Дејан Kаназир: Ништа се не дешава уторком увече ППМ Енклава, Београд, 2019.               Регионална поетска сцена, захваљујући мањим издавачким кућама које воде пјесници/књижевници, постаје препознатљива по именима која имају пјеснички идентитет. Међу њима се издваја млади аутор из Београда Дејан Kаназир, чија је поезија привукла пажњу регионалне књижевне публике.             Поезија Дејана Kаназира суочава нас са лирским субјектом помјереним ван праволинијског функционисања свијета, а он је свако од нас. Kаназирово поетско ја наш је одраз у огледалу. Он пише поезију лутања и бесконачног тражења мира. Поезија страдања на бојном пољу савремености суочена je са тривијалним, медиокритетским и болесним свакодневљем. Притом, oна успоставља континуитет са урбаном културом у ширем…

  ИЛИ: ЧИТАВ СВЕТ СЕ УСЕЛИО У МЕНЕ Радомир Миљојковић: Златна капија (Изабране драме и сатире) Издавачка књижарница Зорана Стојановића: Сремски Карловци – Нови Сад, 2019.   На страницама дела Златна капија сабран је корпус од пет драмских остварења Радомира Миљојковића настао у једном релативно кратком периоду, од 2006. године, када је написана драма Мост, до 2017, када је завршена комедија ’Ало’ отписани, ’ало’. Између њих су, хронолошким следом настајања, још две драме, На граници (2013) и Глиб (2014), а 2014. и (родољ)убилачка сатира Селдба, којом се, будући да је на почетку књиге, и пред читаоцем широм отвара таj златни пролаз у свет „рајског мира и тишине“. Било о којем…

  Драган Лакићевић: Прохуја Партенон, Београд, 2020.   Насловна, уједно и пролошка песма Прохуја (симболичног имена) написана је давне 1970. године. Са њом нас песник Драган Лакићевић уводи у свој песнички свет који, као и до сада, досеже до ближе и даље прошлости, не искључујући ни ситуираност песника, данас и овде, а што се све очитује у песми Све моје песме, у којој песник реминисцира: „Све моје песме / већ се налазе / у планини, надомак мог родног града“, где су и „речи без којих се није могло живети“. Песнику се, у истој песми, чини да су речи и песме још увек у његовом завичају, које је песник запамтио све…

  Дејан Богојевић: Гранични превоји песме Друштво за афирмацију културе – Пресинг, Младеновац, 2019.       Већ уочљива особеност плодне уметничке разнородности, као и иновативност у песничким поступцима Дејана Богојевића, доводи нас сада до његове најновије збирке песама Гранични превоји песме. Овај наслов, не случајно, долази као предзнак сублимације претходног песничког и животног искуства, фокусираног на властити лирски глас у запуту ка даљем и дубљем истраживању могућности песничке речи. Сада, у овим песмама је карактеристичан нагласак на психолошко померање стихова ка првотном исходишту надахнућа, воље за песмом, њеним смислом и обликовањем. Због тога, ова поезија превасходно тематизује драматично сложена емотивна стања, као и есенцијална стваралачка превирања у самом песничком…

  Борис Лазић: Унутрашњи пејзаж Културни центар Новог Сада, 2019.                   Аутор Посрнућа, Океаније, Записа о бескрају, Псалама иноверног, Песама лутања и сете, Орфеја на лимесу, Капи страсти и Канонских песама, недавно се представио новом, деветом по реду, песничком књигом – Унутрашњи пејзаж (2019), у издању Културног центра Новог Сада. Унутрашњи пејзаж дошао је као логичан резултат оне пустоловности, као неминовна последица тумарања, лутања око глобуса, у литерарном и физичком свету, који су, уосталом, и присутни у песничком и приватном свету овог песника. На крају приказа нове књиге Бориса Лазића, између осталог, Ђорђе Деспић је казао да иза овог пустоловног и поетички „поунутрашњеног“ певања, заправо стоји „поезија…

