• Милица С. Милошевић
    ЖЕНСКИ ЛИКОВИ И МИТ КОД МАРГАРЕТ АТВУД И ХОМЕРА

      Савремена канадска књижевница Маргарет Атвуд (1939) сматра се једном од најплоднијих ауторки данас. Атвудова је одрастала и сазревала педесетих година у Канади, када је Канада „била земља неупозната са својим културним идентитетом“[1] и сам концепт канадске књижевности није био дефинисан. То је није спречило да већ у шеснаестој години живота одлучи да постане књижевник, те се крајем ове деценије (1957) уписала на колеџ у Торонту, а већ прву збирку песама Двострука Персефона објавила је 1961. године, док је још увек имала статус студенткиње. После колеџа, Атвудова завршава мастер студије из енглеске књижевности на престижном Универзитету Харвард у Масачусетсу и боравећи у Сједињеним Америчким Државама уочава неупућеност и незаинтересованост за…

  • Иван Штерлеман
    КА ЕСТЕТИЦИ СИГНАЛИЗМА[1]

      Појам еволуције у књижевној историји постаје извор контрадикторних мишљења када дођемо до свега онога што заступа термин авангарда. Поставља се питање: да ли авангарда уопште може бити део еволуције, када се она одриче традиције? Нешто што је ново, да би било ново, мора имати нешто старо што му претходи у односу на које је то ново – ново. Дакле, никако не смемо искључити угледање као предстваралачку делатност, макар и оно било само не–у–односу–на. Проблем настаје из незнања у односу на шта се може рећи не. Авангарда се одриче традиције, али шта подразумевамо тачно под тим појмом? Ако под традицијом подразумевамо комплетну историју уметности и начине уметничке продукције,  онда се…

  • Александра В. Чебашек
    МОДЕЛИ КОМЕНТАРА У ПРИПОВЕЦИ МАРА МИЛОСНИЦА ИВЕ АНДРИЋА

      Неоспорни комуникативни потенцијал коментара у смислу уочавања парадигматске комуникативне структуре дела отворио је врата новим тумачењима и приступима књижевним делима. Успостављање и диференцирање коментара као дискурзивног облика иновативна је пракса и зависи од односа који коментар успоставља према тексту – према нарацији, описима, сегментима текста. Наративи траже детаљно читање, постепено тумачење структуре речи и композиције дела. Књижевна дела су попришта читалачког, реторичког и ауторског многогласја. Ипак, и унутар многогласја могуће је успостављање одређених правилности, у нашем случају, реч је о успостављању модела коментара у приповеци Иве Андрића Мара милосница који може пружити другачију могућност интерпретирања.               ОСНОВНЕ ПРЕТПОСТАВКЕ КОМЕНТАРА: ОСОБИНЕ, ПОДЕЛЕ, ФУНКЦИЈЕ Препознатљиви по настојању да прекину причу…

  • Уц Раховски
    ГДЈЕ ОСТАДЕ РУЖЕВИЧ?

      КРАТКО ПРЕД ЉЕТНЕ ФЕРИЈЕ За Адама Загајевског То је грешка историје, што она слободу мјери бројем гробова. (Пјесма пољског одјељења при заузимању Монте Касина на јуриш.) 1. Нисам ја у затвору био због пјесама које сам писао о Пољској. Те су они стављали настрану или за сваки случај хапсили. 2. Али Пољска у мојим пјесмама! Један занесени гост. 3. А сјећам се у дванаестом разреду школе кратко пред љетне ферије нисмо Други свјетски рат тада ипак могли да завршимо јер су нас чекали други испити. Остали смо са Црвеном армијом на десној обали Висле да бисмо опуштено пратили како наши очеви спаљују Варшаву. двије недјеље касније припалио сам на…

  • Салћа Халас
    ПОТОП

    УВОД Није ово поезија него проза. Само тако изгледа, као записана у стиху. Зато се зове поема. Прозна, дугачка. Разлог је прост, физиолошки. Госпођа Халина, Та Која Приповеда, говори у прози, али дуго болује од срца и плућа и због тога се слабо проветрава. Тако јој је казао пулмолог – слабо се проветравате, тешко ћете се изразити. Кад се изражавамо, морамо да хватамо ваздух те паузе у тексту томе служе. Њих три знају: госпођа Халина, Та Која Зна, и Која Приповеда. Халина приповеда, а Пекинг се урушава тоне као лањска златница у мркли мрак. Пуца, осипа се, шùпља. Суше се стабла, у замршено корење не пробија се ваздух. Ветар дува,…

