књиге: Уџбеник свакодневице (Матица српска, 2021).   МАРКО ГЛИШИЋ (1983, Крагујевац) дипломирао је на Катедри за српски језик и књижевност на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Пише песме и кратке приче. Објавио је збирку песама Пристаниште (2021). Живи и ради у Крагујевцу.   МИЛИЈАН ДЕСПОТОВИЋ…

  • Година LVII · свеска 4-6 · 2023

      БОЈАН БЕЛИЋ (1978, Ваљево), студирао је филозофију и глуму. Преводи са немачког, енглеског и италијанског језика. Превео на српски дела Блејка, Рилкеа, Тракла, Џојса, Антологијуу немачког уклетог песништва. Добио је награду „Милош Ђурић“ за превод Вилијема Блејка.   ЛАЗАР БУКУМИРОВИЋ (2001, Чачак), студент српске књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише пеозију и критику. Објављене књиге: Уџбеник свакодневице (Матица српска, 2021).   ДИВНА ВУКСАНОВИЋ (1965, Београд) Магистрирала је театрологију и докторирала филозофију. Редовна је професорка на Факултету драмских уметности и Факултету примењених уметности у Београду. Објавила је тринаест књига у области књижевности (поезија, кратке приче, међужанр, романи); три радио драме извођене су јој на Радио Београду 2. Ауторка је и…

  • Година LVII · свеска 1-3 · 2023

    КОРАЧАЛИ СУ   ВЕНКО АНДОНОВСКИ (1964) ради као редовни професор књижевности на Филолошком факултету у Скопљу. Један од најчитанијих романсијера и најизвођенијих драмских аутора у последњих петнаест година у Македонији. Освојио је све македонске награде за прозу, драму и критику, а добитник је и међународних награда Балканика (најбоља књига на Балкану), Југра (руска награда за најбољи роман из словенских књижевности) и Кочићево перо. Године 2017. био је номинован за Толстојеву награду, за роман Пупак света. Ове године је добио руску међународну награду Златни витез за драматургију. Дописни је члан Македонске академије наука и уметности. Тренутно живи у Крагујевцу.   БОЈАН АНЂЕЛКОВИЋ (Прокупље, 1976) је дипломирао на Филолошком факултету у Београду…

  • Година LVI · свеска 10-12 · 2022

    КОРАЧАЛИ СУ   ЖЕЉКА АВРИЋ (1964, Бања Лука) пише поезију, есеје и књижевне приказе. Аутор је осам збирки песама, члан је УКС и УКРС, више пута награђивана. Прилоге је објављивала у великом броју домаћих и страних часописа.   МИРОСЛАВ АЛЕКСИЋ (1960, Врбас) дипломирао је на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду. Пише поезију, прозу и књижевну критику. Објавио је осам песничких књига. Поезија му је превођена на више језика а књиге изабраних песама објављене су му у Русији и Словачкој. Заступљен је у тридесетак антологија и избора поезије у Србији и иностранству. Добитник је више књижевних награда, међу којима су: Змајева,  Драинац, Вишњићева, Печат вароши сремскокарловачке,…

  • Година LVI · свеска 7-9 · 2022

    „КОРАЧАЛИ СУ“   ЛАЗАР БУКУМИРОВИЋ (2001, Чачак), студент српске књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише пеозију и критику. Објављене књиге: Уџбеник свакодневице (Матица српска, 2021).   МАРКО ВУКОВИЋ (1975, Крагујевац). Објављене збирке песама: Тешко је време (1994), Иза осмеха (1998), Расрчнуће (2000) и Дивљи камен (2005). Превео са норвешког језика: Ролф Јакобсен Вежбе дисања (2014), Туне Хеднебе Тачка (2016), Агнес Раватн Птичји суд (2017), Лаш Соби Кристенсен Акустичне сенке (2018), Гунвор Хофмо Никог не заборављам (2018), Тор Улвен Звезда у костуру (2020), Ролф Јакобсен Усамљена тераса и друге песме (2021) и избор из нове норвешке лирике Некрштени фјордови (2021). Песме су му превођене на енглески, пољски, норвешки, македонски,…

