nizoral made my hair fall out does nizoral block dht nizoral shampoo dosage lotrisone ringworm
  • Александра Димитријевић
    ДОГАЂАЈ УХВАЋЕН У ПРОСТОРУ

      Уметник Станислав Антонић приступа специфичном начину обраде дрвета у сировом стању, претачући га у опну која задобија функцију чувара oдређеног језгра. Спонтано сагледавање ових скулптура није довољно, јер радови не поседују само рецептивно, већ и креативно поље. На тај начин, посматрач се може упознати са идејом за коју се уметник залаже. Антонићева скулптура има своју унутрашњу логику, као и свој властити скуп правила, која комбинацијом материјала (дрво и метал) још више наглашавају свој циљ. Радови овог уметника претачу се у призор који подразумева догађај ухваћен у простору, чији смисао произилази из социокултурних референци и алузија.[1] Сами називи радова показују да је скулптура у постала објекат променљивости, опирући се нормативима…

  • Александра Димитријевић
    ВРТОГЛАВИЦА КОЈА ОДВАЈА ЧОВЕКА ОД РЕАЛНОГ ПРОСТОРА

      Симболичким премештањем са вербалног, на визуелно, приказвањем усана и очију, на шпици Хичкоковог Вертига, и на радовима Невене Костић, примећује се да се њена својеврсна идеологија претаче са идеје на дело. Уметница својим радовима представља елементарни увид у то да се продукција значења, као и формација њених идејних, мисаоних или емоционалних фрагмената, или целине, остварује првенствено помоћу слике, иконички.[1]  Њена концентрација на говор ликовног дела, надилази опште конвенције устаљених сликарских принципа. Овде се сликарским приступом указује на стање вртоглавице, као основног мотива, изазване различитим узроцима, где се комбинацијом технике, наглашава и тескоба стања у којем се приказани ликови Невениних слика и налазе. Ликови приказани на радовима дистанцирају се од…

  • Александра Димитријевић
    НЕПОМИРЉИВИ КРАЈЕВИ СТВАРНОСТИ

    Полазећи од тога да „сваки објекат има два аспекта, један опште познат, који опажамо скоро увек, и други спектрални“ , уметник Зоран Велимановић постиже изузетност четврте димензије сликарске идеологије, приказујући је као реалност, али у различитим аспектима њеног изражајног тоналитета. Користећи се геометријском шемом и перспективом, уметник на својим радовима приказује атмосферу пластичне, метафизичке усамљености. Код њега су фигуре без лица, тужног тела, укомбиноване на фантазмагоричним бићима. Архитектонски простори на Велимановићевим сликама указују на неку врсту имагинарне позорнице; постављени су тако да у сваком тренутку ишчекују драму, раскидајући са свим уобичајеним менталним навикама посматрача. На овај начин Велимановић ослобађа оне мале естетске специфичности и, попут Де Кирика, своја дела пушта…

  • Александра Димитријевић
    ЈАСНОСТ КАО ПУТ ДО БЕСКОНАЧНОСТИ

      Уметница Маша Пауновић је превасходно уметница-практичар, са изванредно развијеним пластичким сензибилитетом. Основни, проблемски и идејни пунктови њеног рада тачно су фиксирани у облицима које моделује, користећи се различитим материјалима. У најопштијем смислу, њен концепт културе материјала, око којег се у највећој мери гради сва пластичка проблематика којом се уметница бави, везан је за елементе простора, структуре, материјала и начин израде. Започињући јасноћом облика, Маша своје радове завршава једном врстом бесконачности, деформишући крајеве. Експериментишући једним материјалом, уметница придодаје и другу врсту, на тај начин да ти придодати фрагменти стоје ту за себе, издвојени, обављајући функцију самопрезентације. Овакав начин израде, обликовања и комбиновања два различита материјала, даје форму спајања два „сопства“…

  • Александра Димитријевић
    УМЕТНОСТ КАО НЕОПХОДАН ИЗРАЗ ЉУДСКОГ ИСКУСТВА

    Сама друштвена сфера у току своје инертне еволуције, последњих година долази до извесног стадијума кризе, тако да се нашла скоро у потпуности изван граница реалног. Упливом модернизације, свакако се олакшава егзистенција, али се на тај начин подстиче и пасивна деструкција социолошког амбијента. Својим задирањем у питање колико декадентно технологија и медији могу да делују на заједницу, уметница Катарина Недељковић предочава проблем модерне социолошке идеологије. Њени радови представљају неисцрпну тему и питање – када је све почело и због којих све чинилаца се данашња комуникација (не) одвија. Човек је почео да мења све оно на шта је навикао, да се мири са оним што није волео да види, где су свакодневни…