• Година LVI · свеска 1-3 · 2022

      НЕДЕЉКО БОГДАНОВИЋ (1938, Бучум код Сврљига) завршио је Филолошки факултет у Београду и докторирао са темом Говор Алексиначког Поморавља. Прикупио је огромну количину народних песама из сврљишког краја, па и шире. Објавио је много стручних радова и више од четрдесетак књига поезије, прозе, есејистике, народног стваралаштва и језичке културе. До пензије је радио као професор Филозофског факултета у Нишу. Данас је веома активан као дописни члан Српске академије наука и уметности у Нишу. Живи и ствара у Нишу и Бучуму. ЛАЗАР БУКУМИРОВИЋ (2001, Чачак) студент је српске књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише пеозију и критику. Објављене књиге: Уџбеник свакодневице (Матица српска, 2021). ЖЕЉКА ГАВРИЛОВИЋ (1949, Лозница)…

  • Година LV · свеска 10-12 · 2021

    ЛАЗАР БУКУМИРОВИЋ (2001, Чачак), студент српске књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише поезију и критику. Објављене књиге: Уџбеник свакодневице (Матица српска, 2021). МАРИЈА М. БУЛАТОВИЋ (1990, Краљево) дипломирала је и мастерирала на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду. Докторанд је на Филолошком факултету у Београду, где је и ангажована као истраживач-сарадник и где ради докторску тезу под насловом Филозофски концепт тела Мориса Мерло-Понтија и Ролана Барта као принцип естетске недовршености у его-документу. МИРЈАНА БУЛАТОВИЋ (1958) је завршила гимназију у Србобрану и књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Радила је најпре у Подгорици, као новинар и лектор, потом у Новом Саду, а од…

  • Година LV · свеска 7-9 · 2021

    ДЕЈАН АЦОВИЋ (1970), класични филолог, библиотекар и књижевни преводилац. Преводи са старогрчког, латинског, француског и енглеског језика. Поља интересовања: класична – старогрчка и латинска – књижевност, средњовековна и хуманистичка књижевност на латинском, француска, енглеска и новогрчка књижевност; путопис: Медитеран и Балкан. Библиографија превода: http://www.vbs.rs/scripts/cobiss, Дејан Ацовић. Запослен у библиотеци „Браћа Настасијевић” у Горњем Милановцу; у оквиру издавачке делатности Библиотеке уређује едицију „Србија и Балкан”. Живи у Чачку. ДИНА ВОЈВОДИЋ (1990, Крагујевац) завршила је основне и мастер студије музикологије на Факултету музичке уметности у Београду на коме је и докторандкиња. Излагала је радове на домаћим и међународним научним скуповима у земљи и иностранству. Објавиљивала је у зборницима студентских радова, часописима од…

  • Година LV · свеска 4-6 · 2021

      МИЛЕН АЛЕМПИЈЕВИЋ (1965) је аутор десетак књига из области књижевне белетристике (последња је збирка прича Kоњске ширине, 2019). Аутор књиге есеја о анимираном филму Уметност претеривања: Белешке једног гледаоца (2014) и огледа Дан кад је нестао Мајсл Еванс: Џез и филмска нарација (2016). Мултимедијално предавање Џез и анимирани филм одржао на неколико европских међународних фестивала анимације. Приредио двоброј часописа за уметност и културу Градац, посвећен џезу (183-184 / 2012). Пише о филму, џезу и анимацији за дневне листове и културну периодику. Ради у Дому културе у Чачку на месту уредника филмског и видео програма и као уметнички директор међународног фестивала анимације Аниманима. ЈЕЛЕНА АНГЕЛОВСКИ (1980, Панчево) дипломирала је на…

  • Година LV · свеска 1-3 · 2021

    АЛЕН БЕШИЋ (1975, Бихаћ) дипломирао је на Одсеку за српску књижевност и језик Филозофског факултета у Новом Саду. Објавио је четири књиге поезије, као и две књиге изабраних књижевних критика и есеја. Преводи са енглеског језика (Брус Четвин, Џон Фаулс, Дерек Волкот, Џамејка Кинкејд, Џин Рис, Тони Хогланд, Ени Пру, Теџу Кол, Макс Портер, Џојс Керол Оутс, Клодија Ранкин, Џефри Јуџинидис…). За поезију је добио награде „Бранко Миљковић“ и „Ристо Ратковић“, а за превод Награду „Милош Н. Ђурић“. Од 2007. године ради као уредник часописа за књижевност и теорију Поља, а од 2012. и као уредник издавачке делатности Културног центра Новог Сада. Живи у Новом Саду. ВОЈИН ВАСОВИЋ (Крагујевац, 1985)…

