АВЛИЈАНЕР У РАТАМА   Након што је успео да прикупи силну папирологију, једном псу је одобрен стамбени кредит. Са жељом да се скраси али свестан ризика који кредит носи, пас је отпочео радикалну штедњу. Више није терао кера, како је то чинио као адолесцент, постао је узорни авлијанер, за црне дане је кости редовно затрпавао иза своје скромне али комфорне кућице. Међутим, променљива каматна стопа је учинила своје и једног преподнева су извршитељи дошли и запленили псећу кућицу са све бувама које су се унутра у међувремену настаниле. Несретном псу је остао само ланац. Данас му ипак најтеже пада задиркивање мачке, према којој гаји завист јер, она има девет…

  Лица: БОЖА (51), асистент сценографа БОРА (41), асистент костимографа БОДА (31), асистент редитеља   (Божа и Бора стоје у соби, налик на затворску ћелију. Обојица гледају ка плафону, обојица држе по флашу пива у руци. Са плафона виси кошуља, умотана у уже, са омчом на крају. На поду између њих положене су алуминијске мердевине. Божа отпије гутљај пива.) БОЖА: Оћеш ти то да скинеш ил нећеш? Екипа само што није стигла. (Бора отпије гутљај пива.) БОРА: Да ти право кажем, баш ме живо заболе. Ја то не пипам. БОЖА: То ти је горе кошуља. БОРА: Па шта? БОЖА: Кошуља – значи, део костима. БОРА: Јесте, мало сутра. БОЖА: Па…

  Volt Vitman: Muški bukvar Areté, Beograd, 2017.    Године 1858, у њујоршком часопису Атлас, од 12. септембра до 26. децембра, објављивана је колумна насловљена Manly Health and Training, with Off–Hand Hints Toward Their Conditions, извесног Моуза Велсора (Mose Velsor). Захарије Турпин (Zachary Turpin), истраживач са Хјустонског универзитета, тражио је у њујоршком Трибјуну трагове псеудонима овог имена, да би пронашао само један, у реклами за колумне у већ поменутом Атласу, што је био траг који га је водио до тринаест наставака Велсорове колумне. Будући да Моуз Велсор представља једно од изабраних пет имена никога другога до Волта Витмана –  откриће ових колумни и њиховог ауторства предстaвља значајан архивистички успех, превасходно…

  Филип Грбић: Прелест Вулкан издаваштво, Београд, 2018.   До појаве истоимене књиге, термин „прелест“ није се могао чути у разговору читалаца, професора књижевности и књижевних критичара; или се то могло десити макар у изузетним приликама елоквенције. Филип Грбић вратио је овај теолошки термин у употребу својим другим романом и показао да пут који је зацртао својим првенцем Руминације о предстојећој катастрофи – овенченог наградом Задужбине „Милош Црњански“ – има свој наставак и скретницу у овом важном остварењу из 2018. године. Прелест, сада знамо, означава духовну обману, лаж којом је човек заведен, данашњим језиком рекли бисмо илузију коју човек има о себи и свету око себе, а које потичу од…

  Јана Алексић: Аријел Аноним Завод за проучавање културног развитка, Београд, 2018.     Није се лако у уметности и мишљењу бавити такозваним великим темама, нарочито онима које нам задаје историја, односно нека од њених, углавном пожељних  интерпретација. Још теже је њима се бавити у годинама јубилеја, а да човек – уметник или мислећи – остане веран себи, а не неком од многих сиренских шапутања која нас позивају да своју слободу подредимо мрежи интереса, лукративности, пожељности. Аријел Аноним, збирка песама Јане Алексић (едиција „Присуства“) тематизује Први светски рат и српско колективно, али и уметничко искуство овог сукоба. Коме поново волимо да тепамо „Велики“, као да оног потоњег – Другог,  није …

  Гојко Божовић: Мапа Повеља, Краљево, 2017.               Збирка песама Мапа Гојка Божовића представља особено песничко дело које ће пронаћи своје место у историји модерне српске књижевности захваљујући својој чудесној поетици, избору тема, мисаоном прегнућу аутора, врсног познаваоца теорије и историје књижевности. Ова збирка песама састоји се од осам песничких циклуса: Путовање у ноћ, Сећања су прича за себе, Гледао сам људе како одустају, Мапа града, Гласови, Имање, Ствари, У земљи чуда; неједнаке су величине – састоје се од по седам песама и сваки циклус, осим циклуса Мапа града, садржи песму по којој циклус носи име. У овоj збирци песама поезија је надахнуће интелектуалца који анализира свет без Бога,…

  Татјана Јовановић, Књижентвени град: Конституисање женског канона у српској прози 1990-2010. Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 2017.               Књижевна теорија и пракса последњих деценија XX и почетка XXI века, будући, сходно самој природи уметности уопште, одређена и значајним друштвеним и политичким околностима из којих настаје, суочава се са знатно измењеним ентитетима на које мора да одговори. Модернизам, обликован према крхотинама хуманитета након глобалних ратних догађања, испољиће фрагметарни доживљај света. С друге стране, одредивши се, како према модернизму, тако и према измењеним околностима друштва и културе из које проговара, постмодернистичка мисао ће, из своје децентрализоване перспективе, за упоришну тачку идентитета имати флуидност свих постављених ценара, доживљавајући подручја као што су идеологија,…