Радмила Гикић Петровић: Кубанске пријатељице Академска књига, Нови Сад, 2020.          Путописна, ерудитска радозналост Радмиле Гикић Петровић, као и жеља да свет и обиђе и објасни и предочи имагинарном саговорнику, утицала је на профил њене прозе, њених академских интересовања, њених широко постављених циљева много више заснованих на жељи да се окуси духовна пустоловина него да се оствари материјална амбиција. Радмила је написала, тако, још средином осамдесетих путопис Намасте, Индијо (1984), што није остала једина прилика да проговори о далеким световима у којима је живела у неколико наврата; касније су дошли на ред и Разговори о Индији (1989), путописи из Вијетнама Вијетнам и девет змајева (2016), путописни роман Koreja post…

  Милош Младеновић: Хероји Бесна кобила, Београд, 2020.               Кад неки роман учини да критичар врати сећање на чин „гутања“ књиге из времена када се безинтересно предавао магији речи и слика, онда свакако завређује да се проговори о њему. Роман Хероји Милоша Младеновића претендује на програмски карактер правца номинираног као „кометаизам” и већ самим тим довољно је интригантан и за истраживачко читање. Постмодернистички поступци освежени су кометаистичким идејама.             Сагнамандар[1] Милош Младеновић се поставља у улогу свесног обликотворца усменог приповедања и параисторијског ткива и твори једну хјалтесагу, херојско-породичну сагу, а свој задатак види у томе да забележи (фиктивне) митове, урбане легенде, мале и велике приче фамилије Млади која би…

  Милан Михајловић: Срне и ране Српска књижевна задруга, Београд, 2019.   Песник Милан Михајловић1 пева поезију ослањајући се на псаламе кроз чију проверљивост мисли долази до сасвим зрелог песничког и филозофског израза. Он је своје Срне и ране вратио у колективно национално памћење. На свом путу „по земљи плодној“ његов „кукољ класје праши“. Светост је матрица певања нашег песника који добро разазнаје висост и величину духа који нас брани и који може да обнови и душе грешних: „Востани и спаси, слава Ти и хвала, / И не’ сваки народ стекне сина Сава!“. Михајловићево обраћање са Косова,” са брда Звечан”, великој мајци (песма Мати) јесте из провиђења остваривање улоге оног…

  Колсон Вајтхед: Момци из Никла Лагуна, Београд, 2020.               Инспирацију да напише роман Момци из Никла, Колсон Вајтхед добио је нашавши на интернету причу о Дожеровој мушкој школи у Маријани на Флориди. Делу претходи догађај који се преломио у пишчевој свести и постао дубок и трагички доживљај. Догађај се наметнуо „као опсесивна тема“ и захтевао је своје литерарно уобличавање. Документ је постао најсигурнији начин за постизање уверљивости. Наиме, градећи велелепни шопинг-мол истраживачи су пронашли људске кости које су, по претпоставци, припадале тамнопоутим дечацима који су били штићеници поправног дома. То нас води у Никл, где пратимо згоде главног јунака.             Радња романа Момци из Никла почиње на Божић…

  Тања Крагујевић: Extravaganza, Чигоја штампа, Београд, 2019.   Наћи ћеш своју окуку. Тражи. Т. Крагујевић                Трагање за смислом живота и човјекове улоге у њему основна је потка најновије збирке пјесама Extravaganza Тање Крагујевић. Јавивши се у књижевности поетском збирком Вратио се Волођа (1966), ауторка има за собом богат пјеснички опус од двадесетак књига поезије и девет збирки есеја и студија. И ова њена књига, асоцијативним путем, дотиче се величина свјетске и наше књижевности. Тако су у пјесме „уплетени“ чувени творац хаику пјесама Мацуо Башо, а као мото коришћени су стихови: Чеслава Милоша, Хорхеа Луиса Борхеса, Вили Нелсона,Тадеуша Ружевића, Виславе Шимборске, Роберта Болање и Јана Скацела[1].             Присјећајући…

