• Ева Зоненберг и Адам Загајевски
    РАЗГОВОР О ПОЕЗИЈИ

      ЕВА ЗОНЕНБЕРГ: У Вашој првој збирци САОПШТЕЊА налази се песма насловљена са ИСТИНА. У њој је на известан начин садржана дефиниција песника: „Кажи истину, томе служиш“. Како после више година оцењујете такву дефиницију песника?   АДАМ ЗАГАЈЕВСКИ: И даље се слажем са њом. И даље сматрам да песник служи томе да говори истину. Ако се нешто променило, то је начин разумевања песничке истине. У тренутку када сам писао ту песму био сам млад, гневан песник и та песма завршава се речима „у левој руци држиш љубав а/ у десној мржњу“. Сама чињеница да се песма завршава речју мржња веома је карактеристична. Показује емоције и оштар полемички став. Данас се…

  • Марсел Швоб
    АРАХНА

    Паоци точкова су од паукових ногу; Арњеви од крила скакавчевих; Штранге танка влакна паукове мреже; Амови провидни зраци месечине. (Шекспир, РОМЕО И ЈУЛИЈА) Кажете да сам луда и затворили сте ме; али смејем се вашој предострожности и вашим страховима. Јер ја ћу да будем слободна онда када то пожелим; дуж свилене нити коју ми пружи Арахна побећи ћу далеко од ваших чувара и ваших решетака. Али још није дошао час – мада веома је близу: моје срце све је слабије и моја крв бледи. Ви који ме сада сматрате лудом, вероваћете да сам мртва; док се ја будем њихала на Арахниној нити тамо међу звездама. Да сам луда, не бих…

  • Хабиб Селми
    ПЕШЧАНИ ЛАВИРИНТ

      То јутро ми се урезало у памћење по врелини. Пламтећој, тешкој врелини. Лепљиви зној је преплавио тело, цурио испод пазуха и између прстију, лепио одећу за леђа и колена. Касно сам се пробудио. Мало сам шетао по пољанама, а када више нисам могао поднети жестину врућине, откопчао сам дугмад на кошуљи и испружио се на земљу испод дуда поред наше куће. Посматрао сам полусклопљених очију пешчани пут који води ка Ал-Алију. Тог јутра је изгледао широк и пуст. С времена на време пролазише људи гледајући у мене без речи. До уха су ми допирали замирући звуци које је ослабила спарина. Изненада дође мајка носећи кутију за накит коју је…

  • Александра Михајловна Колонтај
    СЕСТРЕ

    Дошла је код мене, попут многих других, по савет и душевну подршку. Виђала сам је у пролазу, на делегатским састанцима. Врло симпатичног и изражајног лица са паметним, живахним, помало сетним очима. Тог дана кад је дошла, лице јој је било блеђе него обично, а очи крупније и још тужније. – Дошла сам код вас, јер немам куда да одем… Ево већ три недеље сам без крова над главом. Немам новца. Немам од чега да живим… Запослите ме! У супротном ми остаје једно – улица. – Али ви сте, радили, чини ми се? Имали сте посао? Зар су вас отпустили? – Да, радила сам у оделењу за испоруке, али још пре…

  • Антонио Ортега
    ЗАБОРАВЉЕНИ КИНЕЗ

    У привременом кампу Одељења за имиграцију било је три затвореника: један Шпанац, један Хаићанин и један Кинез. Прва двојица су скоро по цео дан били напољу, пошто су радили грађевинске послове у кампу, зарађујући надницу. Једини који није ништа радио био је Кинез. Не зато што је био стар (Кинези немају године) и не зато што није био вредан човек (Кинези су увек вредни људи) – већ зато што сада, за њега, рад није имао никакве сврхе. – Не зелим да ладим – рекао је када су га питали (био је тада већ четири месеца затворен). Није чак био ни љут. Штавише, рекао је то са осмехом – са оним…

