Бојанa Стојановић Пантовић: У обручу Повеља, Краљево, 2017. Критичарка Бојана Стојановић Пантовић је, пишући о поезији Иване Миланков, „песникиње сензуалних митова“, констатовала да је „код (пост)симболиста жена увек пријемчивија за тајну, мистерију и ирационална стања од мушкараца и због тога ближа богу и нуминозном, дакако не у догматском смислу“. Поред тога што је поезија песникиње Бојане Стојановић Пантовић управо на трагу поетике „сензуалних митова“, њен лирски продор снажан је и сликовит, донекле попут Светских жена (1999) Керол Ен Дафи: „жена хероја грчких митова, историјских личности, библијских ликова, јунакиња из бајки и народних прича, филмских ликова и књижевних јунака“ . Осећај малармеовски димне тајновитости и етеричности, српска песникиња прожела је такође…

Ана Ранђић: La Linea Бернар, Стари Бановци: Београд, 2017. Објављивање прве збирке је само по себи доживљај, како за песника, тако и за критику и нову читалачку публику. Задовољство у случају збирке La Linea тиме је веће што можемо читати песме настале још деведесетих година прошлог века, и тако пратити на временској линији развој стиха Ане Ранђић. Линија је, како то наслов и предговор указују, кључна реч за ово запажено песничко достигнуће. Она је алузија на популарну анимирану серију чија је једноставност њен главни разлог популарности. Ауторка у италијанском цртаном филму и судбини њеног главног јунака Барум Барума проницљиво очитава метафору живота самог: вођеног туђом руком, а опет домишљатог и…

Биљана Миловановић Живак: А где сам ја, и зашто ту? Просвета, Београд, 2017. У књижевности је редак случај да наслов једне књиге представља реторичко питање. Али на тако необичан наслов, са привидно једноставним питањем, не може се дати одговор. Оно што на први поглед звучи једноставно, суштински даје могућност за много више одговора из којих ће произићи још више потпитања. Зато ћемо се, овом приликом, задржати само на једном лаконском и помало циничном одговору: „Ту, и зато“. Збирка песама А где сам ја, и зашто ту? Биљане Миловановић Живак сачињена је од низа цинизама и аутоиронија, чију основу налазимо у реализму и егзистенцијалистичкој филозофији. Значи, у потрази, односно бављењем смислом…

Станислав Краков: Путописи Дерета, Београд, 2017. Има писаца о чијим је делима могуће размишљати изван контекста њихових животних прича. Постоје и они о којима је немогуће говорити, а да се притом нема на уму њихова људска и стваралачка судбина. Станислав Краков свакако припада онима који интригирају већ самим карактером и биографијом. Изданак угледних породица, јединац рођен у мешовитом браку (између Српкиње и Пољака), војни питомац, херој Великог рата, пионир књижевне авангарде и филма, угледни новинар и публициста, велики путник, пасионирани авијатичар и морепловац, библиофил и колекционар – припадао је међуратној престоничкој елити. Везан блиским сродством за Милана Недића, на високим уредничким функцијама током окупације, под будном присмотром и притиском Гестапоа…

Зоран Богнар: Албедо, аура, алхемија Драганић, Београд, 2013. Кад се месечина пролије, у танком млазу, на глатку површину воде – да ли се то мрак купа у светлости, или се, пак, светлост купа у мраку? Када небеска звезда, у којој је све записано, падне на ту непомичну површину воде, почне да се удвара шкољкама на дну мора, шта она заправо ради? Одговор гласи: „Пере биографију“. Богнар је и овом књигом прегнуо да спасе свет. „Палост“ тог света се ни у чему тако снажно не изражава, као у лажи. Лаж чак престаје да се схвата као лаж, него настаје својеврсна аберација свести, услед које се губи разлика између истине и лажи.…