  Марко Крстић: Mundo Libre Лагуна, Београд, 2019.       Синтагма Mundo Libre – „слободни свет“ у периоду између два светска рата означава термин за демократске политичке режиме „слободне западне демократије“. Јачањем америчког империјализма након Другог светског рата „слободни свет“ постаје израз који осликава слободу земаља Западног блока, што у поларизованом свету у времену Хладног рата имплицира причу о другом, источном, совјетском свету који није свет слободе, већ блок удруженог деловања против човековог основног права, а то је право на слободу. Тако ће „слободни свет“ постати крилатица антикомунистичке и антисовјетске пропаганде током Хладног рата, а његова употреба у сврху демонстрирања моћи Америке продужиће се и на 21. век. У…

  Душко Домановић: Оно што смо били Ауторско издање, Нови Сад, 2020.               Две су доминантне тематске и идејне линије у новој, трећој по реду песничкој књизи Душка Домановића, под насловом Оно што смо били. Једна је линија бунтовне, јасно ангажоване, бескомпромисне песме, ритма и реторике буднице. Друга је линија носталгије, интимно-исповедног, некад јачег, а некад слабијег и утишаног, повремено меланхоличног тона, иза кога се разазнаје јасна и огољена емоција, једина коју Домановићев рукопис познаје. У оба случаја, песнички субјект и ове његове збирке је активиста у потрази за хуманошћу, борац за живот и противник свих облика неживота, који у овом песничком универзуму није једнак смрти. Нераскидиво јединство живота…

  Мила Медиговић Стефановић: Музичка историја Крагујевца (1818–2018) УК „Кораци“, Крагујевац, 2020.   Монографија Музичка историја Крагујевца (1818–2018) резултат је обимног, исцрпног и помног истраживачког поступка Миле Медиговић Стефановић и показује значај (музичке) културе једног града али и једног народа. Музичка историја Крагујевца предмет је ове завичајне монографије и представља један од пионирских радова на музиколошко-историјском пољу. Публиковањем ове историје, домаћа литература о музици добила је аутентични архивски материјал о музичком проседеу локалне заједнице. Студија обилује мноштвом података који су први пут угледали светлост дана, као и великим бројем до сада необјављених прилога, докумената, плаката и фотографија. Монографија је резултат ауторкиног вишедеценијског истраживања у Архиву Југославије, Архиву Србије, Архиву САНУ,…

  Јулиа Капорњаи: Из капи мора ,,Граматик“, Београд, 2019.        Архитектоника збирке Из капи мора почива на две маркиране позиције – на прологу и на епилогу, између којих пулсирају поетски текстови тематско-мотивске и стилске разноликости. Поетски свет Јулије Капорњаи је у себе упио мноштво елемената који су саставни део непосредне стварности, али они не постоје себе ради, већ као повод да се искаже сопствена песничка истина. Када се након уводне песме, Из капи мора, читањем помера, стиче се утисак да су хронос града и свакодневни призори те појединачни, издвојени тренуци – оно што окупира пажњу поетског ја. Мимо тога се, међутим, јављају песме љубавне тематике, затим поетичке, оне…

  Гојко Божовић: Краљевства без граница: есеји о српској поезији ХХ и ХХI века НБ „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2019.               Књигом есеја о српској поезији ХХ и ХХI века – Краљевства без граница, песник, критичар и есејиста Гојко Божовић, сумира своја досадашња поетичка, читалачка и критичарска искуства. Сам наслов књиге говори много о ауторовом односу према поезији, својој, туђој, али и поезији уопштено. Песма, у искуству Гојка Божовића има повлашћено место, она је краљица писане речи, али и уметности, у њој су сумирана сва она лична, колективна и историјска искуства. Песма је најслободнији вид уметничког изражавања, никакав вид идеолошког и било ког другог сличног дискурса поезија не трпи, стога…