• Александра Димитријевић
    ПОЕТИКА КОЛАЖНОГ CIRCUMAMBULATUSA

      Уметница Гордана Станишић Вујошевић у свом опусу истражује пиктуралну поетику колажа, и на један неконвенционалан и веома дубиозан начин разматра појам кружења, као унутрашњег сазревања сопства. Она својим колажима отвара комплексност дефинисања цикличног кретања ума и унутрашњег раста и сазревања, чиме путем уметничке праксе поставља нова тумачења такозваног Circumambulatus-а. Одржавајући аналогију између уметности и живота са једне стране, те уметности и психичког устројства са друге, уметница успоставља модел превазилажења формалних образаца којим би се цикличност појаснила реципијенту. На радовима се може уочити да уметница не препушта ниједну ставку случајности, нити унутрашњој психичкој нужности; она део по део колажа уклапа врло промишљено, врло минуциозно, градећи једну специфичну позорницу моћног теоријског…

  • Александра Димитријевић
    EЗОТЕРИЧНИ КРАЈОЛИЦИ

      Ана Валигурска је пољска уметница чији се рад заснива на специфичном мистичном тумачењу пејзажних мапа. Реч је о јединственом и самосвојном приступу и једнако самосвојном ликовном изразу. Занимљиво је у којој мери Валигурска успева да из најједноставнијих мапа пиктурално ишчита један нови садржај, и на нови начин их растумачи. Уметница перципира свет кроз мапу, коју слика као акционо поље кроз које се стално функционише. To чини различитим техникама, чиме наглашава контуре области које мапа обухвата. Oваквим ликовним изучавањем и проматрањем минијатурних мапа уметница ствара један нови микрокосмос, у којем би реципијенти могли да схвате да је она,  заправо, посвећеница једне посебне делатности, специјализована и веома упућена у то издвојено…

  • Славица Обрадиновић
    МУЗИЧАРИ

      Целокупно уметничко стварaлаштво Зорана Игњатовића произилази из богатог животног искуства којим уметник ствара лични стил и аутентичне уметничке форме. Сликарство, цртеж, скулптура/објекат су продукт уметниковог става и доживљаја стварности, а реализована дела заокупљају посматрача и уводе у сфере ритма, мелодије, импровизације. Тиме се дела ликовне уметности преплићу са музиком која је уметникова покретачка снага и инспирација. Настају слике нераскидиво везане са џезом, уметник инкорпорира јединствен ритам и мелодију која се чује на сликама. Једна уметност се прелива у другу стварајући нераскидиву уметничку целину препознатљивог и оригиналног уметничког приступа. Слике надахнуте џезом, ритмом и плесом представљају део опуса Зорана Игњатовића који настаје од 2019. године. Штафелајно сликарство и предметност су…

  • Александра Димитријевић
    СИМБИОЗА ЦРНЕ И БЕЛЕ

      Ендре Пеновац припада самом врху светске уметничке сцене. Препознатљив је по јединственим акварелима којима експериментише. Не одбацујући фигурацију, уметник своје радове чини гестуалним, у неким сегментима и калиграфским. Они се развијају насупрот устаљеном језику моделовања слике и њеног простора. Таквим пиктуралним изразом, Пеновац ову технику сликања воденим бојама представља као ванвременску компоненту. Циклус, готово у потпуности црно-белих слика, сачињавају животиње. На неколицини сегмената, уметник јукстапозиционира детаље јарком палетом. Експресивну и гестуалну хомогеност површине слике Пеновац постиже употребљавајући широке четке, којима прави негде жустре потезе (када наглашава покрет), а негде благе и прецизне потезе, како би наговестио о којој животињи је реч. Ниједна од ових животиња није рађена у аутентичном…

  • Александра Димитријевић
    ИМПУЛСИВНА ЛИНИЈА КАМЕНА

      Кристина Панајотов се одлучује за зооморфне теме. Могло би се рећи да се ова традиционална тема у њеној изведби више него икада бави композицијом, формом, контрастима, и свим осталим чиниоцима ликовног дела. Стил којим уметница гради своје мозаике је умерено експресиван, у појединим сегментима на граници читљивости, али у служби интерпретирања круцијалне садржине. У оваквим наративним везама, уметница настоји да помоћу мозаика произведе висок степен осећања онеобичене стварности, што се може појачати интеракцијом црних и белих секвенци на радовима. Кристина на тај начин постиже нову слободу, која тече импулсивном линијом камена и спонтаним рукописом. Уметност мозаика подразумева врсно познавање облика и боја, њихових односа и ефеката. Кристина Панајотов хармонично…

  • Александра Димитријевић
    СИНОПТИЧКЕ КАРТЕ АНЕ МУТАВЏИЋ

      Опус Ане Мутавџић конституише јединствену целину која омогућава уочавање везе између апстрахованих форми и фигуративних обриса. Разматрајући специфичну алегорију ове пиктуралне поетике може се уочити аутономија експресивне снаге. Како би Розенберг описао, ово „сликарство акције” заправо поседује незаменљива изражајна средства и поступке које апстрактно сликарство мора да поштује, а то су равнина и дводимензионалност, који у комбинацији стварају трећу димензију која пак представља уметниково сопство уткано у слику.  Радови Ане Мутавџић задржавају праволинијски и криволинијски канон у цртежу и обликовању, а истовремено колористички теже „довршавању” и „заокруживању” слике као целине. Простор који уметница обрађује говори својом жестином, попут синоптичке карте. Осцилацијом између наглашене површине и илузије неодређеног, уметница растаче…

  • Александра Димитријевић
    ВИБРИРАЊЕ АУРЕ

      Перузовићева идеологија представља имагинарни однос између појединца и његовог доживљаја егзистенције. Специфичан начин кадрирања којим се сликар служи наговештава оваплоћење загонетности са једне стране и провокативности са друге. Истицање једне врсте ванземаљске атмосфере додаје сликама ауру херметичности која перципијенту скреће пажњу на минуциозно изведене делове представљених фигурација. Радови манифестују сигурну и суптилну употребу линије, која милује контуре мистичних елемената слике. Подражавајући један шилеовски дух и приступ у грађењу пиктуралне поетике, Перузовић отвара питање како да појединим фигурацијама на неким својим сликама да облик јединке, а да истовремено не наглашава ту сепарацију. Сликар са друге стране, на појединим радовима приказује симбиозу два елемента, делујући брзо и флуидно уз помоћ акрилика,…

  • Венко Андоновски
    ЗБУЊЕНОСТ КОСМОСА ПРЕД ЧОВЕКОМ

      Иако пишем о најновијим сликама Ане Петровић, најпре неколико речи о себи: никада нисам писао ликовне критике. По професији сам филолог и писац. Али сам се бавио теоријом знакова, тако да су ми познатa учења о иконичности, индексације и симболизације знакова код Чарлса Саундерса Пирса и Чарлса Мориса, као и све оно што је као семиологија произишло из лингвистичке школе Фердинанда де Сосира: од Пјера Гироа до специфичне семиотике Умберта Ека. Потрошио сам силне године бавећи се знаковима, њиховом формом више њиховом супстанцијом, све док нисам схватио да ми уметници, стварамо ипак због садржаја и семантике, а не због форме. Онда сам семиотику заменио симболологијом, проучавајући симболе, и колективне…