Ненад Трајковић: Ветар са језика Уметничка академија „Исток“, Књажевац, 2016. Ходочасећи животним путевима, човјек у себе прикупља наслаге онога што не може проћи незапажено, а тиме и незабиљежено, и то биљежи негдје унутар свог бића. Истовремено, доживљаје обликује према свом запажању, творећи од њих грађевине које потом чине његову унутрашњу снагу која га води кроз живот. Тако се и Ненад Трајковић упутио у шетњу бескрајним предјелима пролазности и непролазности, с вјетром на језику, да би то доживљено сачувао у пјесмама, уграђујући у њих своју лирско-емотивну освијетљеност. Пјесник везу са простором који симболизује слике из стварног живота, у књизи поезије Ветар са језика, компоновану из три циклуса (Тачке осмеха, Сасвим обични…

Бојанa Стојановић Пантовић: У обручу Повеља, Краљево, 2017. Критичарка Бојана Стојановић Пантовић је, пишући о поезији Иване Миланков, „песникиње сензуалних митова“, констатовала да је „код (пост)симболиста жена увек пријемчивија за тајну, мистерију и ирационална стања од мушкараца и због тога ближа богу и нуминозном, дакако не у догматском смислу“. Поред тога што је поезија песникиње Бојане Стојановић Пантовић управо на трагу поетике „сензуалних митова“, њен лирски продор снажан је и сликовит, донекле попут Светских жена (1999) Керол Ен Дафи – „жена хероја грчких митова, историјских личности, библијских ликова, јунакиња из бајки и народних прича, филмских ликова и књижевних јунака“ . Осећај малармеовски димне тајновитости и етеричности, српска песникиња прожела је…

Дубравка Ђурић: Глобализацијске изведбе: књижевност, медији, театар Орион Арт, Београд, 2016. И у својој последњој књизи, професорка на Факултету за медије и комуникације у Београду, феминистичка теоретичарка књижевности и медија, преводитељка, књижевна критичарка и песникиња, Дубравка Ђурић, наставља да се бави књижевношћу и теоријом књижевности, посматрајући их у контексту развоја савремене хуманистике. Њен досадашњи научни рад подразумевао је бављење постструктуралистичком теоријом и филозофијом, феминизмом другог и трећег таласа, постколонијалном теоријом, студијама културе, неомарксизмом, као и теоријом модерне, постмодерне и савремене уметности. У Глобализацијским изведбама: књижевности, медијима и театру доћи ће до значајног проширења овог опсега, које је у сладу са променом временског оквира наступањем савременијих тенденција, што је видљиво већ…

Дубравка Ђурић: Глобализацијске изведбе: књижевност, медији, театар Орион Арт, Београд, 2016. И у својој последњој књизи, професорка на Факултету за медије и комуникације у Београду, феминистичка теоретичарка књижевности и медија, преводитељка, књижевна критичарка и песникиња, Дубравка Ђурић, наставља да се бави књижевношћу и теоријом књижевности, посматрајући их у контексту развоја савремене хуманистике. Њен досадашњи научни рад подразумевао је бављење постструктуралистичком теоријом и филозофијом, феминизмом другог и трећег таласа, постколонијалном теоријом, студијама културе, неомарксизмом, као и теоријом модерне, постмодерне и савремене уметности. У Глобализацијским изведбама: књижевности, медијима и театру доћи ће до значајног проширења овог опсега, које је у сладу са променом временског оквира наступањем савременијих тенденција, што је видљиво већ…

Слађан Милошевић: Глиб Каирос, Сремски Карловци, 2017. Душа је у слободи. Песникова гласом својим обрисе јој наслућује и у песмама испушта кроз облаке минулог распореда што сабијају отеклине у преостали простор који се вишковима у време певања претвара. Али, где год да душа одлута несташлуцима својим, поглед не скида са тела из којег надилази бридове светова што смењују мимоходе и враћа се брзином гласа, стихом што разум гони преумљењу, обретењу крви душе која у њој заузима дванаест грама. Песник Милошевић Слађан изгара на описаном попришту, понет младошћу која у њему хлапи ка зрелом стаблу за калеме разних сорти у још незгуснуту крошњу раскоши које само поезија може да рашири између…