Дејан Илић: Долина Плистос Народна библиотека „Стефан Првовенчани”, Краљево, 2017. Збирка поезије Долина Плистос Дејана Илића потврђује кохерентност стваралачког опуса овог песника, који у свакој новој књизи продубљује раније увиде и спознаје. Ова књига, за коју је аутор добио Награду „Меша Селимовић”, обнавља мотиве и теме из познатих Илићевих стихова, али је резултат новог искуственог промишљања о смислу кретања и успутним местима, о путовању и простору као мери трајања, мери овог света и човека у њему. Простор и путовање као промена простора постају главни Илићеви топоси у којима се посматра удес савременог појединца, док се та општа места одликују значењском разноврсношћу, која доприноси прецизности њихових значења, а не семантичкој дифузији…

Џевад Карахасан: Недоумице КДБХ „Препород“, Загреб, 2017. Књижевност вам не може помоћи да уловите зеца, да пребаците тону ћумура с једног мјеста на друго или да бомбардирате Багдад. Не уклања књижевност бол из руке, али подсјећа колико је лијепо, добро и важно имати руку способну да осјећа бол, јер је бол неотуђива особина живота. И тако даље, и тако даље. (Џевад Карахасан, Недоумице) Џевад Карахасан, несумњиво писац који својим опусом већ данас спада у ред најзначајнијих јужнословенских, али и европских савремних књижевника, прошле године је објавио књигу која носи назив Недоумице и она подразумијева скуп есеја, (раз)говора и биљешки што их је аутор, уназад неколико деценија, објављивао у својим књигама…

Зоран Пешић Сигма: Улица усамљених аутомобила Народна библиотека „Стеван Сремац“, Ниш, 2017. Нова књига Зорана Пешића Сигме, запаженог књижевника средње генерације (пише поезију, прозу, драме), велико је и пријатно изненађење за познаваоце његовог досадашњег опуса и, истовремено, по свему ретка појава на овдашњој литерарној сцени којој је тешко наћи парњака (не само ове већ и неколиких година, па и деценија уназад). Након две прозне књиге које потписује као коаутор (Hronike o Hhloygeu, 1991, Terra Marginalis, 1997) које су се првенствено могле читати у кључу темељеном на жанровским оквирима научне и епске фантастике – Сигма се 2017. најпре огласио збирком Стровалија – приче о месту са кога пропада наша последња нада…

Веселин Марковић: Прошлост никад не прође Архипелаг, Београд, 2017. Не може свако ко је књижевно образован да буде писац. Али када се споје књижевна ерудиција и таленат, онда се добија приповедач чија се књига не испушта из руке и над чијом се књигом, дуго после читања, још увек ћути. Овако острашћен увод приличи загрцнутом читаоцу, али не и критичару који жели да вреднује и протумачи дело. Па ипак га се нећу одрећи јер: шта је важније него то да нас књига прикује за себе и да читањем осећамо како живимо кроз њу и размишљамо о смислу, животу, смрти, неоствареним жељама, издајама, односу према сопственој прошлости, родитељима, другима, себи? Зар смисао…

Мићо Цвијетић: Француска надахнућа Свет књиге, Београд, 2018. Искусни песник и путописац Мићо Цвијетић, надахнут песничким ходочашћем у Француску, дарује нас још једном узбудљивим штивом. Овај путопис нешто другачијим поетичким регистром разликује се од претходних. Већ насловом упућујући читаоца на лични тон описа недавно доживљеног и виђеног, подастире ширим културолошким оквиром књижевних дешавања, тема и реминисценција, подстакнутих остварењем свог давно жуђеног сна о путовању у Француску. О својеврсном изазову свог путешествија, са усхићењем али носталгичном сетом, аутор напомиње да је дошло неочекивано: „Догодило као Божји дар“. Отуда извире и та специфична путна и емотивна „температура повишена, знатижеља и узбуђење.“ Суптилни сензибилитет овог страсног путника, увек отвореног духа за ново и…

