Мићо Цвијетић: Племенити калемци, Свет књиге, СПКД „Просвјета”, Београд, Општински одбор, Фоча, 2020.               Књижевна критика је захтјеван и одговоран посао који треба да нам представи неко књижевно дјело у свој његовој свеобухватности, како је добро примијетио Мирослав Егерић:   „Oсновни смисао књижевне критике je разумевање природе књижевног дела. Њена најбитнија функција: што потпуније, што изразитије осветљење књижевног дела о којем мисли. Стварање, које Албер Ками дефинише као давање облика властитој судбини, добија у критици и есејистици свој рефлексни израз.”[1]               Недавно је бард наше књижевне критике, Мићо Цвијетић (1946), објавио обимно дјело необичног и упечатљивог наслова: Племенити калемци са поднасловом Књижевни спорови и светови, тумачења и…

  Јелена Марићевић Балаћ: Без длаке на срцу Еверест Медија, Библиотека „Сигнал“, Београд, 2020.   Позната као виспрена критичарка, ерудита, познавалац токова и притока српске књижевности, нарочито барока и Павића, Јелена Марићевић Балаћ се пре појаве ове збирке песама, веома ретко оглашавала као песникиња. Период зрења је код ове песникиње дуго трајао, али се ни у ком смислу не би смело помислити да је закаснело. Збирка Без длаке на срцу открила нам је ову песникињу у свој раскоши талента, песничке имагинације и богатог, на моменте врцавог језика.             Иван В. Лалић, пишући о првој збирци песама Милорада Павића Палимпсести, насловљеном Објава песника, нагласио је да за појаву вредних књига никада није касно, али…

  Михал Рамач: Ноћ на станици Kелети Академска књига, Легат Светозара Петровића, Нови Сад, 2020.               Kњига Ноћ на станици Kелети тематски је разнолика, заснована на оним причама које памтимо из блиске нам прошлости, година после Другог светског рата, и ратних и поратних тема када нам се земља распадала. На нашем Балкану изгубљености, досуђено нам је стално комешање, жаришта и ратовања, у бурету барута и бесконачне неслоге. И у тај балкански простор где се сусрећу различити културни ентитети, где би морао да влада склад и разум, у том простору букне крвави пир. У равни ликова, догађања, радње, најпосле и саме приповедачеве идеје, стварају се представе о протицању времена, од…

  Милош Михаиловић: Књига одраза Аутостоперски водич кроз фантастику, Београд, 2020.   У зависности од културе из које се о њима проговара, репрезентима нечисте силе, попут вампира, приписују се најразличитије особине. Ипак, велики број прича међу чијим се антагонистима налази управо крвопија, сагласан је у тврдњи да је реч о бестијарном бићу које у огледалу нема одраз. Сматра се да је ово веровање повезано са вампирским неприпадањем људском свету у ком се појављује као гост, а огледало, као један од најмоћнијих чинодејских предмета, перципира се као међаш и портал за прелазак на другу страну. У новој књизи младог и веома талентованог писца Милоша Михаиловића одраз је једини начин да се…

  Витомирка Требовац: Дани пуног месеца Лом, Београд, 2020.             Збирку песама Дани пуног месеца Витомирке Требовац одликује меланхолични тон. Све песме у себи носе једну врсту проживљеног искуства. Све те песме су дуго сазревале пуњене страхом, стрепњом и неком надом која се ушуња као поента сваке песме. Оне говоре „колико је много великих ствари око нас само треба подићи главу“. Дани пуног месеца су слика модерног човека опседнутог собом, сталном трком за профитом у којој се изгубио. Најпре је изгубио себе, а затим и осећај за лепо, узвишено и добро.             Песма Обрачун, у вези са горенаведеним, говори о онима који су далеко од нас, онима који су…

  Емсура Хамзић: Скарабеј од жада Агора, Зрењанин, Нови Сад, 2020.               Скарабеј од жада Емсуре Хамзић је збирка прича, симетрично осмишљена кроз три приповедачка циклуса: Позив, И тако до смрти и Меандар. Први циклус чини осам, а други и трећи по шест; дакле, укупно двадесет прича представља целину књиге. Премда најчешће ови подаци нису носиоци смисла, то за пример ове књиге не важи. У Ријечи аутора списатељица је навела драгоцену аутопоетичку реченицу: „Основна тематска нит, а то је преплитање сна и јаве, маште и збиље, гдје стварност често надмашује и најбујнију машту, повезала је ових 20-ак прича у једну књигу“. Оно што чини кохезивну компоненту збирке Скарабеј од…

Небојша Лапчевић: Рукопис у теракоти КОВ, Вршац, 2020.   Небојша Лапчевић, уредник програма Легата Милића од Мачве, немирна духа и неисцрпне радозналости, окушава се у различитим жанровским књижевним облицима, а покушава да зађе и у сликарски занат и уметничку визуру боја, дрвета, теракоте. У бити песник, своје поетско умеће уткива и у друге естетске творевине. У издању мале, али врло угледне издавачке куће КОВ и у уредништву Љубомира Кораћевића, пред читаоцем је књига кратке прозе именом Рукопис у теракоти. Остаје аутор веран себи где нема класичне фабуле, а приче су такве да ,,у свакој ништа није тачно а све може бити истинито“ (у Голубици, и низу других). Надреално тражи од…

  Саша Нишавић: Честица, изабране и нове песме Фондација група Север: ИПЦ НС, Нови Сад, 2020.   Песничку књигу изабраних и нових песама чини избор из четири књиге песника Саше Нишавића (1959): Придржавање душе (2003), Кошуљица (2004), Гребени (2007) и Заборављени дечак (2018), уз два руковета необјављених песама: Гавранов хлеб и Уточиште, уклопљених у засебан рукопис За суштом честицом. Након ишчитавања Нишавићевог избора песама, који је са мером припремио песник Стеван Тонтић, уочава се неколико заједничких нити унутар строго селектираних песама. На пример, песников дискурс је доследан у свим књигама. Реч је економичном исказу лапидарних стихова, налик на стихове Васка Попе и Момчила Настасијевића, а који се касније, због тематских…

  Милан Громовић: Спирала Бранково Коло, Сремски Карловци / Нови Сад, 2020.   Прва збирка песама Милана Громовића Спиралa представља руковет песама које су стваране од најранијих студенских амбиција, питањā, недоумица и занесености, до коначних ставова, погледа на истинитост свакодневице, утемељених вредности и сећањā која су у песнику оставила дубок траг. Осим наслова Спирала, који буди асоцијативни бљесак и богату симболику и пре самог читања, потребно је одмах рећи да је цела збирка својеврсна „спирална целина“. Свака песма је за себе један изобличени круг, а то изобличење долази са једног позитивног поетичког врела, па су ови неправилни кругови посве конструишући или реконструишући, а никако нихилистички. Својом слободом писања, сигурношћу са…

  Yéléna Y. Dimitriyévitch / Јелена Ј. Димитријевић: Au soleil couchant / У сутон Филолошки факултет Универзитета у Београду / Народна библиотека Србије, Београд, 2020.   У двојезичној књизи Au soleil couchant – У сутон[2], у издању Народне библиотеке Србије и Филолошког факултета у Београду, садржана је тридесет и једна до сада необјављена песма Јелене Димитријевић. Стихове, писане на француском језику између 1926. и 1932. године, транскрибовао је и брижљиво на српски језик превео доц. др Владимир Ђурић. Поред транскрипције и српског превода, збирка омогућује увид у оригинални рукопис, који се чува у Народној библиотеци Србије (бр. Р 544/ I). Реч је о другој штампаној збирци поезије значајне српске књижевнице…