  Слободан Тишма: Грозота или… Чаробна књига, Београд, 2019.   Грозота или… Слободана Тишме, постављајући нека од кључних питања везаних за уметност, суоченом превасходно са последицама грађанских ратова деведесетих година на просторима бивше Југославије, формираће једну несвакидашњу визију савремене књижевности и њене позиције у једном таквом свету. Дело које, сходно поетичким и идејним поставкама, условно називамо романом, свој свет изградиће на платформи запитаности над правом и могућностима уметника да проговори о трауми рата. Већ на самом почетку, осликавајући снажну аутопоетичку свест, приповедач предочава основне постулате свога приповедања. Програмском поставком у виду „калауза“, дакле, не кључа за дешифровање, већ лаже, обмане, супституента, Тишмин роман јасно ће поставити своју поетику на идеји…

  (Драган Бошковић: Úristen, Београд, 2020. Драган Бошковић: Живот и ја смо квит! Viberpunk поезија Културни центар Новог Сада, 2020)   Један, шест, нула, два, девет, седам, нула. Идемо!               У једном ранијем есеју Песник – син романа Драган Бошковић је написао: „Многи од данашњих песника више нас не наводе, као што су то чинили писци модерних времена, на помисао на мистике који су отишли даље од Бога. Метафизичко искуство, измичући хронологији и модалитетима нашег бића, постало је у модерној књижевности позитивни извор меланхолије, промашаја, космогоније без симболике, нашу тајну претворивши у одсутност. Пред нама отворено испражњено место смениле су савремене идеолошке псеудовизије, плитки политички садржаји, неки други ванпоетски…

  Иван Јосимов: Време од воска Лагуна, Београд, 2020     Ово време је изашло из зглоба. О, проклетство, срам, што сам рођен да га ја поправљам сам!   ХАМЛЕТ, Виљем Шекспир     Поред оригиналних, филмови често имају тзв. дистрибутерске наслове. Оригинални наслови имају везе са намерама аутора да допуне причу или да на метафоричан начин скрену пажњу на суштину ствари, а дистрибутерски, пак, служе да буду што занимљивији широкој публици. Има смисла и једно и друго. Оригинални, а у овом, литерарном случају радни наслов романа био је Једнороги јеленак, док је роман објављен под насловом Време од воска. Једнороги јеленак подсећа на детињство, на дивљење и страхове, на…

  Анђелко Анушић: Легенда о в(ј)етром вијанима Удружење књижевника Републике Српске, Бања Лука, 2019.               Анђелко Анушић не одустаје од свог словесног путешествија по опустјелим Српским Крајинама и Окрајинама којима је населио своју књижевственост. Српска енклава у Босни (Цазинска Крајина која граничи са Српском Крајином) у свему је била оскудна, осим у ријечима којима су описивали своју оскудност, вишестољетну животну осујећеност. Мањкало је свега, али ријечи није. Ушна шкољка Анђелка Анушића није одбацила, заборавила, затајила пребогату кошницу, прије свега, пелинових, поједностављено речено горких ријечи које су стрпљиво чекале да се као трнов вијенац припасају на језичка домишљања. Те пелинске ријечи Анушићеви јунаци тешко извлаче из нагомилане егзистенцијалне мучнине. Оне…

  Драган Јовановић Данилов> Чувар бележнице Фондација Група север, Нови Сад, 2019.          Са не малим читалачким узбуђењем отварамо најновију песничку књигу Драгана Јовановића Данилова под насловом Чувар бележнице, изабране и нове песме, као драгоцену шкрињу живих речи. Данилов се најавио као већ изразито маркантна песничка појава у нашем песништву последње деценије XX века, остајући запажен и у првим деценијама овог века. Острашћен „силовитим покретом речи“, све присутнији, суверенији и интригантнији својим стваралачким запутом, од прве књиге Еухаристија (1990) па до ове. Његова поезија неисцрпне имагинације, сугестивношћу једне поетички непатворене емоције, не престаје да привлачи нове читалачке кругове поклоника и тумача. Упечатљива својства његове песничке индивидуалности, у смелом али и…