ПАВЛЕ АЛЕКСИЋ (Београд, 1993), у Београду је завршио средњу школу и започео студије. Са деветнаест година је отишао у Америку, где и данас живи без сталне адресе и ради у баровима, од места до места. Добитник је награде Ђура Ђуканов за збирку Тамо је море (2020), чије су изабране приче објављене у оквиру збирке Хартворм (2021). ЈОВИЦА АЋИН (Зрењанин, 1946), приповедач, романописац и преводилац. Аутор је десетак књига прича, неколико романа, десетак књига есеја. Један је од највећих уредника у српској књижевности. Његове приче и есеји заступљени су у српским и страним антологијама, часописима и зборницима, превођени и објављивани у многим часописима у Француској, Италији, Шпанији, Енглеској, Канади, Русији, Пољској,…

ЖЕЉКА АВРИЋ (Бања Лука, 1964) је дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише поезију, књижевне приказе и есеје, кратке приче. Прилоге објављује у књижевној периодици. Песме су јој је превођене на руски, енглески, бугарски, македонски, словачки, пољски и румунски језик. Објавила је књиге песама: Портрет, Звездарница, Маргиналије, Временик, Јесам, Жеђам, Несан, Сушти, Изван, изнутра; Песма јој је друго име и Прича о некадашњем (изабране песме). Са књижевником Ранком Павловићем је коаутор књиге Сонетне бројанице. Објавила је књигу кратких прича Дан је могао да почне и књигу есеја и коментара Ноћни разговори. Са књижевником и преводиоцем Бранком Цветкоским уредила Панораму савремених српских песникиња објављену на македонском језику, у часопису Книжевно…

КОРАЧАЛИ СУ БОЈАНА АНТОНИЋ (1991, Београд) је завршила студије српске књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду, где тренутно похађа докторске студије из исте области. Запослена је као библиотекар на Катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима на Филолошком факултету у Београду. АЛЕКСАНДРА ДИМИТРИЈЕВИЋ (1989, Приштина) дипломирала је 2013, мастерирала 2014. и докторирала на Филозофском факултету Универзитета у Београду 2024. године. Од фебруара 2014. године до марта 2015. обавила је стручну праксу у Народном музеју у Крагујевцу, а у јуну 2015. положила је кустоски испит у Народном музеју у Београду. Александра се активно бави истраживачким и научним радом, а област њених истраживања је српска средњовековна, византијска, поствизантијска и источнохришћанска уметност…

ЛАЗАР БУКУМИРОВИЋ (Чачак, 2001) дипломирао на Одсеку за српску књижевност Филозофског факултета у Новом Саду. Пише поезију и књижевну критику. За збирку песама Уџбеник свакодневице (Матица српска, 2021) награђен је Матићевим шалом. Прве преводе са шпанског започео као студент хиспанистике. ЂОРЂО ВАСИЋ (Маглај, 1961) студирао је немачки језик и немачку књижевност. Досад је превео и објавио романе немачких и аустријских ауторки и аутора: Кристофа Хајна Хорнов крај (1990), Хајнриха Бела Хлеб раних година (2021), Кристе Кожик, Анђео са златним брковима (2021), Хермана Броха Зачарање (2022), као и збирке приповедака Франца Фимана Жонглер у биоскопу или острво снова (2017), Волфганга Колхазеа Нова година с Балзаком (2019) и Ксавера Бајера Приче с…

  МАЈА БЕЛЕГИШАНИН ИВАНОВИЋ (1980, Београд) дипломирала је на Филолошком факултету у Београду, Српску књижевност и језик са општом књижевношћу. Пише поезију (за одрасле и децу), прозу, есеје и приказе. Објављује у књижевној периодици. Објављене књиге поезије: Испод неба (2007), Светлосна пруга (2011), Зимско сунце (2014), Песме разних боја, књига за децу (2017), Нежна граница – хаику (2018), Биљке и девојчице, књига за децу (2019), књига критике Светло препознавање – прикази, есеји (2020) и Мајска киша (изабране и нове песме, 2022). Живи у Београду.   ДАНИЛО БРАКОЧЕВИЋ (1994, Београд), глумац и писац. Основне и мастер студије глуме завршио је на Академији уметности у Новом Саду, након чега је за време…

