Урош Папеш
ИЗАЂИМО НА СУНЦЕ
***
Дедовима, течи и оцу
Богатство је родити се на Петроварадину
живети са волујским срцем без оца
са два имена
две вере
двоје деце
и две жене.
Богатство је бити ресавско сироче
немати никог и ништа
па створити све
и постати неко.
Богатство је бити рођен на Душановцу
у блату и сиротињи
јести само кору хлеба
у данима Великог рата
имати 55 година брака
срце са 7,5 бајпаса
а волети много и заувек.
Богатство је родити се на Чубури
у сутерену без светлости и оца
бити подстанар немаштини
имати само сироту мајку
и фудбалску лопту.
Богатство је имати браћу
са којом ћу се увек обогатити
присећајући се ко смо.
***
Деда-стрицу Драгану Бурчеру
Гера ми је рекао
јешћемо леба, масти и алеве паприке
ако не будем ућутао
а мој Гера никада није лагао
и био је озбиљна фаца.
Веслао је снажним рукама
карловачким ритовима
у Дунав је увеславао
као да му из џепа извире.
Плавооки Гера
мој сјајни Гера
диваљ и тих као речни пас
живео је у реци
и она у њему.
Црним и добро упљуваним шакама
Гера је побеђивао сваког
главатог
бркатог
зубатог
љигавог
трооког
и златног сома.
Крутом и вољеном шаком
Гера ме је у подне водио кући
пушећи своју љуту цигару
а мој Гера је пушио
најљуће цигаре.
На калварији
са осмесима су нас дочекивали
вином и котлићем.
Препричавао сам породици
како је мој дивни Гера
велика речна фаца
највећа
док је он седео под тремом
и са ретким осмехом
припремао удице за сутра.
***
Frӓulein Wilma Hacker
чекала је свог вољеног
господина лајтнанта
да коначно упозна
њиховог сина
јер рекли су јој да је данас
дан за чекање мужева.
Читала је 40. псалм
на степеницама
цркве Светог Јурја
преко пута Штросмајерове 20
где је у својој спаваћој соби
сањала снове о срећи.
Млади војници
пролазили су Подграђем
и прескачући шине
загледали јој јаке груди
и розе чукљеве
терајући фратаре
назад у клаустер.
***
Чистачица Тереза
са ситним шакама
на леђима има грбу
а на грби мачку Мрцу
црну као сенка.
Чистачица Тереза
криви кичму
све до јутра
када федермесером
насече мало хране
за њих двоје.
***
Крекет жаба под прозором
и врућ ваздух заласка
голицају моје уморне табане.
Зној ме облива
и говорим себи
сутра је нови дан у Срему.
Треба радити много
и јести пуно.
Треба савладати тај немушти језик
и крекет ће постати песма
за лак сан
и нови сунчан дан.
***
Читав мој живот
падале су кише
и сећања су увек
мирисала на пролеће.
Блатњав и мокар
умирем у зеленој улици
Ђуре Стругара
док кестење хуче
у пуном набоју живота.
***
Цариградска улица
спава у кестењу
дише дубоко
кроз зазидана сећања
хрче кроз кровове и димњаке.
Не могу је пробудити
ни снови свих нас у њој
у којима увек недостаје
светлост мирисног јутра.
***
Данас су падале бомбе,
и киша.
Знао сам да ће травњак на стадиону
бити клизав
штуцне прљаве
а срце у свом храму.
Али сирене запеваше о злу
које је долазило са неба
о почетку неког другог меча
за који нисам тренирао.
Пригушиле су крцкање крампона
на путу до траве.
Јебеш меч без лопте
и Чика Даче,
то сам био сигуран.
Данас су падале бомбе
а не голови на стадиону.
Губили су се животи
и утакмице без краја
без добре јурњаве
и качамака за вечеру.
Шутирао сам лопту
у зид склоништа
спреман да изјурим
из тунела и мрака
да се борим и победим.
***
У боровини шума ћути.
Утихнуле креје
занемеле свраке.
Оштри ножи
гркљане кољу
у боровини
и све замре
када људи дођу.
***
Над лицем боје
утабаног снега
надвиле су се сени
промрзлих сапутника.
Дувају у прсте
око једне свеће
оплакујући ливаде
белог утабаног цвећа.
***
Хиљаде пужева на киши
и грмљавини над парком
подсети ме на нас голаће
док је грмело над Крагујевцем
као да је грмело над Брестом.
***
Благословена је вода
која се разбија о стене
мог гроба
и колевке
у којој су зачети смрт
и спасење
јер време је радости
у прочишћењу од зла
од човека.
***
У часовима осаме
тражим помиловање
јер то је време
када дајем цару царево
а Богу божије
и када мени за мене
само мало остане.
***
Семе раздора
у бездану нашем
зеленом травом
прекрива се.
Између старих костију
диже своје стабло
и нуди своје плодове.
Семе раздора
сам живот је.
***
У данима када робујем животу
и у ноћима где не налазим сна
не сећам се себе
и то је једино што знам.
Само немир у мени је оно
што сам остао да будем.
***
У маслињаку
испијао сам вино са братом.
Смејали смо се
магарци су њакали
змије сиктале.
То је био окрепљујући хлад.
Можда и сан.
Ветар је певао са мора
док смо мерили одока
стеновиту стазу у даљини.
Шакали се крију тамо
и вино тако каже
на калварији се скривају
и чекају у потаји
да звона зазвоне са кампанила.
За стадом брате
изађимо на сунце.