МИЛЕН АЛЕМПИЈЕВИЋ (1965) објавио је више књига поезије и приповедне прозе и један роман (Шлустрик, 2012). Приредио је број 183-184 часописа Градац о џезу. Ради на месту уредника филмског и видео програма и уметничког директора међународног фестивала анимације „Аниманима“ у Дому културе у Чачку. СОЊА АТАНАСИЈЕВИЋ је објавила седам романа и једну збирку прича. Добитница је награде Бранко Ћопић Српске академије наука и уметности, и два пута награде Златни хит либер Редакције за културу РТС-а. Њени романи били су у ужем или најужем избору за бројне значајне награде, два пута за НИН-ову, више пута за награду Женско перо, као и за награде Исидориним стазама, Мирослав Дерета и Стеван Сремац. Проза…

ИВАН АНТИЋ (1981, Јагодина). Објавио је књиге кратких прича Тонус (2009) и Мембране, мембране (2016). Мембране су преведене на словеначки језик (2019), а поједине приче преведене су на енглески, немачки, пољски, румунски, македонски и албански језик, и уврштене у антологије Плејлиста с почетка века (Београд, 2011), Nga Bergradi, me dashuri – Tregimi i ri nga Serbia (Приштина, 2011), Пуцања (Београд, 2012), Iz jezika v jezik (Љубљана, 2014), Чаробна шума (Београд, 2016), Страх и трепет (2017), Најкраће приче српских писаца (2017). Преводи са словеначког, а уредио је и неколико књига у издању Српског културног центра „Данило Киш“. Од 2012. године живи и ради у Љубљани.   ИЛИЈА БАКИЋ (1960, Вршац), српски…

  ЉУБИЦА АРСИЋ (1955, Београд) je дипломирала на Филолошком факултету у Београду, на Групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик. У књижевности је дебитовала збирком прича Прст у месо (1984). Објавила је преко десет књига прича и романа и приредила више антологија савремене светске и домаће приче. Код свог издавача („Лагуна“) приредила је више антологија савремене тематске светске приче и покренула неколико запажених едиција (Таласи, Савременице). Превођена је на француски, немачки, грчки и украјински језик и заступљена у страним антологијама српских писаца. Чланица је Српског књижевног друштва. Живи у Београду и предаје српски језик и књижевност у музичкој школи „Мокрањац“. MAJA БЕЛЕГИШАНИН (1980, Београд) je дипломирала Српску књижевност и језик…

ДЕЈАН АЦОВИЋ (1970), класични филолог, библиотекар и књижевни преводилац. Преводи са старогрчког, латинског, француског и енглеског језика. Поља интересовања: класична – старогрчка и латинска – књижевност, средњовековна и хуманистичка књижевност на латинском, француска, енглеска и новогрчка књижевност; путопис: Медитеран и Балкан. Библиографија превода: http://www.vbs.rs/scripts/cobiss, Дејан Ацовић. Запослен у библиотеци „Браћа Настасијевић“ у Горњем Милановцу; у оквиру издавачке делатности Библиотеке уређује едицију Србија и Балкан. Живи у Чачку. ТАТЈАНА ВЕНЧЕЛОВСКИ (1965, Сремска Митровица) је дипломирала глуму на Факултету драмских уметности у Београду (1988). Осим глуме бави се и тв новинарством и односима са јавношћу. Објавила је три књиге – збирке песама Тамо у животу (2004) и Ошишано сунце (2016), и збирку…

ДЕЈАН АЦОВИЋ (1970), класични филолог, библиотекар и књижевни преводилац. Преводи са старогрчког, латинског, француског и енглеског језика. Поља интересовања: класична – старогрчка и латинска – књижевност, средњовековна и хуманистичка књижевност на латинском, француска, енглеска и новогрчка књижевност; путопис: Медитеран и Балкан. Библиографија превода: http://www.vbs.rs/scripts/cobiss, Дејан Ацовић. Запослен у библиотеци „Браћа Настасијевић“ у Горњем Милановцу; у оквиру издавачке делатности Библиотеке уређује едицију „Србија и Балкан“. Живи у Чачку. ЛАЗАР М. БУКУМИРОВИЋ (2001, Чачак) пише поезију и кратке приче. Главна књижевна интересовања су му послератни модернизам, пре свега неосимболизам, и постмодерна. МАРИЈА ВАСИЋ КАНАЧКИ (1977), професор српског језика и књижевности, песникиња, уредник, књижевни критичар. Објавила је две збирке песама: Месечарења (2010) и…

ВЕНКО АНДОНОВСКИ (1964), ради као редовни професор књижевности на Филолошком факултету у Скопљу, а тренутно из породичних разлога живи у Крагујевцу. Један од најчитанијих романсијера и најизвођенијих драмских аутора у последњих 15 година у Македонији. Освојио је све македонске награде за прозу, драму и критику, а добитник је и међународних награда Балканика (најбоља књига на Балкану), Југра (руска награда за најбољи роман из словенских књижевности) и Кочићево перо. Прошле године је био номиниран за „Толстојеву награду“, за роман Пупак света. ИЛИЈА БАКИЋ (1960, Вршац), српски песник, приповедач, романсијер, књижевни и стрипски критичар, уредник. Велики део његовог књижевног опуса везан је за фантастику и авангардну књижевност, нарочито сигнализам. Објавио преко двадесетак…

БРАНКО АНЂИЋ (1952, Београд), дипломирао је на Филолошком факултету у Београду – Одсек за општу књижевност с теоријом, а постдипломске студије је завршио на Теорији књижевности. Радио је као новинар, писац и преводилац. Био је уредник и суоснивач књижевног часописа „Писмо“ и уредник „Књижевних новина“. Радио је и као дописник новинских агенција и сарадник разних књижевниох часописа и других медија у Југославији, Србији, Шпанији, Аргентини, Уругвају, Чилеу и САД. Од 1990. године живи у Буенос Ајресу. Аутор је неколико антологија хиспаноамеричке и аргентинске савремене приповетке са Љиљаном Поповић Анђић. Писао је зборнике критичких огледа о савременој хиспаноамеричкој књижевности. Преводио је са шпанског и енглеског језика дела латиноамеричких и северноамеричких писаца.…

ЉУБИЦА АРСИЋ (1955, Београд) je дипломирала на Филолошком факултету у Београду, на Групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик. Професор је српског језика и књижевности у музичкој школи „Мокрањац“. У књижевности је дебитовала збирком прича Прст у месо (1984). Објавила је преко десет књига прича и романа и приредила више антологија савремене светске и домаће приче. Код свог издавача („Лагуна“) приредила је више антологија савремене тематске светске приче и покренула неколико запажених едиција (Таласи, Савременице). Превођена је на француски, немачки, грчки и украјински језик и заступљена у страним антологијама српских писаца. Чланица је Српског књижевног друштва. Живи у Београду. БРАНИСЛАВ БАНКОВИЋ (1970, Смедеревска Паланка) завршио је Богословски факултет у Београду.…