КОРАЧАЛИ СУ   МАРИЈАНА АЛЕКСИЋ МИЛАНОВИЋ (1991, Бајина Башта) основне, мастер и докторске студије завршила је на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Запослена је као лектор за шпански језик на истом факултету. Основне области научно-истраживачког рада су јој настава шпанског као страног језика, контрастивна лингвистика, прагматика и синтакса шпанског језика, као и превођење. Са шпанског је превела романе Блистава република (2020) Андреса Барбе и, у сарадњи са Бојаном Ковачевић Петровић, Месец у кавезу (2016) Сое Валдес.   МОМЧИЛО БАКРАЧ (1962, Врбас) пише поезију, прозу, ликовну и књижевну критику, есеје и путописну прозу. Објавио је књиге песама: Самоогледало (2006); Жамор у катакомби (2006), Надница за бекетовање (2007), Бивша целина (2008), Сасписци…

  ИЛИЈА БАКИЋ (1960, Вршац), српски песник, приповедач, романсијер, књижевни и стрипски критичар, уредник. Велики део његовог књижевног опуса везан је за фантастику и авангардну књижевност, нарочито сигнализам. Објавио преко двадесетак романа, збирки прича и књига песама. Живи и ради у Вршцу и Панчеву. МАРКО ВУКОВИЋ (1975, Крагујевац). Објављене збирке песама: Тешко је време (1994), Иза осмеха (1998), Расрчнуће (2000) и Дивљи камен (2005). Превео са норвешког језика: Ролф Јакобсен Вежбе дисања (2014), Туне Хеднебе Тачка (2016), Агнес Раватн Птичји суд (2017), Лаш Соби Кристенсен Акустичне сенке (2018), Гунвор Хофмо Никог не заборављам (2018), Тор Улвен Звезда у костуру (2020), Ролф Јакобсен Усамљена тераса и друге песме (2021), избор из…

  ЈАНА АЛЕКСИЋ (Крагујевац, 1984) виши научни сарадник на Институту за књижевност и уметност у Београду. Поезију, критику и есејистику објављује у књижевној периодици и зборницима. Ауторка је монографија: Опседнута прича: поетика романа Горана Петровића (2013), Жудња за лепотом и савршенством: теургијска димензија књижевноуметничког стваралаштва (2014), Културна идеологија Милана Кашанина (2019), Књижевна мисао Милана Кашанина (2020), Метапоетичности: прилози проучавању песничке самосвести (2021), као и четири књиге песама: Топао камен (2014),Упијање (2017), Аријеланоним (2018) и На средини (2020).   МИРОСЛАВ АЛЕКСИЋ (1960, Врбас) дипломирао је на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду. Пише поезију, прозу и књижевну критику. Објавио је осам песничких књига. Поезија му је…

КОРАЧАЛИ СУ   ЖЕЉКА АВРИЋ (1964, Бања Лука) дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише поезију, есеје, приказе и кратке приче. Објављене књиге поезије: Портрет (2001), Звездарница (2004), Маргиналије (2013), Временик (2014), Јесам (2016), Жеђам (2018), Песма јој је друго име (2020), Несан (2021), Сушти (2022) и Сонетне бројанице (2019) са Ранком Павловићем. Песме су јој превођене на више страних језика. Прилоге објављује у књижевној периодици. Са књижевником и преводиоцем Бранком Цветкоским сачинила Панораму савремених српских песникиња која је на македонском језику објављена у часопису Книжевно житие у Скопљу. Добитница више књижевних награда и друштвених признања.   СОЊА АТАНАСИЈЕВИЋ (1962, Лебане) објавила је осам романа и једну збирку прича:…

  МИРЈАНА АНДРИЋ (1986, Краљево) дипломирала на ФИЛУМ-у шпански језик и хиспанску књижевност. Kњигу превода Аутопортрет, избор из стваралаштва уругвајског песника Ибера Гутјереса, објавила је 2020. г. у издању СKЦ-а Крагујевац, а наредне године излазе Гиле и минидаде као продукт синергија истоименог уметничког трија. Живи и ствара у Kрагујевцу.   ЛАЗАР БУКУМИРОВИЋ (2001, Чачак), студент српске књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише пеозију и критику. Објављене књиге: Уџбеник свакодневице (Матица српска, 2021).   МАРКО ГЛИШИЋ (1983, Крагујевац) дипломирао је на Катедри за српски језик и књижевност на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Пише песме и кратке приче. Објавио је збирку песама Пристаниште (2021). Живи и ради у Крагујевцу.   МИЛИЈАН ДЕСПОТОВИЋ…