Студија о традиционалним типовима Нисам стручњак за Шекспира; за то што сам се усудио, на позив Академије, да прихватим опасну почаст да одржим ово предавање у низу предавача и пред слушаоцима чији је ауторитет у овом предмету знатно већи од мога, постоји одређени разлог. Проучавајући општи развој трагедије – грчке, енглеске, француске и средњолатинске – суочио сам се са необичним проблемом, тешким да се опише прецизним терминима и вероватно лишеним одговора, који бих веома радо изложио пред аудиторијумом као што је овај. Тиче се међусобног деловања два елемента у књижевности, а посебно у драми, која је веома примитивна и инстинктивна врста књижевности; мислим на два елемента традиције и инвенције, или…

  РУЖА Чиме пурпурне макове По тамном бацаше путу? Сан сањао сам, али – какав? – Више сетити се не могу. Твоја ли то бејаху уста? Моје ли то бејаху руке? Дубина врта мог – празна, На вратима – месец пламташе. Дани се за данима низаше. Ноћи – у језерима поздрављах… Када ти то, ружо цветаше? „Ја се не расцветавах никада…“ Твој ли је то глас, о ружо? Реч по реч хватах, Дани се за данима низаше… УСТА И ОЧИ Знам толико твојих драгања! Али кад дан у сутон Блесне звездом, сећам те се једина – без речи, Шта налаже ти да устима својим моје очи тражиш… Тако се обично…

Том је кошчатим прстима превртао неколико новчића, посматрајући их тврдим, сивим погледом. Није знао, шта да уради. У глави је имао само једну мисао. Мучила га је савест. Жена је била поптуно у праву – никада није имао среће са псима. Заложио је већ своју зимску одећу и рубље. Остало је само неколико пелена за одојче, а већ три недеље није платио кирију. Тог јутра газда га је опоменуо, упозоривши га да ће га, ако не плати дуг, избацити на улицу заједно са женом и дететом, премда је била средина зиме.             – Уради, шта ти кажем! Не иди! Видећеш да ћеш поново бити на губитку! Тешко ми је на…

За Ре Армантраунт   Покретна врата. Покретна врата. Низ предмета који му се указују као караван арапских сељака, циркус, почиње спору сеобу ка десној нестајућој тачки на линији хоризонта. Покретна врата. Фонтане финансијске четврти. Кућице на води насукане због осеке, запловиће поново тек када се залазак сунца одрази на води. Низ предмета који му се указују као караван арапских сељака, циркус, камиле које вуку кола пуна кавеза са медведима, питоми нојеви са шареним капицама, почиње спору сеобу ка десној нестајућој тачки на линији хоризонта. Покретна врата. Прве летње муве. Из фонтана финансијске четврти шикља. Она је била јединица у простору пропалица, била је оштећено дете. Тамнобраон чамци-кућице на води насукане…

(одломак) а кад љубав зове јавим се јер њен позив значи да је још жива   љубав каже шта радиш кажем пишем каже о чему, љубав мештрица немогућих питања, кажем шта ћу каже шта шта ћеш кажем пишем, а шта ћу каже а шта ћеш кажем ништа каже шта можеш кажем а шта ћу каже оно што можеш, кажем ништа, каже идемо. нешто ме вуче да се искључим, јер љубав каже идемо, јер кад кажем идем, баца ме у врата брише чисти, чиста, каква је, склопљена, каква мисли да јесте баца шта год се да, не мете, усисава, разливам се по вратима, упијам, лепим се, моделирам у субјект разглашавам своја…

ШЕВРДАЊЕ Богати су ме нахранили кад сам пијан од биједе упадао у бунгалове. Богати нису били ситничави кад сам им дао да размисле о мом гњеву. А сиромашни су ме одерали сиромашни су ме преварили и нагрдили нису свој хљеб дијелили са мном нису ми пружили руку да се уклони сиромаштво. Богатих и сиромашних мора бити рекли су и прогнали ме.   Како убудуће да ступим богатима пред очи? Од мени равних избјегаван од њима равних сажаљеван – једног ћу дана морати да вам се предам.   САМООДГОВОРНОСТ Свако свој сопствени народни радио-пријемник свако своја сопствена трговачка кућа конзерва за зиму која долази свако свој неуништиви јунак у саобраћају своја…

КАМЕН СМЕХА   Радња романа Камен смеха (1990) дешава се у Бејруту током последњих година грађанског рата. Халил (анти)херој романа покушава усред ратног метежа да дефинише однос према друштву и самом себи. Живећи усамљенички у својој соби, заокупљен је читањем, припремањем хране и сређивањем стана, посебно после бомбардовања. Има само неколико познаника и тек повремено се сусреће са групом лево оријентисаних интелектуалаца. Роман прати Халилов свакодневни живот. Кроз његове очи посматрамо либанско друштво и како то изгледа живети у подељеном граду.   *     *     *   С времена на време Халил је обичавао да ноћу укључи радио… мали наранџасти транзистор од пластике који се брзо прљао и кога је током…

Олег Ждан РУС, НЕМАЦ И ПОЉАК ИГРАЛИ СУ КРАКОВЈАК[1]   До перестројке, нико у граду није знао да је Леха Рус по националности Белорус, а Антон Литванац – Рус. А како да знате, када је један риђокос и висок, а други још риђи и виши, од једнога оца деца. Било је у граду Јевреја, Цигана, један Кинез и један Татар – све је ту било јасно, а Рус и Белорус… И одједном је Рус, допутовавши из Могиљова, изјавио у реду за пиво: – Белорусија Белорусима! Нико га није разумео, јер је и раније волео да каже нешто загонетно обичним људима, као на пример: „Двадесети век – Фокс – Холивуд!“ Или,…

  СВАКА ОСОБА ЈЕ СВЕТ ЗА СЕБЕ Када таксиста помисли да је остварио одређен ниво поверења са путником, изјави да свака породица представља један свет, додајући скоро без оклевања: – Моји таст и ташта ме, на пример, трпе, али ме не прихватају. – Е, па, мене моји прихватају, али ме не трпе – одговорих му, да бих га мало збунио. Не подносим овакве разговоре. Човек увређено утону у тишину и на првом семафору изађе из аутомобила да промени плинску боцу. Преко радија, неко је тврдио да се већина смртоносних удеса који настану унутар аутомобила, кад је он пун људи, догоди јер се путници главама ударе једни о друге и оне…

  Андреј Лаврик 8. септембра 1380. године, на Куликовом пољу, на ушћу реке Непрјадве у Дон (недалеко од Туле) дошло је до битке обједињених снага руских кнежева под вођством великог московског кнеза Дмитрија Ивановича и татаромонголске војске под вођством беглербеја Мамаја. Битка је завршена потпуним поразом Татаромонгола, односно првом великом победом руске војске, век и по након најезде Монгола на руске земље.   Реч о великом кнезу Дмитреју Ивановичу и о његовом брату кнезу Владимеру Андрејевичу, како победише непријатеља својега, цара Мамаја. Велики кнез Дмитреј Иванович је са својим братом са кнезом Владимером Андрејевичем и својим војводама био на пиру код Микуле Васиљевича. Знамо, брате, да је цар Мамај дошао…