how long does it take to get relief from diflucan lamisil for ringworm sporanox davis drug guide jual sporanox how much do lamisil tablets cost is lamisil good for ringworm

Година LII · свеска 4-6 · 2018

ЉУБИЦА АРСИЋ (1955, Београд) je дипломирала на Филолошком факултету у Београду, на Групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик. Професор је српског језика и књижевности у музичкој школи „Мокрањац“. У књижевности је дебитовала збирком прича Прст у месо (1984). Објавила је преко десет књига прича и романа и приредила више антологија савремене светске и домаће приче. Код свог издавача („Лагуна“) приредила је више антологија савремене тематске светске приче и покренула неколико запажених едиција (Таласи, Савременице). Превођена је на француски, немачки, грчки и украјински језик и заступљена у страним антологијама српских писаца.
Чланица је Српског књижевног друштва. Живи у Београду.

БРАНИСЛАВ БАНКОВИЋ (1970, Смедеревска Паланка) завршио је Богословски факултет у Београду. Пише прозу. Заступљен у бројним зборницима, књижевним часописима и на порталима. Освојио је прво место за кратку причу на West Herzegovina Fest-u 2017. Објавио је романе Ничија будала (2015) и Болница у младој вароши (2017). Живи у Младеновцу.

ОЉА ВАСИЛЕВА (1989, Београд), основне и мастер академске студије завршила је на смеру Српска књижевност и језик са општом књижевношћу на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на Катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима. Тренутно на истом факултету пише докторску дисертацију на модулу Српска књижевност. Објављује научне радове, есеје и приказе у књижевној периодици и зборницима са научних скупова и округлих столова у земљи (Београд, Крагујевац, Краљево, Нови Сад, Чачак, Трстеник, итд.) и иностранству (Чешка). Сарадник је Српске академије наука и уметности, Српске књижевне задруге, Института за књижевност и уметност, Матице српске… Области интересовања везане су јој за књижевност XX века, пре свега поезију, прозу и есејистику.

САЊА ВЕСЕЛИНОВИЋ (1994, Бијељина), студенткиња је завршне године Српске књижевности и језика на Филозофском факултету у Новом Саду. Бави се писањем кратке прозе, приказа књига и научних радова. Учи италијански и словеначки језик.

ГОРДАНА ВЛАХОВИЋ (1946) пише кратке приче, записе, књижевне приказе: На ивици сна (2002), Пронађи праву реч (2003), На лицима очи (2003), Истина кад вам кажем (2006), О чему год, о животу је… (2008), Са Саром уз књигу (2010), Читанка за VII разред основне школе (2010), А возови су пролазили, давно… (2012), А књига о(п)стаје, есеји, прикази (2014), Разодевање, роман (2016). Објављује у књижевној периодици (Књижевне новине, Багдала, Сент, Траг, Ковине, Бдења, Луча). Приче и есеји су јој преведене на македонски и словачки. Члан је редакције часописа Багдала. Живи и ради у Крушевцу.

РАДОСЛАВ ВУЧКОВИЋ (1949, Нишевац код Сврљига) завршио је Филолошки факултет. Пише поезију, поезију за децу, кратку причу и бави се преводилачким и уређивачким радом. Објавио је тринаест књига поезије, као и превод драме Атанаса Вангелова Неодређене личне заменице. Сачинио је обимну Хрестоматију савремених македонских аутора. Један је од покретача и тренутно главни уредник часописа за књижевност уметност и културну баштину Бдење. Превођен је и награђиван. Живи и ради у Сврљигу.

АНА ГВОЗДЕНОВИЋ (1977, Краљево) је дипломирала је и магистрирала на Филолошком факултету у Београду, на Катедри за општу књижевност са теоријом књижевности. Аутор је студије Облаци, шкољке и траве: Лирски елементи у путописно-мемоарској прози Милоша Црњанског (2009), као и већег броја текстова објављених у научним зборницима и књижевној периодици. Од 2004. године ради као уредник у Издавачкој делатности Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ Краљево.

