Зоран Пешић Сигма: Биће све у реду Ниш: Medivest KT, 2018.                 Наслов нове Пешићеве песничке збирке, реченица је коју себи и другима кажемо онда када ништа није на свом месту и када нема баш великих изгледа да ће се ситуација која нам не прија променити. Она је последњи израз наде и први корак ка безнадежности. Њеним изговарањем некоме се жели боље, али истовремено то може бити и опаска оптерећена иронијом, било да је упућујемо себи или неком другом, у тренутку када сама ситуација могућност у боље недвосмислено пориче. У оба случаја, она сугерише неку ситуацију из које се не може даље; неки укочени тренутак у којем…

  Бранка М. Касаловић: Глас из пешчаника Чигоја штампа, Београд, 2017.     Књижевост друге половине XX и почетка овог века, као једну од најупечатљивијих одлика испољава фрагментарност и разуђеност, како у погледу књижевних, песничких форми, тако и књижевних теорија, тумачења и разумевања књижевности саме, њене функције и сврхе, гледане из угла различитих интересних групација. Како се ови феномени савремене књижевности јављају као снажни одговор на друштвене токове, који, хтели ми то или не, одувек имају пресудан утицај на саму књижевност, а које сада одричу постојање универзалне истине и универзалне семантике књижевног дела – не чуди све већа експанзија коју данас попримају родне теорије. Овако испољена стремљења, истичући родну специфичност…

  Ненад Шапоња: А Брисел се да преходати лако Сајнос, Нови Сад, 2018.     При читању књиге песама Ненада Шапоње Изгледам, дакле нисам могло се уочити да је путовање оквир песничке књиге, да аутор самоанализом пребира важне тачке сопствености, проницање у себе, потрагу за суштином, колико год одговори били шкрти. Тражи место себе у другом и другог у себи. Нова Шапоњина књига А Брисел се дâ преходати лако, композиционо конципирана као дневничко-путописна проза, илити дневник са путовања, у уводном делу слови реченицу „Писци путују да би стигли до себе“. Пажљиви читалац ће схватити да аутор наставља метафизичку неисцрпност питања са могућим – али не и коначним – одговорима из…

  Весна Капор: Венац за оца СКЗ, Београд, 2018.     Збирком прича Венац за оца Весна Капор наставља тематско-мотивска и поетска истраживања започета у својим претходним књигама. Препознатљива лирска проза, на трагу Црњанског, посвећена темама завичајности, сеоба, недавне историјске прошлости Срба (која је заправо само понављање ненаучених лекција), односима међу ближњима, али и причи и причању, те снази речи – читаоца не оставља равнодушним. Не бежећи од емоција али и чувајући се пуке сентименталности, Капорова успева да у свом стваралаштву постави важна егзистенцијална питања: смрти, сеоба, рата, егзила, љубави/прељубе, губитка. Лиричност њене нарације проистиче из ритмичности приповедања, али и из бројних других поступака карактеристичних за ствараоце лирске прозе. Кратке,…

Мирко Демић: Пустоловине бачког опсенара Дерета, Београд, 2018. Чудна је судбина данашњег постмодерног романа, или романа уопште, јер нас многи филозофи убеђују да је чак и постмодерна постала пост-постмодерна, па би и данашњи романи требало да буду пост-постмодерни. То само значи – нестабилнији у идентитету него икад, јер је постмодерна у добром делу била дестабилизација (деконструкција) свих идентитета. И заиста, када читате данашње романе, стиче се утисак, као никада раније, да се сваки написан роман односи као дескриптивна теоријска фуснота према себи, односно сам себе дефинише као „правило жанра“ роман. То би значило да се роман налази у константном стању самодефинисања, и то кроз чин писања. Сваки писац, најједноставније речено,…

Слободан Владушић: Велики јуриш Лагуна, Београд, 2018. Они, међутим, који су били у рату, и лежали међу мртвима знају да је рат величанствен и да нема вишег момента, никад га није ни било, у људском животу, од учешћа свесног у битки. Милош Црњански Роман Слободана Владушића Велики јуриш спада у ретке књиге које се лако читају и тешко заборављају. Роман плени занимљивом, мајсторски испричаном причом о јунацима Првог светског рата, а лаки дах мистике даје приповести о искушењима духа и тела посебну привлачност. Спој актуелне историјске теме и динамичне, интригантне радње представља срећну формулу која јамчи живо интересовање читалачке публике. Међутим, писац нуди у овом делу много више него што…

Јасмина Ахметагић: Књига о Камију – поетика мере Дерета, Београд, 2017. Признатa познаватељка историје и теорије књижевности, Јасмина Ахметагић, ауторка неколико значајних књига – од којих ћемо овде навести само награђене: Приповедач и прича (за коју је ауторка добила награду Никола Милошевић 2015. године), Антички мит у прози Борисава Пекића (2001), као и Невидљиво збивање: православна духовност у прози Григорија Божовића (2012) – објавила је и важне студије о ауторима из светске књижевности, као што су Књига о Достојевском, болест прекомерног сазнања (2013), а прошле године и студију о француском нобеловцу Алберу Камију, једноставног назива Књига о Камију – поетика мере. Књига коју је ауторка окарактерисала као критичко-теоријско дело, подељена…

Луј Франше д’Епере: Мемоари: Солунски фронт, Србија, Балкан, Централна Европа, 1918 – 1919 Прометеј, Нови Сад, 2018.   То су те сјајне трупе … због којих сам ја горд што сам их водио, раме уз раме са војницима Француске (Д’Епере 2018: 189).   Српски читалац има ретку прилику да у години када се обележава стогодишњица завршетка Првог светског рата чита мемоаре главнокомандујућег генерала на Солунском фронту 1918. године. У питању је велика част и привилегија коју француски читалац – још увек нема. Наиме, дневнички записи Луја Франше д’Епереа (1856–1942) чувају се у приватној збирци госпођа Клод и Флоријан де Сан Пјер, док се микрофилм налази у поседу Министарства одбране Француске…

Никола Маловић: Бока Которска и Србија Књига комерц, Београд, 2018. Савремени српски писац Никола Маловић у море српске књижевности упловио је књигом кратких прича Последња деценија (1998), а до данас је објавио романе, књиге документарне прозе и друга дела по којима је постао препознатљив на српској књижевној сцени. Паралелно са књижевним радом Маловић објављује и колумне праћене по једном фотографијом симболичног наслова Светионик у листу Недељник. У новој књизи Бока Которска и Србија Никола Маловић објавио је заокружени низ својих кратких текстова – колумни које у контексту књиге добијају нов, знатно потпунији облик. Без обзира на чињеницу што су ови текстови појединачно функционисали као колумне, њихово узглобљавање у овакав каузални…

Јовица Аћин: Сродници Лагуна, Београд, 2017. Историја, географија, културно насљеђе, цивилизација – све су то терени на којима се укрштају честице пост(ој)ања, одакле се црпе мудрост, сазнање, ново искуство… То је модел којег је Аћин мајсторски форматирао још у својим претходним књигама, Ушће океана (2011) и Јеванђеље по магарцу (2013). Његов најновији роман Сродници можемо сматрати наставком сличне козмогоније, с тим што је дати комплекс мотива, овога пута, надограђен са још два: феноменом Фантома, и фиктивним праћењем родословне путање, зачете у далеком шпанском насељу подно Пиринеја. Наоко неважни, али довољно узурпирајући и упитни детаљи наше свакодневице, упечатљиво су увезани у главни ток приче, увијек изнова повезујући међусобно далеке и различите…