Александра Димитријевић
EЗОТЕРИЧНИ КРАЈОЛИЦИ
Ана Валигурска је пољска уметница чији се рад заснива на специфичном мистичном тумачењу пејзажних мапа. Реч је о јединственом и самосвојном приступу и једнако самосвојном ликовном изразу. Занимљиво је у којој мери Валигурска успева да из најједноставнијих мапа пиктурално ишчита један нови садржај, и на нови начин их растумачи. Уметница перципира свет кроз мапу, коју слика као акционо поље кроз које се стално функционише. To чини различитим техникама, чиме наглашава контуре области које мапа обухвата.
Oваквим ликовним изучавањем и проматрањем минијатурних мапа уметница ствара један нови микрокосмос, у којем би реципијенти могли да схвате да је она, заправо, посвећеница једне посебне делатности, специјализована и веома упућена у то издвојено подручје на мапи које слика. На тај начин, Ана Валигурска гради свој индивидуалан лик, своју духовну и интелектуалну физиономију, пре свега из властитог, јединственог уметничког искуства, те је и њен поглед на свет тих микрокрајолика, обележен том унутрашњом, органском и искуственом спрегом. Мотиве мапа и делова васељене не узима насумично, већ добро разматра шта ће, и на који ће начин све то ликовно уобличити.
Пиктуралном тачношћу, меша апстраховане, зооморфне и геометријске мотиве. Јукстапозиционирањем јарких боја уз одабране елементе, Валигурска отелотворује сирову реалност у свом изворном облику – умотану у слој херметичности. Специфично сечени кадрови, и одабир сликаног тренутка наглашавају егзистенцијалну ефемерност, у циљу бележења јединственог унутрашњег доживљаја. Овај метафорички исказ емоционалног искуства индивидуума означава ослобађање од натуралистичке инструментације, као и њене дескриптивне и репрезентативне функције. Поједностављењем форме и боје, уметница не увлачи посматрача у дубоки илузионистички простор, већ га води од једног до другог плана редукованог садржаја и колорита.
Тамнији, углавном монохроматски слојеви који захватају централни део неког од радова, као на слици Miasto (мање или више лазурни, наношени четком) чине сегменте блиске акварелу. У оваквим наративним везама где слика има два центра – један је монохроматска целина а други зооморфна представа (угинули врабац) – уметница настоји да постиге нову снагу емотивног набоја. На појединим радовима, као на пример на слици Vulkanizer, уметница постиже одређену драмску напетост оличену у бинарности огледања оног унутрашњег, личног, и оног пластичког, приказаног. На овај начин, Валигурска настоји да отвори и споји, архетипску и универзалну симболику, чиме би нагласила значење приказаних сегмената.
Специфичност овог циклуса слика уметнице Ане Валигурске огледа се у томе да она на свом раду За црно бело – из циклуса Пејзажне мапе, наглашава разлику између линије и цртежа: линију представља као границу између двеју плоха, и њу карактерише као невидљиву на монохроматској црној позадини, док се сам цртеж не састоји од пуког комбиновања контура, већ је то пре ређање колажног материјала, који садржи чак и типографске елементе. Овим приступом, уметница линију користи пре као чисто сликарску компоненту него као графички елемент.
Валигурска успоставља везу између означитеља (слике) и означеног (реципијента), ван миметичког кода, што значи да слика као таква постаје поље на ком се нематеријални феномени (секвенце из одређенх мапа) преводе у конкретне пластичке феномене, чиме дело добија своје специфично устројство. Поред колористичке експресивности, преко извођења више централних мотива, па све до појединих монохроматских целина, радови Ане Валигурске представљају једно ново читање пиктуралне поетике, чиме се отварају шири дијапазони аналитичког тумачења оваквог ликовног дела.
АНА ВАЛИГУРСКА (ANNA WALIGÓRSKA, 1979, Бидгошч) је завршила средњу школу за ликовне уметности у Бидгошчу. Сликарство је студирала на Факултету за уметност и ликовну културу Универзитета у Зеленој Гори, потом је студирала сликарство на Академији лепих уметности у Гдањску. Дипломирала сликарство, укључујући и зидно сликарство и витраж, а недавно је стекла титулу доктора наука у области ликовних уметности са хабилитацијом. Стажирала је у радионици за сценографију и ликовне пројекте. Од 2007. године предаје зидно сликарство и витраж на Академији ликовних уметности у Гдањску, а од 2017. предаје и сликарство.