ЈЕЛЕНА ДАВИДОВИЋ (1961, Приштина) дипломирала је Историју уметности на Филозофском факултету у Београду. Од 1986. године ради у Спомен-парку „Крагујевачки октобар“. Објавила је више стручних радова у часописима и зборницима из области савремене уметности и музеологије и реализовала преко 40 уметничких и документарних изложби, као аутор или коаутор. Звање музејског саветника стекла је 2013.

НИКОЛА ДЕДИЋ, ванредни професор историје уметности на Факултету музичке уметности. Аутор је већег броја књига и стручних радова из области теорије и историје уметности друге половине XX века. Заменик је главног уредника часописа за студије уметности и медија Art+Media. Добитник је награде за најбољу ликовну критику „Лазар Трифуновић”.

АЛЕКСАНДРА ДИМИТРИЈЕВИЋ (1989, Приштина) дипломирала је Историју уметности (2008) са радом Симптоми на представама оболелих, на фрескама у српском средњовековном сликарству. Завршила мастер студије (2014) са темом Иконографија Христових чуда у Дечанима. Студент је докторских студија историје уметности Филозофског факултета у Београду. Научне радове објављивала је у Лесковачком зборнику, Саопштењима, Браничевском гласнику, као и у научним зборницима. Ауторка је више текстова каталога изложби и стручних критика.

МИЛИЦА ДИМИТРИЋ (1991, Шабац), дипломирани филолог ‒ србиста. Основне академске студије завршила у Новом Саду на Филозофском факултету на одсеку за српску књижевност и језик. Тренутно похађа мастер академске студије на истом факултету, на одсеку за компаративну књижевност са теоријом књижевности.

АНДРИЈА Б. ИВАНОВИЋ (1980, Мајданпек) ради као новинар. Приче и песме објављивао је у периодици и различитим зборницима. Добитник је награде „Млади Дис“ за 2010. Објавио је збирку песама Паклена рунда (2010). Живи у Београду.

ДАНИЈЕЛА КОВАЧЕВИЋ МИКИЋ (1971) завршила је основне академске и мастер студије на Филолошком факултету у Београду (Српски језик и књижевност са општом књижевношћу). Ради као просветни саветник Министарства просвете, науке и технолошког развоја у Школској управи у Чачку. Аутор је бројних акредитованих програма обука за наставнике и ментор при Регионалном центру за таленте у Чачку. Књижевнокритичке текстове повремено објављује у периодици, а објавила је студију Критичка (не)сагласја Славка Гордића (2014).

ВЛАДИМИР КОЛАРИЋ је прозни и драмски писац, теоретичар филма, књижевности и уметности, доктор наука. С руског језика је преводио поезију Пантелмона Комарова, Тихона Синицина, Јелене Бујевич, Татјане Пискарјове, Амерсане Улзитујева, Жанар Кусаинове, Јевгенија Чигрина и Станислава Лија, прозу Георгија Гребеншчикова и Јурија Нечипоренка.

ЗОРАН КОПРИВИЦА је дипломирао на Филозофском факултету у Никшићу, на катедри за Енглески језик и књижевност (са специјалним курсом из шекспирологије). На Факултету драмских уметности у Београду завршио постдипломске студије из области филмологије и магистрирао на тему Хамлет на филму ‒ драматуршки проблеми адаптације. На истом факултету докторирао на тему Редитељска поетика Живка Николића. Аутор три краткометражна и једног документарног филма (са фестивалским наградама), сценарист, учесник научних скупова, семинара и симпозијума са темама из области филмологије, театрологије и медиологије, члан фестивалских жирија, рецензент и стручни сарадник, писац предговора, уводничар на премијерном приказивању филмова, ментор и члан комисија на магистарским и докторским студијама, писац компендијума за студенте факултета на којима ради, те монографија из области филмологије. До сада објавио више десетина радова из историје, теорије и естетике филма у стручној и научној периодици. За предавача више школе Универзитета Црне Горе изабран на предметима Сценски израз и луткарство и Филмска и РТВ култура на Филозофском факултету у Никшићу. Од 2009. године у радном односу на Факултету драмских умјетности на Цетињу у звању доцента на предметима Естетика аудиовизуелних медија, Историја филма и Теорија филма. Поред матичног Факултета драмских умјетности, наставу изводи на Филозофском факултету у Никшићу (Аудиовизуелна култура), Филолошком факултету у Никшићу (Књижевност и филм) и Историјском институту у Подгорици (Теорија филма и модерна култура). Аутор романа Писмо Кемала Абрахама, Непознати, Адреналинска инјекција Џона Траволте.