  • Година LVI · свеска 4-6 · 2022

    КОРАЧАЛИ СУ[1]   МАЈА БЕЛЕГИШАНИН ИВАНОВИЋ (1980, Београд), завршила Филолошки факултет у Београду, Српску књижевност и језик са општом књижевношћу. Пише поезију (за одрасле и децу), прозу, есеје и приказе. Објављује у књижевној периодици. Живи у Београду. Објављене књиге поезије: Испод неба (2007), Светлосна пруга (2011), Зимско сунце (2014), Песме разних боја, књига за децу (2017), Нежна граница – хаику (2018), Биљке и девојчице, књига за децу (2019), и књига критике Светло препознавање – прикази, есеји (2020).   ДЕЈАН БОГОЈЕВИЋ (1971, Ваљево), мутимедијални уметник. Објавио преко 70 ауторских, жанровски различитих књига (поезија, проза, драма, хаику, есеј, стрип). Награђиван у земљи и иностранству. Превођен на преко двадесет језика. До сада, поред Србије, ауторске…

  • Година LVI · свеска 1-3 · 2022

      НЕДЕЉКО БОГДАНОВИЋ (1938, Бучум код Сврљига) завршио је Филолошки факултет у Београду и докторирао са темом Говор Алексиначког Поморавља. Прикупио је огромну количину народних песама из сврљишког краја, па и шире. Објавио је много стручних радова и више од четрдесетак књига поезије, прозе, есејистике, народног стваралаштва и језичке културе. До пензије је радио као професор Филозофског факултета у Нишу. Данас је веома активан као дописни члан Српске академије наука и уметности у Нишу. Живи и ствара у Нишу и Бучуму. ЛАЗАР БУКУМИРОВИЋ (2001, Чачак) студент је српске књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише пеозију и критику. Објављене књиге: Уџбеник свакодневице (Матица српска, 2021). ЖЕЉКА ГАВРИЛОВИЋ (1949, Лозница)…

  • Година LV · свеска 10-12 · 2021

    ЛАЗАР БУКУМИРОВИЋ (2001, Чачак), студент српске књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише поезију и критику. Објављене књиге: Уџбеник свакодневице (Матица српска, 2021). МАРИЈА М. БУЛАТОВИЋ (1990, Краљево) дипломирала је и мастерирала на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду. Докторанд је на Филолошком факултету у Београду, где је и ангажована као истраживач-сарадник и где ради докторску тезу под насловом Филозофски концепт тела Мориса Мерло-Понтија и Ролана Барта као принцип естетске недовршености у его-документу. МИРЈАНА БУЛАТОВИЋ (1958) је завршила гимназију у Србобрану и књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Радила је најпре у Подгорици, као новинар и лектор, потом у Новом Саду, а од…

  • Година LV · свеска 7-9 · 2021

    ДЕЈАН АЦОВИЋ (1970), класични филолог, библиотекар и књижевни преводилац. Преводи са старогрчког, латинског, француског и енглеског језика. Поља интересовања: класична – старогрчка и латинска – књижевност, средњовековна и хуманистичка књижевност на латинском, француска, енглеска и новогрчка књижевност; путопис: Медитеран и Балкан. Библиографија превода: http://www.vbs.rs/scripts/cobiss, Дејан Ацовић. Запослен у библиотеци „Браћа Настасијевић” у Горњем Милановцу; у оквиру издавачке делатности Библиотеке уређује едицију „Србија и Балкан”. Живи у Чачку. ДИНА ВОЈВОДИЋ (1990, Крагујевац) завршила је основне и мастер студије музикологије на Факултету музичке уметности у Београду на коме је и докторандкиња. Излагала је радове на домаћим и међународним научним скуповима у земљи и иностранству. Објавиљивала је у зборницима студентских радова, часописима од…