• Александра Михајловна Колонтај
    СЕСТРЕ

    Дошла је код мене, попут многих других, по савет и душевну подршку. Виђала сам је у пролазу, на делегатским састанцима. Врло симпатичног и изражајног лица са паметним, живахним, помало сетним очима. Тог дана кад је дошла, лице јој је било блеђе него обично, а очи крупније и још тужније. – Дошла сам код вас, јер немам куда да одем… Ево већ три недеље сам без крова над главом. Немам новца. Немам од чега да живим… Запослите ме! У супротном ми остаје једно – улица. – Али ви сте, радили, чини ми се? Имали сте посао? Зар су вас отпустили? – Да, радила сам у оделењу за испоруке, али још пре…

  • Антонио Ортега
    ЗАБОРАВЉЕНИ КИНЕЗ

    У привременом кампу Одељења за имиграцију било је три затвореника: један Шпанац, један Хаићанин и један Кинез. Прва двојица су скоро по цео дан били напољу, пошто су радили грађевинске послове у кампу, зарађујући надницу. Једини који није ништа радио био је Кинез. Не зато што је био стар (Кинези немају године) и не зато што није био вредан човек (Кинези су увек вредни људи) – већ зато што сада, за њега, рад није имао никакве сврхе. – Не зелим да ладим – рекао је када су га питали (био је тада већ четири месеца затворен). Није чак био ни љут. Штавише, рекао је то са осмехом – са оним…

  • Иван Џепароски
    МАНАСТИРИ СВЕТЕ ГОРЕ

    КАРАКАЛ ИЗНИЦАЊЕ ИМЕНА Као што подучавају познаваоци душе и на порекло наших имена, постоји снажна повезаност утиснутих имена са оном стварношћу која њих носи: Лијепа лица или прекрасни простори. А када су неки Византинци у време моћи пожелели да буду наследници Римљана, да буду нови Ромеји, измислили су јефтину етимологију: Манастир је добио име према императору Каракалу! Колика безумност и неукост, зар нису знали да је римски император био посвећен прогонитељ свих хришћана! ЦРНИНА НЕ ПРИСТАЈЕ КУЛИ Надалеко је позната вештина Османлија када је реч о освајању одбрамбених кула. У јеку опсада лако су их палили и када би се огањ стишао куле су се као угљен црнеле. Те црне…

  • Херман Хесе
    ТРИ ПРИЧЕ

    ВУК У француским планинама још никада није била тако хладна и дуга зима. Недељама је ваздух био оштар, резак и хладан. На дневној светлости, под светлоплавим небом,простирала су се велика, стрма, у недоглед дуга бела поља покривена снегом; ноћу је месец клизио преко њих, страшан ледени месец жутог одсјаја чија јака светлост на снегу изгледаше плаво, суморно, као прави мраз. Људи су избегавали све путеве, а нарочито планине. Седели су троми у својим кућицама чији су црвени прозори под месечевим сјајем изгледали мутни од дима. То је било тешко време за животиње. Ситне животиње су измрзле до угинућа, чак су и птице подлегле мразу, а мршаве лешине постале су плен…

  • Виктор Пељевин
    ДОБА ПОЗНОГ ГИПСА

    УБЕР 2. КРМАД У колима су седели млади момак и девојка. По путном налогу, који ме није мрзело да нађем у мрежи, били су то случајни сапутници, који су изабрали економичну варијанту „удвоје“. Али знао сам да су они крмад још и пре него што је момак почео да лепи селотејп на камере. Зашто кола иду тако необично дугачком и чудном маршрутом? Па ево зашто – момак и девојка су имали претходни договор, стали су на булевару сто метара једно од другог и истовремено затражили економ-убер до […]. Не треба се плашити да ће систем да их споји с неким другим – то је статистички могуће једном у хиљаду година.…

