• Нина Драгичевић
    ЉУБАВ КАЖЕ ИДЕМО

    (одломак) а кад љубав зове јавим се јер њен позив значи да је још жива   љубав каже шта радиш кажем пишем каже о чему, љубав мештрица немогућих питања, кажем шта ћу каже шта шта ћеш кажем пишем, а шта ћу каже а шта ћеш кажем ништа каже шта можеш кажем а шта ћу каже оно што можеш, кажем ништа, каже идемо. нешто ме вуче да се искључим, јер љубав каже идемо, јер кад кажем идем, баца ме у врата брише чисти, чиста, каква је, склопљена, каква мисли да јесте баца шта год се да, не мете, усисава, разливам се по вратима, упијам, лепим се, моделирам у субјект разглашавам своја…

  • Николас Борн
    СЕДАМ ПЕСАМА

    ШЕВРДАЊЕ Богати су ме нахранили кад сам пијан од биједе упадао у бунгалове. Богати нису били ситничави кад сам им дао да размисле о мом гњеву. А сиромашни су ме одерали сиромашни су ме преварили и нагрдили нису свој хљеб дијелили са мном нису ми пружили руку да се уклони сиромаштво. Богатих и сиромашних мора бити рекли су и прогнали ме.   Како убудуће да ступим богатима пред очи? Од мени равних избјегаван од њима равних сажаљеван – једног ћу дана морати да вам се предам.   САМООДГОВОРНОСТ Свако свој сопствени народни радио-пријемник свако своја сопствена трговачка кућа конзерва за зиму која долази свако свој неуништиви јунак у саобраћају своја…

  • Хода Баракат
    ПОШТАРЕВА СМРТ

    КАМЕН СМЕХА   Радња романа Камен смеха (1990) дешава се у Бејруту током последњих година грађанског рата. Халил (анти)херој романа покушава усред ратног метежа да дефинише однос према друштву и самом себи. Живећи усамљенички у својој соби, заокупљен је читањем, припремањем хране и сређивањем стана, посебно после бомбардовања. Има само неколико познаника и тек повремено се сусреће са групом лево оријентисаних интелектуалаца. Роман прати Халилов свакодневни живот. Кроз његове очи посматрамо либанско друштво и како то изгледа живети у подељеном граду.   *     *     *   С времена на време Халил је обичавао да ноћу укључи радио… мали наранџасти транзистор од пластике који се брзо прљао и кога је током…

  • Олег Ждан
    РУС, НЕМАЦ И ПОЉАК ИГРАЛИ СУ КРАКОВЈАК

    Олег Ждан РУС, НЕМАЦ И ПОЉАК ИГРАЛИ СУ КРАКОВЈАК[1]   До перестројке, нико у граду није знао да је Леха Рус по националности Белорус, а Антон Литванац – Рус. А како да знате, када је један риђокос и висок, а други још риђи и виши, од једнога оца деца. Било је у граду Јевреја, Цигана, један Кинез и један Татар – све је ту било јасно, а Рус и Белорус… И одједном је Рус, допутовавши из Могиљова, изјавио у реду за пиво: – Белорусија Белорусима! Нико га није разумео, јер је и раније волео да каже нешто загонетно обичним људима, као на пример: „Двадесети век – Фокс – Холивуд!“ Или,…

  • Хуан Хосе Миљас
    ТРИ ПРИЧЕ

      СВАКА ОСОБА ЈЕ СВЕТ ЗА СЕБЕ Када таксиста помисли да је остварио одређен ниво поверења са путником, изјави да свака породица представља један свет, додајући скоро без оклевања: – Моји таст и ташта ме, на пример, трпе, али ме не прихватају. – Е, па, мене моји прихватају, али ме не трпе – одговорих му, да бих га мало збунио. Не подносим овакве разговоре. Човек увређено утону у тишину и на првом семафору изађе из аутомобила да промени плинску боцу. Преко радија, неко је тврдио да се већина смртоносних удеса који настану унутар аутомобила, кад је он пун људи, догоди јер се путници главама ударе једни о друге и оне…

