Милуника Митровић: Да нисам: изабране и нове песме Листак, Београд, 2019. Кад прочитах књигу, гласовиту биографију, Да ли је ово (упитах се) оно што аутор назива људским животом? В. Витман   Кад се све измакне Можеш се ухватити За влат најближе траве  М. Митровић               Песничка књига Да нисам Милунике Митровић представља избор њених старих и нових песама, почев од уводне гимназијске песме Јутро из 1966. године, па до песама које су релативно недавно изашле из пера наше еминентне песникиње. Уз опсежан интерпретативно-информативан поговор Песма као (ауто)портрет Бојане Стојановић Пантовић, књига је заокружена лепим форматом и корицама које емблематски илуструју песништво Милунике Митровић. Издавач књиге је „Листак“, што иначе…

Александар Б. Лаковић: Хиландар и Света Гора између мита и историје: путопис у слици и речи Центар за културу, образовање и информисање „Градац“, Рашка; Духовни луг, Крагујевац, 2018. У (смутним) временима глобализма и надобудне (само)прокламоване постисторије, када се агресивно бришу национална свест зарад свеопштег и ултимативног конзумеризма као врховног циља и сврхе постојања Човека (оног из хегемонијски настројеног Западног света али и свих који живе у неоколонијалним државама под патронатом Западног света), било какво исказивање поштовања за традицију и духовност потиснуто је, исмевано и презирано као „заштитни знак“ заосталости и неприпадање најновијим врлим Новим временима. Мада је, у име прокламоване демократије и слободе мишљења и говора, изражавање одређених вредносних судова…

Мирољуб Тодоровић: Дневник сигнализма 1984–1989. „Everest Media“, Међународна културна мрежа „Пројекат Растко“, Београд, 2019.               После већ објављених пишчевих дневника: Дневник 1982 (Ниш, 2006), Дневник 1989 (интернет издање, 2011), Дневник 1985 (Ниш, 2012) и Дневник сигнализма 1979–1983 (Београд, 2012), појављује се ова књига којом Мирољуб Тодоровић ставља тачку на своје дневнике – нема их више у његовој стваралачкој ризници.             Дневници су, посебно у последње време, веома присутни, и веома читани, и када је о светској и када је о нашој књижевности реч. Важи то за оне које су писали Флобер, Достојевски, Кафка, Крлежа, Ками, Канети, Фриш, Мараи, Пера Тодоровић, Марко Ристић, Борислав Пекић и многи други. У чему…

Живорад Недељковић: Дете Културни центaр Новог Сада, Нови Сад, 2019.   Књигом Дете песника Живорада Недељковића, приказани су трепети и одсеви стварносних хтења и илузорних надања, а увек је то одраз невидног збивања, стања песниковог бића, оног што се стварносно или у мисли збивало у свим тим временима под диреигентском палицом, као одраз остварених циљева, али и залудица прелазних доба којима се, одувек тако, раздељују времена, ратна и мирнодопска, епохе, режими, друштвенoполитички системи, време и (не)прилике између две увек владајуће крајности. Свим тим, свеједно да ли видним или невидним (з)бивањима, о чему је својевремено тако мудро промишљао и писао (у делу Невидно збивање) мађарски, по свему јединствени мислилац Бела Хамваш,…

(Осврт на романе Сусрет под необичним околностима и Р.Ц. Неминовно Владана Матијевића)   Нису то маневри, тежак ми је штит па се заносим на леву страну. Владан Матијевић, Р. Ц. НЕМИНОВНО   Биће невреме, равнодушно је констатовала. Владан Матијевић, СУСРЕТ ПОД НЕОБИЧНИМ ОКОЛНОСТИМА   ИЗМЕЂУ НЕМИНОВНЕ САМОЋЕ И УСАМЉЕНОСТИ КАО ИЗБОРА             Два последња романа Владана Матијевића, Сусрет под необичним околностима (2016) и Р. Ц. Неминовно (тачније његова верзија из 2017. којом престају да важе издања из 1997. и 2004) не повезује само узастопност публиковања на коју смо указали; ова банална констатација само на први поглед је таква (као и сама проза Владана Матијевића која се од првог до другог…

