КОРАЧАЛИ СУ   МАРИЈАНА АЛЕКСИЋ МИЛАНОВИЋ (1991, Бајина Башта) основне, мастер и докторске студије завршила је на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Запослена је као лектор за шпански језик на истом факултету. Основне области научно-истраживачког рада су јој настава шпанског као страног језика, контрастивна лингвистика, прагматика и синтакса шпанског језика, као и превођење. Са шпанског је превела романе Блистава република (2020) Андреса Барбе и, у сарадњи са Бојаном Ковачевић Петровић, Месец у кавезу (2016) Сое Валдес.   МОМЧИЛО БАКРАЧ (1962, Врбас) пише поезију, прозу, ликовну и књижевну критику, есеје и путописну прозу. Објавио је књиге песама: Самоогледало (2006); Жамор у катакомби (2006), Надница за бекетовање (2007), Бивша целина (2008), Сасписци…

  ИЛИЈА БАКИЋ (1960, Вршац), српски песник, приповедач, романсијер, књижевни и стрипски критичар, уредник. Велики део његовог књижевног опуса везан је за фантастику и авангардну књижевност, нарочито сигнализам. Објавио преко двадесетак романа, збирки прича и књига песама. Живи и ради у Вршцу и Панчеву. МАРКО ВУКОВИЋ (1975, Крагујевац). Објављене збирке песама: Тешко је време (1994), Иза осмеха (1998), Расрчнуће (2000) и Дивљи камен (2005). Превео са норвешког језика: Ролф Јакобсен Вежбе дисања (2014), Туне Хеднебе Тачка (2016), Агнес Раватн Птичји суд (2017), Лаш Соби Кристенсен Акустичне сенке (2018), Гунвор Хофмо Никог не заборављам (2018), Тор Улвен Звезда у костуру (2020), Ролф Јакобсен Усамљена тераса и друге песме (2021), избор из…

  ЈАНА АЛЕКСИЋ (Крагујевац, 1984) виши научни сарадник на Институту за књижевност и уметност у Београду. Поезију, критику и есејистику објављује у књижевној периодици и зборницима. Ауторка је монографија: Опседнута прича: поетика романа Горана Петровића (2013), Жудња за лепотом и савршенством: теургијска димензија књижевноуметничког стваралаштва (2014), Културна идеологија Милана Кашанина (2019), Књижевна мисао Милана Кашанина (2020), Метапоетичности: прилози проучавању песничке самосвести (2021), као и четири књиге песама: Топао камен (2014),Упијање (2017), Аријеланоним (2018) и На средини (2020).   МИРОСЛАВ АЛЕКСИЋ (1960, Врбас) дипломирао је на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду. Пише поезију, прозу и књижевну критику. Објавио је осам песничких књига. Поезија му је…

КОРАЧАЛИ СУ   ЖЕЉКА АВРИЋ (1964, Бања Лука) дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише поезију, есеје, приказе и кратке приче. Објављене књиге поезије: Портрет (2001), Звездарница (2004), Маргиналије (2013), Временик (2014), Јесам (2016), Жеђам (2018), Песма јој је друго име (2020), Несан (2021), Сушти (2022) и Сонетне бројанице (2019) са Ранком Павловићем. Песме су јој превођене на више страних језика. Прилоге објављује у књижевној периодици. Са књижевником и преводиоцем Бранком Цветкоским сачинила Панораму савремених српских песникиња која је на македонском језику објављена у часопису Книжевно житие у Скопљу. Добитница више књижевних награда и друштвених признања.   СОЊА АТАНАСИЈЕВИЋ (1962, Лебане) објавила је осам романа и једну збирку прича:…

  МИРЈАНА АНДРИЋ (1986, Краљево) дипломирала на ФИЛУМ-у шпански језик и хиспанску књижевност. Kњигу превода Аутопортрет, избор из стваралаштва уругвајског песника Ибера Гутјереса, објавила је 2020. г. у издању СKЦ-а Крагујевац, а наредне године излазе Гиле и минидаде као продукт синергија истоименог уметничког трија. Живи и ствара у Kрагујевцу.   ЛАЗАР БУКУМИРОВИЋ (2001, Чачак), студент српске књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише пеозију и критику. Објављене књиге: Уџбеник свакодневице (Матица српска, 2021).   МАРКО ГЛИШИЋ (1983, Крагујевац) дипломирао је на Катедри за српски језик и књижевност на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Пише песме и кратке приче. Објавио је збирку песама Пристаниште (2021). Живи и ради у Крагујевцу.   МИЛИЈАН ДЕСПОТОВИЋ…