  • Славе Ђорђо Димоски
    МЕРАЧ РЕЧИ

      МЕРАЧ РЕЧИ (Апендикс) након толико приче настаде мук ћуте борови храстови смреке ћуте гавранови ћуте галебови паунови ћути празнина која препозна ехо ћути велика љубав охола бољка ћути ћуте они што не верују ћуте они што траже себе ћути удар печата по документу ћуте владари интриганти паразити уз кафу и цигарету преквече ћути ћути оловно небо на које се нахватао лишај ћути ова белина што гуши ћути овај мир из кога стиже велики и ћутљив мерач речи МУК шта значи тај мук варвара узнесених од среће у земљи брзо разореној? не говоре с каменим боговима јер су срца каменога. у њиховим очима нема будуће мапе по којој ће ходити,…

  • Милан Кундера
    ВЕСНИК

      1. Иако верујем у Тшиску, одмах на почетку желим да изјавим да нисам песимиста. Баш напротив, имам смисао за радости живота и трудим се да их реализујем колико год ми то околности дозвољавају. На пример, јуче је нашу болницу посетила делегација из Братиславе, асистенти и доценти Медицинског факултета који су били заинтересовани за неке новине које је на мом одељењу спровео мој шеф. У делегацији је била и једна асистенткиња, веома лепа жена витких ногу, баш витких какве волим. Пошто ми је тога дана од самог јутра све ишло на руку (биле су то додуше ситнице, али ја им придајем велики значај: када сам прилазио станици трамвај је управо…

  • Милан Кундера
    НАЈБОЉА МЕЂУ СЕСТРИЦАМА

      Моја прича почиње на операционом столу. Није то баш пријатан почетак, али шта да се ради. Ни мени такође није било пријатно да лежим тамо везан за руке и ноге, горе и доле прекривен чаршафом, откривен само негде насред тела, избоден инјекцијама, а после исечен. У почетку ваљда и нисам био толико депримиран због болова колико због других околности које су учиниле да се осећам пониженим. Овде су ме довезли на смешном покретном кревету, две сестрице су ме нагог подигле на сто и привезале ме за њега, двоје студената и једна студенткиња медицине били су ту баш на свом стажирању и посматрали су како изгледа моја кожа, моја крв,…

  • Јевгениј Чигрин
    БАЛКАНСКИ БЛОКБАСТЕР

      БАЛКАНСКА Дуж кеја сабласти се гласе, Међу њима и оне што духови су места. Бедем за оног што на крсту нас спасе, За тврђавом… Као зрела невеста Бели се јахта, чамци, бродила, Испуњавају се мусава предграђа светлом, Капије пристаништа музика прожегла, Изливши се из крчми по рају месном. И немајући с ким купиновог вина Ја стигох до првих алегорија: Софокловим очима до чашице дна? Бродом бити локалних акваторија. Баш ту где је Атињанин на нечем радио – Крвава трагедија! Шта рећи о том? Баштован певао а Грк мировао И растезао китару знојним летом. А ја сам мајстор фразе у којој живот ђипа, али пада чим се на ноге осови……

  • КУНДЕРИНЕ ПРИПОВЕТКЕ
    Избор, превод са чешког и белешка Ивана Кочевски

      Након приповедака уврштених у три различита избора Смешних љубави, Кундера (1929) није писао кратке књижевне форме, већ се посветио како теорији тако и уметности романа, инсистирајући на томе да је он искључиво романописац. Чак и са променом језичког кода, када не буде више писао на матерњем језику, његови француски романи ће о томе сведочити. Три заборављене Кундерине приповетке објављене у крагујевачким Корацима по први пут на српском језику, по свом садржају подсећају на остале уврштене у књигу Смешне љубави, иако су донекле мањег уметничког домета. Но, оне свакако блистају препознатљивом Кундерином иронијом, провокативношћу и критиком друштва, као и самокритиком приповедајућег субјекта. У тексту приповетке Најбоља међу сестрицама, Кундера јасно…