ИВАНА КОЧЕВСКИ (1976, Београд), дипломирала на Филолошком факултету у Београду на групи за Чешки језик и књижевност (2001). Постдипломске студије завршила одбраном магистарског рада Егзистенцијализам у делима Милана Кундере 2008, а докторску дисертацију Тумачење простора у прози Михала Ајваза одбранила је 2016. Преводи чешку постмодерну поезију, кратке текстове и приповетке, објављене у пољском електронском часопису Pobocza, и у крагујевачким Корацима. Бави се чешком средњовековном књижевношћу и истраживањем савремених облика приповедања у чешкој књижевности с краја XX, и почетка XXI века на текстовима прозних састава Михала Ајваза, Данијеле Ходрове, Милоша Урбана, Јиржија Кратохвила и других. Чланке и студије објављује у Славистици, Филолошком прегледу, Зборнику Матице српске за славистику. Ради на Катедри за славистику на месту доцента за чешку књижевност.

ДУБРАВКА ЛАЗИЋ (1991, Лозница). Основне студије завршила на Филозофском факултету у Новом Саду, Одсек српска књижевност и језик. На истом факултету 2015. године одбранила мастер рад на тему Компаративни преглед дела Приче о мушком Милоша Црњанског и Хрватски бог Марс Мирослава Крлеже. Од 2016. ради у Техничкој школи у Лозници, као професор српског језика и књижевности.

ДАМИР МАЛЕШЕВ (1968, Нови Сад) ради као професор филозофије у гимназији „Исидора Секулић“. Објављивао је песме, песничке преводе, есеје и графичке радове у разним часописима. Има објављену збирку поезије Раст и две књиге песничких превода (корејска поезија Камена ограда и антологија поезије Битлса Ка другој страни васионе).

СИЛВАНА МАРИЈАНОВИЋ (1971, Мостар) живи у Хајделбергу.

МИЛА МЕДИГОВИЋ СТЕФАНОВИЋ (1948, Подгорица), књижевни критичар, есејиста и историограф. Дипломирала и докторирала на Филолошком факултету у Београду, а у Новом Саду магистрирала. Радила као професор и библиотекар – директор Народне библиотеке „Вук Караџић“ 1995‒2001. Објавила монографије: Невеста у свадбеном кругу (1995), Народна библиотека у Крагујевцу 1866‒2004 (2005), Јагодинско библиотекарство 1851‒2011 (2011), Урамљена љетовања (2013), Бршљан уз кућу (2013) и Сањиви свет од месечине (2016). Поводом 100 година од рођења Михаила Лалића приредила са Р. Ивановићем књигу Михаило Лалић – Међуратно књижевно стваралаштво, 1935‒1941 (2014). Као сарадник у пројектима САНУ и Универзитета у Крагујевцу, последњих година истражује музички живот Крагујевца 1835‒1950. Живи, чита и пише у Београду и Петровцу на Мору.

ЈАДРАНКА МИЛЕНКОВИЋ (1969, Пула) пише прозу и есеје. Oбјављивала у часописима и интернет магазинима. Живи и ради у Нишу.

МИЛИЦА МИЛЕНКОВИЋ (1989) основне академске студије србистике и мастер студије филологије српске и компаративне књижевности завршила на Филозофском факултету у Нишу. Бави се писањем поезије, прозе и критике. Објавила роман Homunculi (2010), збирке песама Мање од длана (2012) и Via Militaris, Via Dolorosa (2013) као првонаграђена на Фестивалу поезије младих у Врбасу (2011) и Фестивалу културе младих Србије у Књажевцу (2012) и књигу сабраних књижевних критика Критичка тумачења (2016). Добитница Тимочке лире за најбољу песму (2012) коју додељује Радио Београд 2. Финалиста Ратковићевих вечери поезије у Црној Гори (2015. и 2016). Учесник 49. Фестивала поезије младих у Врбасу (2017). Члан жирија за доделу песничке награде манифестације „Дани Гордане Тодоровић“ у Сврљигу и члан жирија за доделу награде „Меша Селимовић“ (Вечерње новости) у Београду. Оперативни уредник часописа за књижевност Бдење у Сврљигу.

