Радови уменика Дејана Петровића чине својеврсну калиграфску синтезу савремене уметничке праксе и експресионистичких тенденција. Уметникова калиграфија, са идејом стварања неконвенционалног ликовног изражавања, постиже специфичан визуелни наратив. Служећи се ексресивним стилом, уметник реципијенту представља сопствену морфологију слова латиничног и ћириличног алфабета, где гестуални, и у неким сегментима апстраховани писани трагови, преузимају јурисдикцију над читким писањем. Својим добро овладаним и усвојеним палеографским наслеђем, Петровић смело нарушава традиционални калиграфски приступ бавећи се више формом и композицијом и стварајући више херметичне неголи утилитарне радове. На тај начин, читљивост и препознатљивост самог калиграфског стила је скрајнута и више асоцијативна. Својим карактеристичним курзивима наглашеног контраста, широких и танких потеза, Дејан Петровић распламсава лепезу свог…

  Уметница Снежана Петровић својим радовима проналази различите нивое комуникације и слојеве значења. Она на један специфичан начин разматра психолошки, ликовни, семантички и феноменолошки аспект уз помоћ којег трага за откривањем и продубљивањем слике о сопству, егзистенцији – али и „бићу света“. Њени радови као да настају идејом мимезиса снова и јаве, историјских чињеница и митолошких бића, тако да све наликује неком минуциозном колажу у којем је сваки елемент видљив из различитог дијапазона. Својим графикама и комбинованим техникама уметница на најдубиознији и најефектији начин алудира на мистичну и аутохтону мисао којом студиозно и веома брижљиво јукстапозиционира садржај слике. Иако фантазмагорични, радови не вапе за авангардним тежњама већ настоје да реципијенту…

  Уметница Гордана Станишић Вујошевић у свом опусу истражује пиктуралну поетику колажа, и на један неконвенционалан и веома дубиозан начин разматра појам кружења, као унутрашњег сазревања сопства. Она својим колажима отвара комплексност дефинисања цикличног кретања ума и унутрашњег раста и сазревања, чиме путем уметничке праксе поставља нова тумачења такозваног Circumambulatus-а. Одржавајући аналогију између уметности и живота са једне стране, те уметности и психичког устројства са друге, уметница успоставља модел превазилажења формалних образаца којим би се цикличност појаснила реципијенту. На радовима се може уочити да уметница не препушта ниједну ставку случајности, нити унутрашњој психичкој нужности; она део по део колажа уклапа врло промишљено, врло минуциозно, градећи једну специфичну позорницу моћног теоријског…

  Ана Валигурска је пољска уметница чији се рад заснива на специфичном мистичном тумачењу пејзажних мапа. Реч је о јединственом и самосвојном приступу и једнако самосвојном ликовном изразу. Занимљиво је у којој мери Валигурска успева да из најједноставнијих мапа пиктурално ишчита један нови садржај, и на нови начин их растумачи. Уметница перципира свет кроз мапу, коју слика као акционо поље кроз које се стално функционише. To чини различитим техникама, чиме наглашава контуре области које мапа обухвата. Oваквим ликовним изучавањем и проматрањем минијатурних мапа уметница ствара један нови микрокосмос, у којем би реципијенти могли да схвате да је она,  заправо, посвећеница једне посебне делатности, специјализована и веома упућена у то издвојено…

  Целокупно уметничко стварaлаштво Зорана Игњатовића произилази из богатог животног искуства којим уметник ствара лични стил и аутентичне уметничке форме. Сликарство, цртеж, скулптура/објекат су продукт уметниковог става и доживљаја стварности, а реализована дела заокупљају посматрача и уводе у сфере ритма, мелодије, импровизације. Тиме се дела ликовне уметности преплићу са музиком која је уметникова покретачка снага и инспирација. Настају слике нераскидиво везане са џезом, уметник инкорпорира јединствен ритам и мелодију која се чује на сликама. Једна уметност се прелива у другу стварајући нераскидиву уметничку целину препознатљивог и оригиналног уметничког приступа. Слике надахнуте џезом, ритмом и плесом представљају део опуса Зорана Игњатовића који настаје од 2019. године. Штафелајно сликарство и предметност су…

  Ендре Пеновац припада самом врху светске уметничке сцене. Препознатљив је по јединственим акварелима којима експериментише. Не одбацујући фигурацију, уметник своје радове чини гестуалним, у неким сегментима и калиграфским. Они се развијају насупрот устаљеном језику моделовања слике и њеног простора. Таквим пиктуралним изразом, Пеновац ову технику сликања воденим бојама представља као ванвременску компоненту. Циклус, готово у потпуности црно-белих слика, сачињавају животиње. На неколицини сегмената, уметник јукстапозиционира детаље јарком палетом. Експресивну и гестуалну хомогеност површине слике Пеновац постиже употребљавајући широке четке, којима прави негде жустре потезе (када наглашава покрет), а негде благе и прецизне потезе, како би наговестио о којој животињи је реч. Ниједна од ових животиња није рађена у аутентичном…