Срђан В. Тешин: Гори гори гори Архипелаг, Београд, 2017. Током 2016. године, у време када је настајао роман Гори гори гори Срђана В. Тешина, у свету се одиграло преко 24.000 терористичких напада, а да је при том настрадало преко 27.000 људи. Идућа година броји мање напада и мање смртних случаја услед терористичког напада, што је последица појачане борбе против тероризма. Ипак, та осека великих напада отвара могућност усамљеничких, оштрих напада „вукова самотњака“. Баш о таквом једном случају напада појединца на друштво и друштвене структуре говори и најновији Тешинов роман. На почетку романа затичемо безименог главног јунака у болесничкој соби како мрмља неразумљиве речи и асоцијативно ређа своје мисли, само да…

Живорад Недељковић: Успон Архипелаг, Београд, 2017. У беседи изговореној у цркви Христовог Вазнесења манастира Жиче, приликом примања Жичке хрисовуље, насловљеној О чистим изворима, Живорад Недељковић је прословио: „Тече време, да би однекуд искрсли чисти извори. Ако ико, уверен сам да их поезија може препознати, кад већ нису препозната врела која нам неупоредива нуди.“ Песникова најновија збирка Успон потврђује ове речи, доносећи нам поезију са чистих извора да се умијемо, лековиту воду за спирање скраме са очију, богојављенску водицу за прочишћење душе. Видно усложњавајући свој поетски дискурс његовом сакрализацијом, Недељковић нам је подарио упутство за „технику преживљавања“ у свету у коме је глад подвиг и води ка успињању душе. Сваки дан…

Мухарем Баздуљ: Квадратни корен из живота Лагуна, Београд, 2018. Писац и новинар Мухарем Баздуљ (1977) припада млађој генерацији писаца са простора бивше Југославије који пишу на српском језику, ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом; јасно се одређују према везама литературе и идеологије и спремни су да сачувају књижевност у кризи оскудног времена. Баздуљ је у српску књижевност ушао као прозни писац романа и кратких прича којем је блиско поигравање са документарношћуи историографијом, као и приповедање са елементима есејистичких, психолошких и социолошких промишљања. Приповедачки и публицистички рад Мухарема Баздуља запажен је и награђиван, а његов стваралачки опус веома је жанровски разнолик и садржи књиге есеја, кратке приче, романе, колумне и др.…

Јелена Ленголд: Одустајање Архипелаг, Београд, 2018. Одустајање је структурно врло једноставан роман, у три поглавља, али психолошки сложен и слојевит. Одабрани читалац ‒ мислим на духовно непровинцијалног и неисфолираног, каквог захтева литература Јелене Ленголд ‒ добро ће разумети саму јунакињу приповедачицу и волеће све што је исприповедала. Овај роман кратак је управо зато што представља саму есенцију многих живота који су мање или више слични животу јунакиње приповедачице, као и животима других јунака овог романа. Наслов заварава. Наизглед је реч о одустајању, а заправо, јунакиња приповедачица није одустала ни од чега, осим од клишеа и од лажности породичних идила. Говорећи о себи, у своја три животна доба (детињство, младост, зрело…

Небојша Васовић: Голицач табана Пресинг, Младеновац, 2018. Одувек је било врло тешко, али и захвално писати о поезији Небојше Васовића. На једној страни зато што је реч о изразитом индивидуалисти, а на другој што је његово песништво тематски и смисаоно богато и неразмрсиво сплетено са песниковим изабраним емигрантским животом и његовим апартним, храбрим и провокативним полемичким књигама. Најновија, петнаеста збирка песама Небојше Васовића с насловом Голицач табана, типични је пример за то. За песничко богатство и за критичарске тешкоће. Јер се свака песма Небојше Васовића опире увођењу у уопштивачки критичарски говор. Упоредите само текст песме без наслова из Голицача табана: Не смета ми како ме читате Ако сте ме иједном…