  • Иван Џепароски
    МАНАСТИРИ СВЕТЕ ГОРЕ

    КАРАКАЛ ИЗНИЦАЊЕ ИМЕНА Као што подучавају познаваоци душе и на порекло наших имена, постоји снажна повезаност утиснутих имена са оном стварношћу која њих носи: Лијепа лица или прекрасни простори. А када су неки Византинци у време моћи пожелели да буду наследници Римљана, да буду нови Ромеји, измислили су јефтину етимологију: Манастир је добио име према императору Каракалу! Колика безумност и неукост, зар нису знали да је римски император био посвећен прогонитељ свих хришћана! ЦРНИНА НЕ ПРИСТАЈЕ КУЛИ Надалеко је позната вештина Османлија када је реч о освајању одбрамбених кула. У јеку опсада лако су их палили и када би се огањ стишао куле су се као угљен црнеле. Те црне…

  • Херман Хесе
    ТРИ ПРИЧЕ

    ВУК У француским планинама још никада није била тако хладна и дуга зима. Недељама је ваздух био оштар, резак и хладан. На дневној светлости, под светлоплавим небом,простирала су се велика, стрма, у недоглед дуга бела поља покривена снегом; ноћу је месец клизио преко њих, страшан ледени месец жутог одсјаја чија јака светлост на снегу изгледаше плаво, суморно, као прави мраз. Људи су избегавали све путеве, а нарочито планине. Седели су троми у својим кућицама чији су црвени прозори под месечевим сјајем изгледали мутни од дима. То је било тешко време за животиње. Ситне животиње су измрзле до угинућа, чак су и птице подлегле мразу, а мршаве лешине постале су плен…

  • Виктор Пељевин
    ДОБА ПОЗНОГ ГИПСА

    УБЕР 2. КРМАД У колима су седели млади момак и девојка. По путном налогу, који ме није мрзело да нађем у мрежи, били су то случајни сапутници, који су изабрали економичну варијанту „удвоје“. Али знао сам да су они крмад још и пре него што је момак почео да лепи селотејп на камере. Зашто кола иду тако необично дугачком и чудном маршрутом? Па ево зашто – момак и девојка су имали претходни договор, стали су на булевару сто метара једно од другог и истовремено затражили економ-убер до […]. Не треба се плашити да ће систем да их споји с неким другим – то је статистички могуће једном у хиљаду година.…

  • Славе Ђорђо Димоски
    МЕРАЧ РЕЧИ

      МЕРАЧ РЕЧИ (Апендикс) након толико приче настаде мук ћуте борови храстови смреке ћуте гавранови ћуте галебови паунови ћути празнина која препозна ехо ћути велика љубав охола бољка ћути ћуте они што не верују ћуте они што траже себе ћути удар печата по документу ћуте владари интриганти паразити уз кафу и цигарету преквече ћути ћути оловно небо на које се нахватао лишај ћути ова белина што гуши ћути овај мир из кога стиже велики и ћутљив мерач речи МУК шта значи тај мук варвара узнесених од среће у земљи брзо разореној? не говоре с каменим боговима јер су срца каменога. у њиховим очима нема будуће мапе по којој ће ходити,…

  • Милан Кундера
    ВЕСНИК

      1. Иако верујем у Тшиску, одмах на почетку желим да изјавим да нисам песимиста. Баш напротив, имам смисао за радости живота и трудим се да их реализујем колико год ми то околности дозвољавају. На пример, јуче је нашу болницу посетила делегација из Братиславе, асистенти и доценти Медицинског факултета који су били заинтересовани за неке новине које је на мом одељењу спровео мој шеф. У делегацији је била и једна асистенткиња, веома лепа жена витких ногу, баш витких какве волим. Пошто ми је тога дана од самог јутра све ишло на руку (биле су то додуше ситнице, али ја им придајем велики значај: када сам прилазио станици трамвај је управо…