  • Задоншчина

      Андреј Лаврик 8. септембра 1380. године, на Куликовом пољу, на ушћу реке Непрјадве у Дон (недалеко од Туле) дошло је до битке обједињених снага руских кнежева под вођством великог московског кнеза Дмитрија Ивановича и татаромонголске војске под вођством беглербеја Мамаја. Битка је завршена потпуним поразом Татаромонгола, односно првом великом победом руске војске, век и по након најезде Монгола на руске земље.   Реч о великом кнезу Дмитреју Ивановичу и о његовом брату кнезу Владимеру Андрејевичу, како победише непријатеља својега, цара Мамаја. Велики кнез Дмитреј Иванович је са својим братом са кнезом Владимером Андрејевичем и својим војводама био на пиру код Микуле Васиљевича. Знамо, брате, да је цар Мамај дошао…

  • Вамба Шериф
    ЛИЦА

      Звала се Бенду Сифе. Готово свакога дана је одлазила на станицу и седела на избледелим клупама према таблама са редом вожње аутобуса. Увек је седела сама, напетог погледа који је почивао на људима што су журили да изађу или уђу у аутобусе и возове. Понекад ју је, дубоко утонулу у мисли, обузимала паника, али би је контролисала стискањем усана. Или би одјурила до аутобуса на самом крају станице да се распита код возача. Добијене информације биле су увек различите, као и њене реакције. Понекад би се тицале промена у реду вожње, некад времена, а некада би је возач једноставно игнорисао. Када би се то догодило, Бенду Сифе би тако…

  • Хелене Имислун
    ЋЕЛАВА ВРЕЛИНА

      * * *   у болници сам где сви добијамо исту помоћ око практичних ствари прања ћелаве главе пражњење црева, плућа, материце сечења ноктију, одласка у тоалет постоји и биоскоп а има и један поп     * * *   лето чини да све расте и зри требало је да престанем да растем одавно у мени изнова клијају нове ћелије у такту са новим сантиметрима дрвећа насувим јелкама пред прозором дневног боравка     * * *   оно најврелије у мени расхладиће се зрацима и хемијом упознаћу ћелаву врелину с главе која се на руци одмара непозната планета мало преблизу сунца     * * *  …

  • Виталијано Бранкати
    СТАРАЦ У ЧИЗМАМА

      Општинске канцеларије мог града пуне су хартија: када, недељом ујутру, вратарима помажу жене и ћерке да орибају подове, очисте радне столове, да истресу и обришу полице, прашина провири на прозоре и балконе попут уплашене животиње упртог погледа која не жели да искорачи из мрачне штале у којој се пријатно одмарала.             Ових хартија је, 1930. године, било толико много да се створила навика да се ређају у углове канцеларија, све до таванице, попут широких стубова који треба да подрже зграду.             У канцеларији у дну ходника, оној са најмање светла, оној за коју су многи мислили да је достојанствена просторија, записници, регистри, књиге рачуна, мустре, деловодници, не само да…

  • Ева Зоненберг и Адам Загајевски
    РАЗГОВОР О ПОЕЗИЈИ

      ЕВА ЗОНЕНБЕРГ: У Вашој првој збирци САОПШТЕЊА налази се песма насловљена са ИСТИНА. У њој је на известан начин садржана дефиниција песника: „Кажи истину, томе служиш“. Како после више година оцењујете такву дефиницију песника?   АДАМ ЗАГАЈЕВСКИ: И даље се слажем са њом. И даље сматрам да песник служи томе да говори истину. Ако се нешто променило, то је начин разумевања песничке истине. У тренутку када сам писао ту песму био сам млад, гневан песник и та песма завршава се речима „у левој руци држиш љубав а/ у десној мржњу“. Сама чињеница да се песма завршава речју мржња веома је карактеристична. Показује емоције и оштар полемички став. Данас се…