• Невена Марковић
    БОГДАН КРШИЋ И СТИЛСКА ПРЕВИРАЊА У УМЕТНОСТИ XX ВЕКА

    Богдан Кршић међу нашим савременим[1]  уметницима представља стваралачку личност усамљену по свом опредељењу да настави средњоевропски уметнички ток, везујући се за литературу, углавном књижевну класику, путем класичног ликовног језика који се ослања на цртеж као основу ликовног изражавања. Одрастање у породици интелектуалаца допринело је да према књизи и писаној речи изгради нарочито поштовање, што ће определити цело његово будуће уметничко стваралаштво, а ратне страхоте којима је био сведок у најранијем детињству учиниле су да суморна црта увек буде присутна. Посветио се опреми књиге, типографији и илустровању. Књижевна дела је претакао у серије графика, речи преводио у слике. Бављење негативним појавама унутар друштва, приказивање ерозије морала и духовности, главна је тема…

  • Лела Вујошевић
    ПРЕДСТАВА ХАСАНАГИНИЦА КАО ПОВОД ЗА ПРОМИШЉАЊЕ О РОДНИМ СТЕРЕОТИПИМА

    Представа Хасанагиница изведена у Књажевско-српском театру у Крагујевцу, 9. маја 2019, у оквиру фестивала посвећеног стваралаштву домаћих писаца „Јоакимови дани“, привукла је, очекивано, велико интересовање крагујевачке позоришне публике. Од како је у Народном позоришту у Београду 2001. године изведена премијера ове представе у режији Јагоша Марковића, она пуни позоришне дворане широм Србије, али и Црне Горе и Македоније и осваја награде: Вања Ејдус је за улогу Хасанагинице добила Стеријину награду, на седмим Глумачким свечаностима „Миливоје Живановић“ Александар Срећковић је за улогу Бега Пинторовића добио награду стручног жирија за најбољег глумца вечери, а Ксенија Јовановић за улогу Мајке Пинторовића добила је награду публике. За ову народну баладу, преведену на готово све…

  • Славко Стаменић
    РАБИ ЈОСЕЈ ИЗ ЈОКЕРЕТА

    У Старој Мехаски, држећи магарца за поводац, раби Јосеј угледа свог ученика Јонеја, радосног и задиханог. ‒ Учитељу, задржах се на тргу слушајући неког непознатог учитеља! ‒ Научи ли шта?! ‒ Научи, раби, нешто о женској природи. ‒ Добро рече: „нешто“, јер се о човеку и учи „нешто“ читавог живота ‒ каза раби Јосеј знатижељно посматрајући радост открoвења у свом ученику. ‒ И хајде „нешто“ од свог „нечега“ подели са мном, јер се учитељев ум ничему тако не радује као новом науку, а највише кад му у спознаји помогне сопствени ученик. ‒ Причао је непознати о збитију у Едену. А, ево, има и та своја учења исписана и красописом, кратка…

  • Владимир Јагличић
    ОДГОВОРИ

    ЦИВИЛИЗАЦИЈА   Било је, било, успеха више него по заслузи. Ал каква је то утеха, с ценом у дечјој сузи?   Беше песме, и еха ‒ да се захвалим музи. Ал оста свет ‒ тле греха: затвори, калаузи,   убица крвав нехат ‒ све власт из сенке плати… За успехом не патим,   поготово не личним ‒ патим због неуспеха. Јер је наш, заједнички.     ОДБРАНА Ивану Вуковићу (1971‒2017)   Зрео човек, за мене дечко, плећат, паметан, стасит… Сад разорена тела, вечно чека у тами расвит.   Је ли дуго борба трајала, родитељска, са болешћу? Или се није много мајала, смрт, рекав ‒ дете одвешћу…   Питање ‒ смислено…

  • Стана Динић Скочајић
    НА ВИДНОМ МЕСТУ

    БИО САМ НА ГРАДИЛИШТУ И СВЕ ЈЕ ПО СТАРОМ Био сам на градилишту и све је по старом Непријављени радници граде без паузе без регреса и топлог оброка Могло би се рећи да раде и без праве новчане накнаде Јер тих четрдесет хиљада динара за рад суботом и недељом ништа не надокнађује Непријављен радник ти је непостојећи радник Тај није дошао није се попео на скелу и није са ње пао ко што сам пао ја То што мртав човек лежи у локви крви стравично је привиђење и од њега зато попут газде и попут државе препорука је окрените главу Као да ништа људско на том месту нисте видели Био…

