Марија Кнежевић: Ауто Агора, Нови Сад, 2017. Моја мајка, која не признаје музику после Моцарта, Баха, Шопена и евентуално Дебисија, и коју сам једном давно тешком муком убедила да послуша бар уводне тактове ‘Боемске рапсодије’ групе Квин, доживела је да сада унедоглед понавља: – Концентришите се, ‘Слаџана’! Идем прво ја, а Ви ме пратите – ‘Џоле, Џоле, караџоле, још те моје очи воле…’ Деведесете, наравно. Клавир је „давно поједен“ а мајка, професорка музике, добија понуду да обучи будућу звезду пре него што иста сними први CD, о чему брине њен импресарио, по опису „пљунути“ Дени де Вито из комедије Близанци. И мада је ова сцена врхунац бројних хумористичних епизода у…