  • Евгени Черепов
    ФИШЕЦИ

      Завеса се лагано њихала када је нешто пролетело кроз врата терасе. Евгени је склонио поглед са монитора и осмотрио предмет који се ушуњао. Сачувао је написани документ и устао да погледа изблиза. Био је то фишек од папира. Као дете, и сам је испаљивао сличне фишеке помоћу мале металне цеви. Узео га је и изашао на терасу. Стамбена зграда се преламала под правим углом и низ тераса издизао се са његове десне стране. Очигледно је неки малишан коме је било досадно одлучио да се забави гађајући кроз његова отворена балконска врата. Можда са терасе тачно поред њега, или са неке од горње две. Није га било брига. Сунце је…

  • Ивана Кочевски
    ДАЛИМИЛОВА ХРОНИКА

      Једна од омиљених средњовековних књижевних форми била је хроника, будући да се у њеном тексту често бележе прошли историјски догађаји којима је писац таквог текста желео да истакне актуелности времена у којем живи. Садржај таквих хроника могао је већ по ставу самог хроничара да буде критичан, или пак свечан и похвалан, неретко уз приметне књижевноуметничке тенденције. Таква је и појава римованих хроника чији се почеци проналазе у латинским хроникама, али веће интересовање публике римована хроника могла је да има тек када је била написана на народном  језику – што је управо случај са Далимиловом хроником. Далимилова хроника је настала у годинама између 1308. и 1314. и представља најстарије историографско…

  • Милен Алемпијевић
    МУНШАЈНЕРИ ИЗ СТАРОГ KОМШИЛУKА

      Џез у роману Bunker Swing Мирјане Ђурђевић и Бранка Млађеновића   Анђелка, удавача из сремског села Kрчедин, запуцала је двадесетих  година прошлог века пут Америке. Тамо ју је чекао будући младожења, војвођански Немац, Гинтер Вајс, имигрант. У своје време ђувегија из добре куће, за којим су некада све њене другарице уздисале. Међутим, Анђелка се суочила са непријатном истином: неумерен живот узео је данак, пред њом је стајала већ оронула средовечна испичутура, при том и коцкар. Kад је убрзо преминуо, млада удовица наследила је његове коцкарске дугове. И бакалницу Old Dog Grocery у улици Банкер. Да би додатно зарадила, фрау Вајс почиње да припрема оброке за најамне раднике и да…

  • Емилија Поповић, Ивана Николић
    МАЛА СИРЕНА У МЕДИЈИМА

      Мала Сирена, бајка Ханса Кристијана Андерсена инспирисала је многа дела, како уметничка, тако и она без естетске функције. Данас мало ко познаје изворну верзију ове бајке, а разлог томе су многобројне медијске адаптације које су постале популарније од оригиналног дела. Те верзије су рачунале углавном на прераду дела са циљем лакше рецепције, а мањи значај су придавале уметничким вредностима. Најпопуларнија у том смислу је Дизнијева адаптација из 1989. године, која је убрзо постигла планетарни успех и данас је постала део популарне културе. Када се говори о сиренама, просечна публика вероватно не помисли на Андерсенову бајку, или сирене из грчке митологије, већ управо на Дизнијеву црвенокосу лепотицу, сирену Аријел. Верзија…

  • Јелена Ангеловски
    ШАЛОВАЊЕ: ШВАЈЦАРСКИ ДНЕВНИК

      DOPPELGÄNGER Курс на који идем већ неко време окупља симпатичну дружину људи палих са свих страна света у ово наше село, сличних година, образовања, интересовања, и што је најбитније, нивоа немања појма немачког. Учитељица нам је задала да за данас спремимо неку невероватну причу. Може из новина, може из живота. Устанем јутрос и само ми једна невероватна прича стоји у глави, о човеку коме су поклонили торту у облику болнице. Али, схватате, та прича измиче и мом српском вокабулару, како и одакле да кренем њима да је објашњавам на немачком? Не иде. Нађем неку лепу чудну вест са дојче веле о жени која је плела шал сваки пут кад…