Уметница Бранка Анђелић својим акварелима развија две струје ликовне поетике –  једну интимистичку, другу колористичку – које, кроз инспирацију, гестуалност и изворност допуњују једна другу. Валерска обрада форме носи целокупна дела, док се контура губи јер је моделација изведена валерском обрадом облика. На тај начин уметница враћа светлост, а боји припада улога акцента. Мотиви на Бранкиним сликама су повод за развијање личног осећања, као и смирено посматрање света. С атмосфером пејзажа, мртве природе и ведута, њени акварели улазе у светлост, чиме уметница оживљава поједина импресионистичка искуства. Поред атмосфере, светлосним решењима оваква врста интимистичког сликарства, какву уметница ствара, одаје утисак једре материје.       …

Горан Кнежевић својим делима оживљава једну врсту нове фигурације, и враћа студије људског тела у центар уметничког интересовања. Стваралаштво овог уметника повезује се са егзистенцијализмом, у филозофском али и у визуелном смислу. Његов стил одликује изразита експресивност, наглашена драматургија покрета и специфична употреба простора. Људске фигуре су често приказане у тренутку неког физичког напора, неретко фрагментисане. Простор у његовим делима није неутралан амбијент, већ постаје активан елемент, без обзира што бива редукован, геометријски дефинисан и лишен наративних детаља. На тај начин Кнежевић доприноси утиску изолованости приказаних фигурација. На цртежу, као темељу Кнежевићевог ликовног језика, линија је гестуална, експресивна, прецизна и напета, често грађена попут кадрираних фотографских  секвенци, што указује на…

  Радови уметника Славољуба Ђанија Галића указују на једну врсту нове сликарске парадигме, веома сличне оној која је одликовала српски енформел у другој половини XX века. Његова дела не полазе од форме или наратива, већ комбинују материју и суштину; она су експресивна унутрашња потреба, преточена у ликовно дело. Галићеви радови су попут неког археолошког локалитета сећања и круцијалних емотивних тренутака, приказаних комбинацијом сликарских и несликарских материјала. Користећи се једном редукованом врстом енформела, попут Лазара Возаревића, Ђани истиче материјалност и гест као примарни носилац значења слике. Он на појединим местима не наноси боју, већ слаже пастозне наслаге, или пак огреботине, дајући свему једну егзистенцијалну димензију. Како би Ј. Денегри једном приликом…

  Радове уметника Селмана Тртовца карактерише обликовање чистог, апсолутног и аутентичног животног искуства. Уметник својим ликовним језиком ствара нове форме изворне енергије у аутономном простору сликовне површине. Тртовац поставља специфичну идеологију у складу са својим аутономним законима и принципима, чиме визуализације мисли представља у свој уметнички метајезик. Овакав сликарски пројекат успоставља самосвест о пиктуралном простору, где сваки уметников рад представља појединачни траг и пример реализације мисаоног и искуственог тока. На овом раду концентрација на говор ликовног дела, надилази опште конвенције устаљених сликарских принципа, где се приказани ликови дистанцирају од огољеног формализма анатомије, и примарно преносе идеју и емоцију, као поредак строге, унутрашње функционалности. На тај начин, увиђа се да пракса…