  • Никола Живановић
    ОПРОШТАЈНА ПОРУКА

    Стекао сам пријатеља. Не волим да имам пријатеља. Неколико дана пошто упознам некога, почињем да се гушим на саму помисао на то да имам пријатеља. Суши ми се у грлу, почињу да ме сврбе места за која нисам ни знао да могу да сврбе. Нисам у стању ништа да радим. Почињем да размишљам о самоубиству. У почетку избегавам новога пријатеља али ако он остане УПОРАН, почињем да га вређам или урадим неку грозну ствар коју ми никда неће опростити. Знам да људи који ме „познају“ мисле да се кајем због неких грозних ствари које сам урадио неким људима и женама. Није тачно. Кајем се само због тога што сам са…

  • Милица Шпадијер
    МЕНЕ ЈЕ НАПАО МЕДВЕД

    ШУМА   Поштујем само насиље И верујем само у љубав Или обрнуто, стално заборављам Синоћ су се десиле чудне ствари Док сам се враћала кући кроз шуму Ујео ме је вук за ногу И даље ме боли и крвари Али на то сам малтене и заборавила Кад ме је јутрос док сам ишла на посао Орао ухватио канџама за главу Све ми је од обрва до чела избраздано И крв ми се толико сливала преко очију Да је чудо да сам уопште видела ту лисицу док сам се враћала кући. И није ништа било. Мислила сам треба ли да је ухватим за реп, да јој ископам очи, да је ударим…

  • Горан Карановић
    ПРАЧОВЈЕК ПРЕД МЕТЕОРОМ

    ШОГУН   Играчке су ми разбацане по тепиху јапанска серија о борби самураја пуни пријеподне у дневном боравку велика тишина дјечак сам од бијеле крпе кидам траке за чело темперама бојим самурајски црвени круг дајем једну баби и питам би ли она да буде у мом клану би баба шутке веже траку око главе баба и ја са тракама око главе с улице жамор први листови платана падају на Авенију пуше југо, зрак је сивожут и наелектрисан људи се гужвају испред банке долази јесен 1991.     КРЕДЕНАЦ 2   Дедо бијеле косе, црвени лавор Зелени човјек – играчка Баба прави мали доручак прије великог доручка па ручка Ударам бабу…

  • Енес Халиловић
    МАНИФЕСТ КВАНТУМИЗМА

    ) квантум. недељива, најмања количина енергије која се дешава у елементарним процесима; ) плурал: кванта; ) ЈЕСТЕ или НИЈЕ. сваки песнички говор подразумева реч НИЈЕ, јер НИЈЕ носи осећање да све што је до сада речено НИЈЕ довољно; дакле: песник говори; чак је и први песник, Аноним, носио осећање речи НИЈЕ када је наративно певао након свега или било чега што је чуо и видео; све до сада речено показало је путоказе свему што треба рећи; ЈЕСТЕ било што је било, а подразумевање свега што је било даје основу да се говори ЈЕСТЕ или НИЈЕ; то су крајности на истој правој, али органски везане преко тачака сазнања; свака тачка је…

  • Дубравка Матовић
    БАТАК НА ТАЧСКРИНУ

    ДРУГУ ЗА СТРУГОМ Замисли да умем да направим шраф. Могао би га додирнути, окренути, зашрафити. Том шрафу ти би нашао сврху. Замисли да се питаш каже ли се шраф или шаф. Ако ти решим дилему, тај би одговор за тебе имао сврху. Ти би супротставио песму и шраф? Можда стварно умеш да га направиш? Твој рад има своју цену и сврху, мајсторе, ценим те због тога. Ти ниси вадио руду, топио камен, сковао алат за гвожђе. Ја нисам створила слова, речи, оловку и папир. Као и шраф и ова песма постоји. Можеш да је окренеш, обрнеш, прочиташ. Не можеш да је зашрафиш, али кад је додирнеш о твом шрафу пева.…