НЕЋЕШ УДАЉИТИ ТЕ РЕЧИ небосежне необуздане радосне и болне једном изречене које заувек остају да би ишле и дошле треба знати њихово добро њихово зло њихово значење   УЧИ ДА ВЕРУЈЕШ вапај смилуј се сажали се као мантра понављане премда не претпостављаш да се о теби ради њихово значење   ПОKЛАЊАЈ ватрено своју осећајност онима којима је потребна и лагано јер мора да буде довољна многима јер биће заклињалица трајна молитва твоја огледало усмерено ка земљи ка мору послато ка небу   ОЛУЈА када отвараш капију врта продире неизрецива светлост муње   ИЗАЂИ НОЋУ смело дрвеће реке и камење имају више времена ипак се памти у мраку лакше и…

народна прича   1.   – Слушај, жено – рекао је стари шумар Бертрам у Линденхајну – знаш да бих теби за љубав учинио све, али избиј себи из главе ту замисао и не охрабруј више ни девојку њоме. Одбиј је, затим ће лити сузе и одустаће; дугим оклевањем и заваравањем неће се постићи ништа добро. – Али, драги – приговорила је молећиво шумарева жена – зар наша Каћа не може подједнако добро живети са службеним писаром, као и с ловцем Робертом? Вилхелма још увек не познајеш, он је честит, предобар момак. – Али није ловац – упао јој је шумар у реч – моје шумско имање се већ преко…

  ЧУДАН СУСРЕТ   Kо да из борбе утекох дубоко У давног тунела, потмули прокоп Kроз сплетен титанских ратова гранит. Но ту спавачи јечаше у тами, Мишљу и смрћу тешки да се макну. Ал један скочи, када их дотакнух, Зурећи оком препознате туге, Kо на благослов диже јадне руке. По осмеху, ја познах ту у мраку, Осмеху мртвом, да смо у паклу. Лик зрнаст би, од тушта страхова смрт; А одозго с тла не допираше крв, Ни пригушен пуцањ, нит јаук кроз строп. „Чудни друже,“ рекох, „овде није бол.“ „Не,“ каза, „сем недовршених лета, Безнађа. У какве год наде гледаш, И ја их живех. Лов понесе мене На пустопашну сву…

  ПОЗНАТА   Риби је река позната.   Тишини, која је знала да ће наследити земљу пре него што је ико то рекао, познат је бучан глас.   Птицама је познат мачак, што га из своје кућице посматрају док на кућној огради спава.   Образу је накратко позната суза.   Идеја што је у грудима носиш позната је твојим грудима.   Чизма је земљи позната, више него отмена ципела, која је позната само подовима.   Изгужвана фотографија позната је оном који ју носи, али нимало оном који се на њој налази.   Желим бити позната људима који се осмехују док тромо прелазе улицу, деци што умазана стоје у реду у…

  ПРОСЈАK   Подиже поглед само према онима, који крадом убацују новац у његову зарђалу лименку.   Они што живе у изобиљу, никада се поред њега не заустављају.   Сиромашни помажу сиромашне. Богати одлазе у мртвачким ковчезима обложеним белом чојом.       ЈЕДНА ОД ГОСПОЂА   Једна од госпођа пажљиво посматра залазак сунца у даљини. Пред сам сумрак прилази свечано обученом детету и деликатно рашчешљава његову дугу, избледелу косу.   Затим уништава раније на земљи нацртане знаке. Проверава да није заборавила да склони посуде с водом. Привија уз себе дете и лагано одлазе у правцу широм отворене капије.   Њихово место заузимају ћутљиви мушкарци из шуме. Распаљују ватру и…

  Осрамоћен сам. Зрачим стидом, као труло дрво зеленом мочварном светлошћу. Формално нема шта да ми се замери. Али знам да сам ја лично крив за невоље које су задесиле моје суграђане. Чак и не покушавам да пребацим кривицу на неког другог. За мене нема опроштаја. То што сам био преварен није оправдање. Тако су ми објаснили осамдесет две затворске године, и данас је то мој званични став. Укључујући и у вези са рептилским печатом који носим на себи. Ја сам тај KGBT+. Пред вама су моја сећања и размишљања, која се објављују поводом јубилеја. Желим поштено да се присетим свог живота и времена. Успут, да бих ову књигу учинио…

  Као и сваког јутра седео је у башти казина „Ал-Шаџара“, сркао кафу и пушио цигарету. Посматрао је мирну воду Нила или гледао у чисто јулско небо убледело од жарких сунчевих зрака. Затворио је очи покушавајући да се прибере након неспокојног размишљања, а затим их изнова отворио. На столу је лежала бележница отворена на празној страници а на њој је чекала нехајно одбачена оловка. Погледао је по башти и уочио две особе овде и две тамо. Других гостију није било. Чак је и конобар седео беспослен на зидићу који је гледао на Нил. Био је једини који је дошао да ради, да тражи надахнуће, овог врелог јулског дана, за нову…

  OTOTOTOTOI POPOI DA[1] Слике раја, које су постале слике пакла! Чак и на сваком разврату је могуће конзистентно утемељити пуританизам и морализам. Људи тако желе пуританизам и морализам.   Невероватно. Играли су свој мали разврат само као изговор за овај морализам. Најрадије би поново плесали око ломаче, на којој горе слике – обучени у министрантске хаљинице – са заставицама дугиних боја у рукама. Све неконвенционалности, сву дрскост, играли су да би још ове неконвенционалности, још ову дрскост претворили у део своје досаде, у оно чему је Мајаковски рекао быт. Уффф. Грешиш, ти, који говориш о новом конзервативизму. Ово је дошло из онога што је нај-про-гре-сив-ни-је. Описи више не помажу.…

  Посетилац беше обучен чудно: бели качкет, лаке панталоне од фланела, а на пола пута између качкета и панталона стајаше вунени огртач који као да је тек био скинут са средњовековног јомена.[1] Уосталом, те 1921. године у Москви је био дефицит тканина, није било довољно бонова за текстил за све грађане, тако да необично одело није чудило Московљане.         – Ко вам треба? – упита намрштена секретарица, чувар врата. – Одакле сте? Зашто вам треба председник? Којим поводом?         – Одакле? – понови посетилац. – Ха! Погрешно постављено питање. – Строго припрети секретарици прстом и завуче главу међу отшкринута врата. – Могу ли да…

  КИША У ХИРОШИМИ Кад је подигла руку да дохвати чајник бљеснула је светлост – ништа више све је нестало они су нестали претворени у пару и облак тајновити, уздизали су се неми. Вапаја, није било вапаја у томе. Али земља је снажно и дивље песницом замахнула ка небу, као злостављана, као да су сви живи на целом свету знали, али нису могли да схвате: Хирошима… Измаглица се дизала миљама, они су били у њој, претворени у праоблик. Штит паре изнад комада земље. Бити мрвица тога. Бити у том нестајању, али не дуго. Убрзо се још из хаоса дигло. Измаглица је била од густих капи у свом вечном кругу стварања…