Целокупно уметничко стварaлаштво Зорана Игњатовића произилази из богатог животног искуства којим уметник ствара лични стил и аутентичне уметничке форме. Сликарство, цртеж, скулптура/објекат су продукт уметниковог става и доживљаја стварности, а реализована дела заокупљају посматрача и уводе у сфере ритма, мелодије, импровизације. Тиме се дела ликовне уметности преплићу са музиком која је уметникова покретачка снага и инспирација. Настају слике нераскидиво везане са џезом, уметник инкорпорира јединствен ритам и мелодију која се чује на сликама. Једна уметност се прелива у другу стварајући нераскидиву уметничку целину препознатљивог и оригиналног уметничког приступа. Слике надахнуте џезом, ритмом и плесом представљају део опуса Зорана Игњатовића који настаје од 2019. године. Штафелајно сликарство и предметност су…

  Ендре Пеновац припада самом врху светске уметничке сцене. Препознатљив је по јединственим акварелима којима експериментише. Не одбацујући фигурацију, уметник своје радове чини гестуалним, у неким сегментима и калиграфским. Они се развијају насупрот устаљеном језику моделовања слике и њеног простора. Таквим пиктуралним изразом, Пеновац ову технику сликања воденим бојама представља као ванвременску компоненту. Циклус, готово у потпуности црно-белих слика, сачињавају животиње. На неколицини сегмената, уметник јукстапозиционира детаље јарком палетом. Експресивну и гестуалну хомогеност површине слике Пеновац постиже употребљавајући широке четке, којима прави негде жустре потезе (када наглашава покрет), а негде благе и прецизне потезе, како би наговестио о којој животињи је реч. Ниједна од ових животиња није рађена у аутентичном…

  Кристина Панајотов се одлучује за зооморфне теме. Могло би се рећи да се ова традиционална тема у њеној изведби више него икада бави композицијом, формом, контрастима, и свим осталим чиниоцима ликовног дела. Стил којим уметница гради своје мозаике је умерено експресиван, у појединим сегментима на граници читљивости, али у служби интерпретирања круцијалне садржине. У оваквим наративним везама, уметница настоји да помоћу мозаика произведе висок степен осећања онеобичене стварности, што се може појачати интеракцијом црних и белих секвенци на радовима. Кристина на тај начин постиже нову слободу, која тече импулсивном линијом камена и спонтаним рукописом. Уметност мозаика подразумева врсно познавање облика и боја, њихових односа и ефеката. Кристина Панајотов хармонично…

  Опус Ане Мутавџић конституише јединствену целину која омогућава уочавање везе између апстрахованих форми и фигуративних обриса. Разматрајући специфичну алегорију ове пиктуралне поетике може се уочити аутономија експресивне снаге. Како би Розенберг описао, ово „сликарство акције” заправо поседује незаменљива изражајна средства и поступке које апстрактно сликарство мора да поштује, а то су равнина и дводимензионалност, који у комбинацији стварају трећу димензију која пак представља уметниково сопство уткано у слику.  Радови Ане Мутавџић задржавају праволинијски и криволинијски канон у цртежу и обликовању, а истовремено колористички теже „довршавању” и „заокруживању” слике као целине. Простор који уметница обрађује говори својом жестином, попут синоптичке карте. Осцилацијом између наглашене површине и илузије неодређеног, уметница растаче…

  Перузовићева идеологија представља имагинарни однос између појединца и његовог доживљаја егзистенције. Специфичан начин кадрирања којим се сликар служи наговештава оваплоћење загонетности са једне стране и провокативности са друге. Истицање једне врсте ванземаљске атмосфере додаје сликама ауру херметичности која перципијенту скреће пажњу на минуциозно изведене делове представљених фигурација. Радови манифестују сигурну и суптилну употребу линије, која милује контуре мистичних елемената слике. Подражавајући један шилеовски дух и приступ у грађењу пиктуралне поетике, Перузовић отвара питање како да појединим фигурацијама на неким својим сликама да облик јединке, а да истовремено не наглашава ту сепарацију. Сликар са друге стране, на појединим радовима приказује симбиозу два елемента, делујући брзо и флуидно уз помоћ акрилика,…

  Иако пишем о најновијим сликама Ане Петровић, најпре неколико речи о себи: никада нисам писао ликовне критике. По професији сам филолог и писац. Али сам се бавио теоријом знакова, тако да су ми познатa учења о иконичности, индексације и симболизације знакова код Чарлса Саундерса Пирса и Чарлса Мориса, као и све оно што је као семиологија произишло из лингвистичке школе Фердинанда де Сосира: од Пјера Гироа до специфичне семиотике Умберта Ека. Потрошио сам силне године бавећи се знаковима, њиховом формом више њиховом супстанцијом, све док нисам схватио да ми уметници, стварамо ипак због садржаја и семантике, а не због форме. Онда сам семиотику заменио симболологијом, проучавајући симболе, и колективне…

  СКАНДИНАВСКИ ДУХ   Специфични културни и регионални ентитет на северу Европе по много чему превазилази обрисе скандинавског полуострва, а укључује кохерентну групу стваралаца из пет земаља: Данске, Норвешке, Шведске, Финске и Исланда. Утопијски сан ових земаља у основи је нордијске вере у социјал-демократски либерализам и свакако је дао завршни печат њиховој визуелној уметности и дизајну, уз поштовање свих практичних и естетских захтева. Било да је у питању ликовна или примењена уметност, хуманизам и есенцијализам су стубови на којима почива њихово стваралаштво. Посебан скандинавски концепт отелотворен је у данској речи „hygge“ и може се односити на људе, предмете или околину, а подразумева посебан шарм, деликатност и лежерност. Савремена ликовна критика…

  Свежина у цртању и рафинираност у схватању меланхоличних секвенци дају прозаичан и прочишћен ликовни израз на радовима уметнице Анђелке Армуш. Приказујући специфични канон лепоте, који је у супротности са класичним идеалом бујне женствености, она наглашава крхкост девојачких тела, дајући им романтичарски изглед. На свим цртежима приказане су бојажљиве женске фигуре, на којима уметница својим искуством и знањем обликује један својеврстан егзистенцијални услов којег претвара у нову врсту неспутаних емоција. Уметница гради цртеж као аутономно дело, као оно које је само по себи једна категорија безвремености. Такав вид приступања ликовном делу заправо указује да је овде реч о понављању линија које она користи као својеврсно средство у обликовању своје идеологије.…