КУНДЕРИНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Избор, превод са чешког и белешка Ивана Кочевски

 

Након приповедака уврштених у три различита избора Смешних љубави, Кундера (1929) није писао кратке књижевне форме, већ се посветио како теорији тако и уметности романа, инсистирајући на томе да је он искључиво романописац. Чак и са променом језичког кода, када не буде више писао на матерњем језику, његови француски романи ће о томе сведочити. Три заборављене Кундерине приповетке објављене у крагујевачким Корацима по први пут на српском језику, по свом садржају подсећају на остале уврштене у књигу Смешне љубави, иако су донекле мањег уметничког домета. Но, оне свакако блистају препознатљивом Кундерином иронијом, провокативношћу и критиком друштва, као и самокритиком приповедајућег субјекта.
У тексту приповетке Најбоља међу сестрицама, Кундера јасно наговештава своју касније уобличену поетику романа којом се инсистира на духу континуитета, на непрестаном освајању бића и откривању нових услова постојања у савременом свету. Историја романа се зауставља када бесмисленим садржајима којима писац не говори ништа ново, роман само понавља свој испражњен литерарни облик. У поменутој приповеци се приповедач о томе пита када преиспитује властито музичко стваралаштво – да ли је уистину свим тим нотама успео да саопшти нешто што већ други нису успели да кажу.
У приповеци Весник свој несрећни усуд саопштава типичан Кундерин јунак – интелектуалац, увек расположен за освајање жена, али не и за суочавање са последицама властитог избора. Требало би ипак имати на уму да је било какво поистовећивање аукторијалног приповедача са писцем потпуно погрешно; самоиронија главног актера долази до врхунца када он упада у замке властитих инхибиција, предрасуда и страхова, након чега остаје, како сâм о томе сведочи, егзистенцијално празан и неиспуњен.

Избор, превод са чешког и белешка
Ивана Кочевски