  БОЈАН БЕЛИЋ (1978, Ваљево), студирао је филозофију и глуму. Преводи са немачког, енглеског и италијанског језика. Превео на српски дела Блејка, Рилкеа, Тракла, Џојса, Антологијуу немачког уклетог песништва. Добио је награду „Милош Ђурић“ за превод Вилијема Блејка.   ЛАЗАР БУКУМИРОВИЋ (2001, Чачак), студент српске књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише пеозију и критику. Објављене књиге: Уџбеник свакодневице (Матица српска, 2021).   ДИВНА ВУКСАНОВИЋ (1965, Београд) Магистрирала је театрологију и докторирала филозофију. Редовна је професорка на Факултету драмских уметности и Факултету примењених уметности у Београду. Објавила је тринаест књига у области књижевности (поезија, кратке приче, међужанр, романи); три радио драме извођене су јој на Радио Београду 2. Ауторка је и…

КОРАЧАЛИ СУ   ВЕНКО АНДОНОВСКИ (1964) ради као редовни професор књижевности на Филолошком факултету у Скопљу. Један од најчитанијих романсијера и најизвођенијих драмских аутора у последњих петнаест година у Македонији. Освојио је све македонске награде за прозу, драму и критику, а добитник је и међународних награда Балканика (најбоља књига на Балкану), Југра (руска награда за најбољи роман из словенских књижевности) и Кочићево перо. Године 2017. био је номинован за Толстојеву награду, за роман Пупак света. Ове године је добио руску међународну награду Златни витез за драматургију. Дописни је члан Македонске академије наука и уметности. Тренутно живи у Крагујевцу.   БОЈАН АНЂЕЛКОВИЋ (Прокупље, 1976) је дипломирао на Филолошком факултету у Београду…

КОРАЧАЛИ СУ   ЖЕЉКА АВРИЋ (1964, Бања Лука) пише поезију, есеје и књижевне приказе. Аутор је осам збирки песама, члан је УКС и УКРС, више пута награђивана. Прилоге је објављивала у великом броју домаћих и страних часописа.   МИРОСЛАВ АЛЕКСИЋ (1960, Врбас) дипломирао је на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду. Пише поезију, прозу и књижевну критику. Објавио је осам песничких књига. Поезија му је превођена на више језика а књиге изабраних песама објављене су му у Русији и Словачкој. Заступљен је у тридесетак антологија и избора поезије у Србији и иностранству. Добитник је више књижевних награда, међу којима су: Змајева,  Драинац, Вишњићева, Печат вароши сремскокарловачке,…

„КОРАЧАЛИ СУ“   ЛАЗАР БУКУМИРОВИЋ (2001, Чачак), студент српске књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише пеозију и критику. Објављене књиге: Уџбеник свакодневице (Матица српска, 2021).   МАРКО ВУКОВИЋ (1975, Крагујевац). Објављене збирке песама: Тешко је време (1994), Иза осмеха (1998), Расрчнуће (2000) и Дивљи камен (2005). Превео са норвешког језика: Ролф Јакобсен Вежбе дисања (2014), Туне Хеднебе Тачка (2016), Агнес Раватн Птичји суд (2017), Лаш Соби Кристенсен Акустичне сенке (2018), Гунвор Хофмо Никог не заборављам (2018), Тор Улвен Звезда у костуру (2020), Ролф Јакобсен Усамљена тераса и друге песме (2021) и избор из нове норвешке лирике Некрштени фјордови (2021). Песме су му превођене на енглески, пољски, норвешки, македонски,…

КОРАЧАЛИ СУ[1]   МАЈА БЕЛЕГИШАНИН ИВАНОВИЋ (1980, Београд), завршила Филолошки факултет у Београду, Српску књижевност и језик са општом књижевношћу. Пише поезију (за одрасле и децу), прозу, есеје и приказе. Објављује у књижевној периодици. Живи у Београду. Објављене књиге поезије: Испод неба (2007), Светлосна пруга (2011), Зимско сунце (2014), Песме разних боја, књига за децу (2017), Нежна граница – хаику (2018), Биљке и девојчице, књига за децу (2019), и књига критике Светло препознавање – прикази, есеји (2020).   ДЕЈАН БОГОЈЕВИЋ (1971, Ваљево), мутимедијални уметник. Објавио преко 70 ауторских, жанровски различитих књига (поезија, проза, драма, хаику, есеј, стрип). Награђиван у земљи и иностранству. Превођен на преко двадесет језика. До сада, поред Србије, ауторске…