*
Не брини
Кратко ћу бити луд
Док ћутање не прође
Слутња спава
У врелом нереду
Шкарпине без костију
Био сам јелка над тобом
Превише светла у позадини
А ти у сузама у снегу
Сетио сам се
Зашто сам те питао
Када мислиш да ме оставиш
Било је можда дивно
Знала си да се нећу опирати
Да ћу остати укопана јелка
Тресла си моје зимзелене жилете
тражила да се смањим
Сећа ме овал пун магле и икре
Преширока пиџама за двоје
Белину испод јутра
Копам на дебелој усни
Што мирише на рибу
*
Бивам у новом јутру
Очима окренут уназад
Људи нису острва
Џон Дон мрмља у сну
Са димом прженог дувана
Време не прекида игру
Док год жмури ка мени
Испружа руку обезглављену споља
Већ целу вечност
намештам јастук под вратом
Тек приметан тик
нокат демаскира сталоженост
На њеним пегама кључа мир
Голишавост бакарног јутра
Надноси модри заклон
Трептај краћи од трена
Савршено мањкаву смрт
*
Кажеш да су ствари апсурдне
Само кад осећамо да је тако
И зато морамо бити сами
Неко од нас плаче
Буни те шта значи бити
Градивна тишина штуца да сме
Позиваш на борбу за чистије зубе
Тек гнев проспеш у сливник
ако не зевам
Не разумеш цвркут птица
док излази Сунце
Запиткујеш зашто казаљке имају сат
Како смо уопште стигли довде
Зујиш као мува увек пре будилника
Надимаш утробу и зафале речи
Тако обзнаниш да видиш зачетак
треће биће које подсећа на нас
Нешто ми каже да ће тако бити
Кад пукне ти пиџама па се разлетиш
*
Руке су нам заробиле егзил
Прогнани у месечни циклус
Остаћу као последњи ратник
Заточен на испаљеном метку
Прашина чиста титрањем екрана
Крвариш залог за тишину
Мир ти је привремена чежња
Загрљај што одсеца зглобове
Тај сићушни застој у јецању
Режи на поспану мрену
Узаврели обзири на јастуку
Полажу ти грубо главу
Одбегло дете на прстима
Ослобађа вишак доброте
Светачки уклизава у шанк
*
Стојимо на троседу спутани и смели
Водостај расте у девојчици из дупље
Истресла си колону неплаћених бројева
Радијатор мирише на прокуване крпе
Отима ме празнина почетног стиха
Положио сам незграпну главу
Где пупак крије да дрхти
Бранићемо наше гриње обећавам
Насмејала си свет у ком се играмо рата
Лажем и даље све упорније трчим
Не могу да сустигнем покошени смех
*
Курве су оставиле радна места
Хладно је на путу до станице
Младић тамније пути затеже рукав
Претходница се скупила на клупи
Без посебног разлога ето ме
поред њега
Питам га како је
Доказује да је добро
на лошем језику света
Замишљам пустињску планету
Пепео утопљен у крви
удове црног злата
Тоне километара пешак без броја
не би ли стигао до брода
Остаци сличних на дну мора
Надомак прага Земље
Добронамеран у пролазу
тапшем рамена
Одмеравам му обућу
изгледа добро
Благонаклоно храбрим далеки усуд
Макови распрскани у беоњачама
Поклањам рукавице улажем топлину
Земљанин се осетио добро
изван загрејаних зидова
Остављам туђину сваку срећу
Призваће ме у чекању идуће границе
*
Данас сам остао без посла
Вратих се на време
Пресвучен у кућне хаљине
Говориш да је снег непријатељ
скромном човеку
Радујеш се магији пахуља
Нечије дете ће трепнути
тренутну смрт телевизора
Говориш да мужјак који скија
под сунцем
Сигурно вара своју женку
Плаши те отапање снега у продавници
Касирка је понизила нечију мајку
Млаз из чесме леди лењост
Раскрављује детињство
Отежали облак кријеш у судопери
Пахуље ће се зауставити
Престаћеш да ломиш ногу под сунцем
Приметићеш да више не долазим на време