Мој живот је ‘каријера’. ‘Моћан’ сам. ‘Успешан’ сам. ‘Динамичан’ сам. ‘Инвентиван’. ‘Пун’ ‘идеја’. ‘Одлучан’. ‘На власти’ сам.  Жарко Радаковић                   ПРОЈЕКАТ-АРТ И СТРАХ ОД САМОЋЕ   Писање је „увек ’извођење’ и конструисање нечега, и некаква игра, позоришна, са самим собом“, написао је у једној прилици Бора Ћосић[1]. Такво уверење обележило је и стваралаштво Жарка Радаковића, који је у једном од својих, махом непрочитаних романа, записао како је за њега приповедање одавно постало „само још преношење себе самог“[2]. Ни у његовом осећању, уметност речи није друго до аутографија: гест самописања и себетрошења, којим се „укида фикционални чин и везује наратив за време и живот аутора“[3]. Реченица својствена таквом писму несумњиви…

За Ре Армантраунт   Покретна врата. Покретна врата. Низ предмета који му се указују као караван арапских сељака, циркус, почиње спору сеобу ка десној нестајућој тачки на линији хоризонта. Покретна врата. Фонтане финансијске четврти. Кућице на води насукане због осеке, запловиће поново тек када се залазак сунца одрази на води. Низ предмета који му се указују као караван арапских сељака, циркус, камиле које вуку кола пуна кавеза са медведима, питоми нојеви са шареним капицама, почиње спору сеобу ка десној нестајућој тачки на линији хоризонта. Покретна врата. Прве летње муве. Из фонтана финансијске четврти шикља. Она је била јединица у простору пропалица, била је оштећено дете. Тамнобраон чамци-кућице на води насукане…

(одломак) а кад љубав зове јавим се јер њен позив значи да је још жива   љубав каже шта радиш кажем пишем каже о чему, љубав мештрица немогућих питања, кажем шта ћу каже шта шта ћеш кажем пишем, а шта ћу каже а шта ћеш кажем ништа каже шта можеш кажем а шта ћу каже оно што можеш, кажем ништа, каже идемо. нешто ме вуче да се искључим, јер љубав каже идемо, јер кад кажем идем, баца ме у врата брише чисти, чиста, каква је, склопљена, каква мисли да јесте баца шта год се да, не мете, усисава, разливам се по вратима, упијам, лепим се, моделирам у субјект разглашавам своја…

ШЕВРДАЊЕ Богати су ме нахранили кад сам пијан од биједе упадао у бунгалове. Богати нису били ситничави кад сам им дао да размисле о мом гњеву. А сиромашни су ме одерали сиромашни су ме преварили и нагрдили нису свој хљеб дијелили са мном нису ми пружили руку да се уклони сиромаштво. Богатих и сиромашних мора бити рекли су и прогнали ме.   Како убудуће да ступим богатима пред очи? Од мени равних избјегаван од њима равних сажаљеван – једног ћу дана морати да вам се предам.   САМООДГОВОРНОСТ Свако свој сопствени народни радио-пријемник свако своја сопствена трговачка кућа конзерва за зиму која долази свако свој неуништиви јунак у саобраћају своја…

КАМЕН СМЕХА   Радња романа Камен смеха (1990) дешава се у Бејруту током последњих година грађанског рата. Халил (анти)херој романа покушава усред ратног метежа да дефинише однос према друштву и самом себи. Живећи усамљенички у својој соби, заокупљен је читањем, припремањем хране и сређивањем стана, посебно после бомбардовања. Има само неколико познаника и тек повремено се сусреће са групом лево оријентисаних интелектуалаца. Роман прати Халилов свакодневни живот. Кроз његове очи посматрамо либанско друштво и како то изгледа живети у подељеном граду.   *     *     *   С времена на време Халил је обичавао да ноћу укључи радио… мали наранџасти транзистор од пластике који се брзо прљао и кога је током…