  • Година LIV · свеска 10-12 · 2020

    ВЕНКО АНДОНОВСКИ (1964) ради као редовни професор књижевности на Филолошком факултету у Скопљу. Један од најчитанијих романсијера и најизвођенијих драмских аутора у последњих 15 година у Македонији. Освојио је све македонске награде за прозу, драму и критику, а добитник је и међународних награда Балканика (најбоља књига на Балкану), Југра (руска награда за најбољи роман из словенских књижевности) и Кочићево перо. Године 2017. био је номинован за Толстојеву награду, за роман Пупак света. Тренутно живи у Крагујевцу. ЕЛИС БЕКТАШ (1970, Зеница) осим у родном граду, живео је у Београду, Приштини, Мостару, Сарајеву. Сада је становник Требиња. Након напуштања војске у чину пешадијског капетана радио је као инструктор за кризне ситуације, а…

  • Година LIV · свеска 7-9 · 2020

    ИВАН АНТИЋ (1981, Јагодина), дипломирао је на Групи за српску књижевност и језик са општом књижевношћу на Филолошком факултету у Београду. Објавио је збирке кратких прича Тонус (2009) и Мембране, мембране (2016). Приче су му преведене на енглески, немачки, пољски, словеначки, румунски, македонски и албански језик и уврштене у антологије Nga Bergradi, me dashuri – Tregimi i ri nga Serbia (2011), Пуцања (2012), Iz jezika v jezik (2014) и Чаробна шума (2016). Од 2012. године живи и ради у Љубљани. КАТАРИНА БАБИЋ (1973, Kрагујевац), виши кустос, аутор је преко 30 стручних радова објављених у реномираним зборницима, часописима, каталозима, монографијама, зборницима, стручној периодици и др., као и предговора, пописа изложби, приказа…

  • Година LIV · свеска 4-6 · 2020

      ЈАНА АЛЕКСИЋ (Крагујевац, 1984), запослена је на Институту за књижевност и уметност у Београду као научни сарадник. Поезију, критику и есејистику објављује у књижевној периодици и зборницима. Ауторка је монографија Опседнута прича: Поетика романа Горана Петровића (2013),  Жудња за лепотом и савршенством: Теургијска димензија књижевноуметничког стваралаштва (2014), Културна идеологија Милана Кашанина (2019), као и четири књиге песама: Топао камен (2014), Упијање (2017), Аријел аноним (2018) и На средини (2020). БРАНКО АНЂИЋ (1952, Београд) дипломирао је на Филолошком факултету у Београду – Одсек за општу књижевност с теоријом, а постдипломске студије је завршио на Теорији књижевности. Радио је као новинар, писац и преводилац. Био је уредник и суоснивач књижевног часописа…

  • Година LIV · свеска 1-3 · 2020

    МИЛЕН АЛЕМПИЈЕВИЋ (1965) објавио је више књига поезије и приповедне прозе и један роман (Шлустрик, 2012). Приредио је број 183-184 часописа Градац о џезу. Ради на месту уредника филмског и видео програма и уметничког директора међународног фестивала анимације „Аниманима“ у Дому културе у Чачку. СОЊА АТАНАСИЈЕВИЋ је објавила седам романа и једну збирку прича. Добитница је награде Бранко Ћопић Српске академије наука и уметности, и два пута награде Златни хит либер Редакције за културу РТС-а. Њени романи били су у ужем или најужем избору за бројне значајне награде, два пута за НИН-ову, више пута за награду Женско перо, као и за награде Исидориним стазама, Мирослав Дерета и Стеван Сремац. Проза…

  • Година LIII · свеска 10-12 · 2019

    ИВАН АНТИЋ (1981, Јагодина). Објавио је књиге кратких прича Тонус (2009) и Мембране, мембране (2016). Мембране су преведене на словеначки језик (2019), а поједине приче преведене су на енглески, немачки, пољски, румунски, македонски и албански језик, и уврштене у антологије Плејлиста с почетка века (Београд, 2011), Nga Bergradi, me dashuri – Tregimi i ri nga Serbia (Приштина, 2011), Пуцања (Београд, 2012), Iz jezika v jezik (Љубљана, 2014), Чаробна шума (Београд, 2016), Страх и трепет (2017), Најкраће приче српских писаца (2017). Преводи са словеначког, а уредио је и неколико књига у издању Српског културног центра „Данило Киш“. Од 2012. године живи и ради у Љубљани.   ИЛИЈА БАКИЋ (1960, Вршац), српски…