ПЕТАР МИЛОРАДОВИЋ (1970, Горњи Милановац) објавио је збирке поезије: Средоземља (1997), Порто (2000), Слајдови (2004), Колонија (2007), Последња вечера (2010) и О зеленом камиону и другом (2014). Добитник је награде „Млади мај“ (1997) и Бранкове награде (1998) за најбољу прву књигу. Живи у Горњем Милановцу.

ПЕТАР МИХАЈЛОВИЋ (1979, Крагујевац), драматург и прозни писац. Дипломирао је драматургију на Факултету драмских уметности у Београду. За текст драме Само не у Швајцарску добио је награду „Слободан Селенић“, а за драму Радничка хроника Стеријину награду на конкурсу за оригинални домаћи драмски текст. По његовим текстовима изведено је неколико представа, радио-драма и радио-минијатура. Сценариста је више дугометражних играних филмова у настајању и косценариста једне од популарних телевизијскијих серија. Издао је збирку кратких прича Серијски самоубица (2000) и роман Ништа (2013). Живи и ради у Београду.

ТАМАРА ПОПОВ (1997, Београд), студенткиња pоманистикe на Филолошком факултету у Београду и сарадница Француског института у Београду. Учествовала је на две конференције, Студкон и СтуЛиКон, током 2017. Подручја књижевног инстересовања: проучавање антике и класичне науке, књижевна традуктологија, креативно писање. Пише поезију и есеје.

ДЕЈАН ТИАГО СТАНКОВИЋ (1965, Београд) је београдски и лисабонски писац и књижевни преводилац. По завршним студијама архитектуре (1991) преселио се у Лондон, а потом у Лисабон где и сад живи, преводи и пише на матерњем и португалском језику. Осим фикције, пише и креативну нефикцију за бројне српске, хрватске, португалске и бразилске писане медије. Објавио збирку прича Одакле сам била више нисам (2012) и романа Есторил (2015). Добитник награде „Бранко Ћопић“.

АНА СТИШОВИЋ МИЛОВАНОВИЋ, теоретичар књижевности и књижевни критичар. Професор, аутор уџбеника, теоријских студијa и књижевнонаучних текстова. Живи и ради у Београду.

МАРКО СТОЈКИЋ (1981), објавио збирке поезије: Лаки болови (2011), Шецеле (2013), Амигдала (2016).

ДОБРОСЛАВ СМИЉАНИЋ (1933) дипломирао је филозофске науке на Универзитету у Београду, где је наставио и двогодишње студије естетике. Током студија водио је Књижевни клуб филозофске групе. Био је активан члан управе и секретар Филозофског друштва Србије, уредник филозофског часописа Теорија и саоснивач Естетичког друштва Србије. Као уредник за теоријски есеј у Књижевним новинама, иницирао је критичку и полемичку расправу о природи постојећег реда ствари, чиме је лист учествовао у стварању идејне климе за антитоталитарну студентску побуну 1968.
Био је главни уредник програма Коларчеве задужбине. Пише ликовну и књижевну есејистику. Добитник је неколико књижевних награда, између којих се издваја награда „Бранко Миљковић“ за књигу Архив белине. Објавио је преко десет збирки поезије. Дела су му превођена на енглески, француски, руски, кинески и мађарски језик.

НАДА ТОПИЋ (1977, Сплит), живи и ради у Солину. Објавила је збирке пјесама Светац у трајектној луци (2005), Метеорологија тијела (2015) и Безброј и друге једнине (2017), сликовницу Како се родила рода (2007) и збирку прича Мале ствари (2016). Докторирала је у подручју информацијских и комуникацијских знаности и ауторица је знанствене монографије Књижара Морпурго у Сплиту (1860 – 1947) и развој културе читања (2017). Текстови су јој објављивани и извођени на Трећем програму Хрватског радија, у домаћим и страним часописима, интернетским порталима и зборницима.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *