Милош Маринковић
ОНЛАЈН „ПРИСУСТВО“ ЉУБИЦЕ МАРИЋ: ТРЕНУТНО СТАЊЕ И ПЕРСПЕКТИВЕ ИНТЕРНЕТА КАО МЕДИЈА

Експанзија интернета, као глобалне мреже или глобалног система међувеза између компјутерских мрежа, другим речима, „мреже над мрежама“ посредством којих се преносе пакети података према стандардизованим интернет протоколима1 , дешава се деведесетих година, када се реализује прва интернет-презентација – вебсајт(1991). Данас је интернет постао моћна конкуренција традиционалним писаним медијима (до те мере да се можемо запитати да ли ће штампарија опстати у будућности), а разлог томе лежи у рапидномпрогресу информатичке технологије и комуникационих система, којима је омогућена истовремена доступност информација у целом свету. Захваљујући брзом протоку информација и могућности умрежавања различитих поља људског мишљења, интернет је постао неизоставан „алат“ у савременој науци.2 Због своје специфичне природе, интернет, с једне стране, нуди извор информација потребних у научноистраживачким процесима, док, с друге стране, интернет као дигитални медиј завређује пажњу многих теоретичара, те постаје предмет научноистраживачког рада.3
Информатичка писменост подразумева се у свакој савременој науци, а према тумачењу музиколога Николаса Кука (NicholasCook), музикологија у сфери интердисциплинарних истраживања, уз удруживање са психологијом, најбоље може„профитирати“ од колаборације са информатичким наукама.4 С тим у вези, данас постоји неколицина значајних онлајнмузиколошких база података (RISM, RILM, J-STOR, CHARM), па се музиколози све чешће ослањају на интернет као фундаментално полазиште у својим истраживањима. Међутим, иако бисе требало подразумевати адекватна онлајн доступност актуелних научних доприноса, главни недостатак интернет база података јесте изражена хетерогеност и неинтегрисаност извора. Овај рад има за циљ да покаже, с једне стране,на које начине и кроз које форме „егзистирају“ лик и дело Љубице Марић (1909-2003) у интернет простору, односно, на који начин се данас врши дигиталнакомерцијална промоција најзначајније српске композиторке XX века. С друге стране, покушаћу да укажем да ли би, и у којој мери би интернет могао бити извор релевантних референци за музиколошки (па и други) научноистраживачки рад посвећен лику и делу Љубице Марић.
Када се на Гуглу, као највећем интернет претраживачу, укуца,„Љубица Марић“ приказује се око 400 хиљада резултата, што је изазвало велики оптимизам на почетку овог истраживања. Но, већ на четвртој страни овог претраживача, подаци почињу да се понављају, или да бивају везани за друге личности под истим именом и презименом. Детаљном претрагом, селекцијом и анализом интернет података о Љубици Марић, начињена јекласификација извора која приказује многоструки концепт онлајн промоције српске композиторке.5Посреди је 7 категорија извора:
˗ Енциклопедије
˗ Научне публикације (самосталне публикације, зборници радова, часописи)
˗ Сајтови институција и организација
˗ Комерцијални сајтови
˗ Сајтови за слушање музике
˗ Сајтови за куповину
˗ Друштвене мреже
Будући да је претрага на интернету вршена „дедуктивном методом“ (од општег ка посебном), енциклопедија, као најопштији формат, природно се наметнула као прва категорија. Први резултат претраге била је Википедија,енциклопедија слободног садржаја који креирају добровољци (неретко аматери),а опсежан чланак на српском језику о Љубици Марић, сведочи о ауторовом приличном познавању композиторкиног живота и опуса. Описујући музички језик српске композиторке, аутор овог чланкаистиче да је њена „[м]узичка реч […] јасна и језгровита, заснована на баштини европске прошлости, првобитно са изразитијим западноевропским узорима, а касније са духом који зрачи са балканског тла […] Архаични тон њених композиција постигнут је савременим средствима хармоније и оркестрације”.6 Опскрбљеност текста релевантним информацијама, дâ се сагледати на основу коришћене литературе,која обухвата радовеугледних српских стручњака из области музикологије, попут Петра Бингулца, Властимира Перичића, Роксанде Пејовић, Мелите Милин, Мирјане Веселиновић Хофман, и других. Поред биографског сегмента, текст садржи аналитичка поглавља: Музички језик, Дела, Дувачки квинтет, Песме простора, Пасакаља, Византијскиконцерт, Праг сна, Соната за виолину и клавир, Чаробница – мелодијска рецитација за сопран и клавир, Из тмине појања, Торзо, Третман текста у делима Љубице Марић, те поглављеСтогодишњица рођења, као и Списак композиција, Референце и Литературу.Уз чланак на српском језику (у ћириличној и латиничној варијанти), прилози о Љубици Марић на сајтуВикипедијапостоје на енглеском, немачком, руском, јапанском и каталонском језку, који су, очекивано, знатно краћи и усредсређени углавном на основне биографске податке, уз евентуални попис најзначајних дела српске композиторке.7 Сасвим кратке биографије у лексикографским јединицама под композиторкиним именом и презименом, налазе се на енглеском, односно немачком сајту енциклопедијског формата – Memimencyclopediaи FuroreMusicvonKomponistinnen. Веома је значајно да јеимеЉубицеМарић заступљеноу дигиталном издању HrvatskeenciklopedijeLeksikografskogzavodaMiroslavKrleža, у којој се наводе следећи подаци: „Marić, Ljubica, srpska skladateljica (Kragujevac, 18. III. 1909 – Beograd, 17. IX. 2003).Učenica J. Štolcera-Slavenskoga u Beogradu te J. Suka i A. Hábe u Pragu. Profesorica na Muzičkoj akademiji u Beogradu (1945–67), redovita članica Srpske akademije nauka i umetnosti od 1981. Rana djela skladala je atonalitetno, dok su joj poslije nadahnuće bili srednjovjekovna baština (kantata Pesme prostora, 1956) i pravoslavna liturgijska glazba (ciklus Muzika oktoiha, 1958–63)“.8 Надаље, од непроцењиве важности јесте чињеница да се Љубица Марић нашла и у највећој музичкој енциклопедији, The New GroveDictionaryofMusicandMusicians.Мелита Милин (музиколог и врсни познавалац опуса Љубице Марић), која је ауторка чланка ове лексикографске јединице, представља биографију композиторке,уз најзначајније карактеристике музичког језика, те попис целокупног опуса Љубице Марић. Такође, подаци о српској композиторкизаступљени су и у MGG: DieMusikinGeschichteundGegenwart, својеврсном немачком пандану поменутом британскоменциклопедијском издању. „Присутност“ Љубице Марић у две еминенте музиколошке енциклопедијске едиције, сведочи, не само о значају ове композиторке, већ указује на респектабилност српске уметничке музике и музикологије у целини.
Након енциклопедијског упознавања Љубице Марић, фокус истраживања се усмерио ка научним студијама о композиторки,објављиваним појединачно или у неком од зборника, односно научних часописа. Веома вредно издање може се пронаћи на сајту Филолошко-уметничког факултета (ФИЛУМ) Универзитета у Крагујевцу. Наиме, реч је о тематском зборнику радова из 2009. године, под насловомКорени традиције у стваралаштву Љубице Марић и нови жанр српске песме.Зборник покрива различите аспекте композиторкиног рада: од позиционирања Љубице Марић у националној музичкој историји, преко аналитичких текстова о хармонском аспекту, третману цитата и темпоралној димензији композиција, до промоције Љубице Марић на радију и телевизији.9
Захваљујући дигитализацији публикованих радоваиздва еминентнаинтернационална музиколошка часописа у Србији – Музикологија (издање Музиколошког института Српске академијe наука и уметности) и NewSound (издање Катедре за музикологију Факултета музичке уметности Универзитета уметности у Београду), интернет базе података обогаћене су вредним научним тумачењимастваралаштва Љубице Марић.Од аутора се истиче поменути музиколог Мелита Милин, која је у првом броју часописа Музикологија из 2001. године, објавилачланак под насловомБити модеран српски композитор тридесетих година XX века: стваралачки став Љубице Марић. Ауторка у овом радуакценат даје (како и сам наслов говори) модернистичкој оријентацији и природи композиторке, као и њеном путу од успостављања до напуштања атоналног и атематског начина музичког мишљења. Поводом смрти композиторке (2003. године), Мелита Милин у истом часопису(број 4 из 2004. године) објављује две студије: Љубица Марић (18. 3. 1909 – 17. 9. 2003),као својеврсни некролог, и другу, Унутарња биографија композитора – Скица за студију о утицајима у делима Љубице Марић, у којој се наглашава да је [з]а оцену уметничке вредности дела Љубице Марић битно […] то што су наведени утицаји [мисли се на Шенберга, Бартока, Стравинског, Славенског, те на српско фолклорно и духовно музичко наслеђе] после асимилације доживели далекосежан преображај и као такви омогућили да њена дела стекну индивидуални печат“.10 У 9. броју Музикологије из 2009. године,публикован је текст музиколога Зорице Макевић – Светлост слова у „музикословљу“ Љубице Марић, који говори о односу музике и речи у делима композиторке. Овај текст је доступан и на енглеском сајту DOAJ – DirectoryofOpenAccessJournals, чија је делатност„сакупљање“ публикованих текстова који задовољавају научне критеријуме. Такође, часопис Музикологија(број 11 из 2011. године) употпуњен је приказом зборника радова Простори модернизма: опус Љубице Марић у контексту музике њеног времена(уредници Дејан Деспић и Мелита Милин), из пера музиколога Иване Весић.
Када је реч о часописуNew Sound, 2009. године, у броју 33, објављена је студија музиколога Марије Масникосе, ТheLifeandWorkofLjubicaMarić – ‘Multifariousnessofone’. Овај обиман текст, поред релевантних биографских података о композиторки, има„[…]за циљ да у крупним потезима обухвати и мапира музичко стваралаштво Љубице Марић, […] сумира композиционо-техничке и језичко-стилске координате сваког композиторкиног остварења[…]“.11 Исти чланак доступан је и на енглеском сајту EbscoHostConnection, који се бави различитим темама из света политике, технологије, науке, уметности и других области.У часопису New Sound (број 41, 2013. година) публикован је и сажетак докторске дисертацијемузиколога Сандре Додик, под насловом ConncectionbetweenarchaicandmodernsoundinthecycleofTheMusicofOctoechosbyLjubicaMarić. Такође, важан научни допринос представља студија музиколога Ане Стефановић, Архаично, модерно и постмодерно. О најновијој стваралачкој фази у опусу Љубице Марић, публикована у штампаном издању часописа Музички талас (бр. 1-2, 1997. године), а потом,објављена на интернет порталуПројекат Растко: Библиотека српске културе.У свом раду,Ана Стефановић разматра фолклорне цитате као места модерне и постмодерне рефракције у опусу Љубице Марић.
Надаље, у оквиру категорије научних публикација, вредно је споменути Дигитални репозиторијум докторских дисертација и докторских уметничких пројеката, на којем се могу наћи докторски рад Валентине Радоман, Функције идеологије и политике у музичком модернизму,у којем је једно од поглавља посвећено Песмама простора Љубице Марић, као и докторски уметнички пројекат виолинисткиње Селене Јаковљевић, Идејом „универзалног протагонисте“. Специфичности интерпретације соло и камерних композиција за виолину Љубице Марћ.Још једна појединачна публикација која својим садржајем одговара научним критеријумима, потиче из пера Иване Стефановић, а доступна је на званичном сајту ове српске композиторке. У питању је веома занимљив текст,Љубица Марић и Павле Стефановић, у којем се ауторка дотиче пријатељстваи узајамног поштовањакомпозиторке и естетичара.
Следећи вид промоције Љубице Марић на интернету чине официјелни сајтови акредитованих институција и организација националног и интернационалног значаја. Први од таквих јесте сајт Српске академије наука и уметности (САНУ),на којем се у оквиру одељка „Преминули чланови…“ налази сасвимкратка биографија композиторке.Други извор јестесајт Удружења композитора Србије (УКС),где се такође може наћи сажета биографија композиторке, у сегменту 23. Међународна трибина композитора, на којој је, између осталог, изведено дело Торзо Љубице Марић.Будући да се од 2009. године, којом је обележено 100 година од рођења композиторке, може пратити нагли пораст популаризације Љубице Марић на интернету,Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу – УНЕСКО (UnitedNationsEducational, ScientificandCulturalOrganization – UNESCO), на предлог Српске академије наука и уметности, ову годину уврстила је на светску листу прослава јубилеја. На тај начин, име Љубице Марић нашло се и на званичном сајту УНЕСК-а, у оквиру публикације CelebrationofanniversarieswithwhichUNESCOwillbeassociatedin 2008–2009, у којој је уметница представљена као једна од најоригиналнијих српских композитора.Такође, подаци о Љубици Марић доступни су на сајтовимаКултурног центра Београда, теКултурног центра Новог Сада.
Следеће изворе о Љубици Марић чинетакозвани комерцијални сајтови различитог садржаја (иако је интернет као медиј већ комерцијалан сам по себи), а под којима се подразумевајумедијски и културни портали, блогови и форуми. На оваквим „местима“ име Љубице Марић неретко је на врло креативне начине повезано са општим темама из области историје и културе, као и са актуелним догађањима. Уколико се додатно задржимо на поменутом јубилеју(2009. години), уочићемо да је дневни лист Политика био најажурнији када је у питању значај стогодишњице рођења Љубице Марић. Овај лист представио је три чланка посвећена композиторки – Јубиларна година Љубице Марић, Ходам за својом слободом, и Велика изложба о Љубици Марић у САНУ.Веома је значајно да је вест (истина, сасвим кратка) о одржавању стогодишњег јубилеја осванула и у немачкој електронској штампи, и то у Новим музичким новинама (Neuemusikzeitung), реномираном часопису посвећеном промоцији уметничке музике. Затим, најава овог јубилеја представљена је годину дана раније у листовима Данас и Блиц, а у којем се наводи следеће: „Kragujevac – NapredlogSrpskeakademijenaukaiumetnostiUneskojeza 2009. godinunasvetskulistuproslavajubilejauvrstiostogodišnjicurođenjaLjubiceMarić –prvesrpskekompozitorke, jedneodprvihevropskih ženadirigenata, slikarke, književniceivajarke. TakojestvaralaštvooveKragujevčankeporođenjusvrstanousamvrhsvetskeumetnosti“.12 Поред поменутих, дневни листVečernjenovosti, у рубрици ZnameniteSrpkinje,садржи текст под насловомLjubica – prvadamasadirigentskompalicom, у којем се осветљава њена многострука уметничка делатност. Такође, часописПолитикин забавниксадржи занимљив чланак Мирјане Огњановић, конципиран у форми сећања током личних ауторкин посета Љубице Марић.Краткe биографијe композиторке налазe се на сајту Радио-телевизије Србије (РТС), а повод за писање чланaка било је емитовање дела Љубице Марић на Трећем програму Радија Београд.Вредно је споменути да је Љубица Марић у новембру 2017. године, у Љубљани изабрана за „Складатељицу тедна“те јој је посебно место дато на репертоару РТВ Словеније, а на званичном порталу словеначке медијске куће објављен је текст врло занимљивог наслова, Skladateljica tјedna: premalo poznana predhodnica minimalizma Ljubica Marić.
Надаље, Љубица Марић има истакнуто место на бројним порталима чији је циљ, између осталог, очување националне културне баштине, односно популаризација и афирмација знаменитих Срба. Прилози о српској композиторкизаступљени су на бројним порталима таквог карактера – Видовдан, Српски легат,Патриот,Велики Људи, Пројекат Растко: Библиотека српске културе, те портал BaštаBalkanа.На овим и на сличним сајтовима, лик и дело Љубице Марић неизоставно су инкорпорирани у оквиру написа о истакнутим женама у српском културном и научном животу. Тако се, поред поменутог текста ZnameniteSrpkinjeу Večernjimnovostima, на порталимаВидовдани Патриот,Љубица Марић среће у оквиру чланка Прве жене у друштвено-културном животу Србије, aна Portalumladihу тексту Prve ženeukulturnom životuSrbije. У овим радовимасрпска композиторка нашласе међу првом српском академкињом,сликарком, песникињом, вајарком, глумицом, режисеркињом, архитекткињом,филозофкињом, библиотекарком, новинарком, лекарком, пилоткињом, адвокатицом, математичарком, те првом српском докторком наука.13
Када је реч о блоговима, издвајају се два српска блога у оквиру портала Vojvodinacafeи Mycity. То су идентични текстови који исцрпно представљају композиторкин живот, али без залажења у проблематику музичког језика. Први блог, потписан од стране Борислава Чичовачког, занимљив је и из разлога јер садржи низ слика Љубице Марић, рекло би се, из последњих година њенога живота. Блогер под називом Sfinga, који је, по свему судећи, познавалац различитих врста уметности, на свом блогу пише кратак преглед живота Љубице Марић, представљајући и делове њене књиге Записи. Упркос својој ненаучној форми, испоставило се да су блогови, пак, најодговорнијиза афирмацију Љубице Марић изван српских граница, о чему сведочи неколицина блогова иностраних аутора. На првом месту, издваја се блог познатог америчког музиколога Кајла Гена (KyleGann), под називом PostClassic, у оквиру сајта ArtsJournal, у којем Ген са дивљењеманализира основне црте музичког језика Љубице Марић. Биографија Љубице Марић налази се и на италијанском блогуControappuntoblog.org, а велико изненађење јесте прилично обиман блогна грчком језику, ауторке Ефи Аграфиоти (Έφη Αγραφιώτη), о прегледу и животу српске композиторке, са низом слика и музичких примера, уз исцрпан попис делаЉубице Марић.
Поред увида у писану реч у оквиру дигиталног медија, музикологу се непосредно намеће питање, да ли би и где могао „слушати“ Љубицу Марић у виртуелном свету. Аудио базу опуса Љубице Марић на интернету представља најраспрострањенији и најпопуларнији интернет сервис који нуди преглед аудио, односно аудио-видео садржаја – Јутјуб. Поред неколико аматерских снимака концертних извођења, већина дела Љубице Марић заступљена јена Јутјуб каналу Serbiancomposers.14 Садржајса највећим бројем прегледа је Византијскиконцерт – око 10,500 прегледа. Уколико тајброј упоредимо са бројем прегледа композиција иностраних композитора, или пак са одређеним садржајима из сфере популарне културе и музике, ова цифра говори о енормно малом интересовању (барем када је реч о интернет простору) за дела наше најзначајније композиторке. Но, занимљиво једа се на Јутјуб-у, као слободном медијском простору, срећу коментари посетиоца на енглеском језику, што потенцијално говори о слушалачкој публици и ван наших простора.Од осталих дела Љубице Марић која се налазе на поменутом каналу, по броју слушаности надовезују се следећим редоследом: Песме простора,Бранково коло, Праг сна, Пасакаља, Дувачки квинтет, Византијски концерт, Асимптота, Остинато супер тема октоиха, Стихови из Горског Вијенца, Дечји хорови, Торзо, Чудесни милиграм, Чаробница, Соната фантазија, Три народне, Музика за оркестар,Туга за ђевојком, Октоиха 1, Соната за виолину и калвир, Три прелудијума, и Етида.Поред композиторкиних остварња, на поменутом сајтуналази се и документарна емисија о Љубици Марић, реализована поводом 100 година од њеног рођења. У овој емисији, под називом Чудесни милиграм: На дан рођења Љубице Марић (емитованој на каналу РТС2), говорили су Мелита Милин, Ивана Стефановић, Дејан Деспић, Милан Михајловић, Ивана Тришић и Марија Ковач.
Остаје да представимо још последње видове заступљености Љубице Марић на интернету. Посреди су бројнипродајни сајтови, од оних „локалног значаја“, до највећих, попут сајта Amazon. Три су врсте артикла које корисници могу куповати на овим сајтовима: носачи звука са делима Љубице Марић, партитуре Љубице Марић, као и композиторкина књига Записи у издању Архипелага.Када је реч о партитурама, квантитативно се истичеенглески сајтSheetmusicplus,који садрживећинупартитура из композиторкиног опуса, а цена варира од 5 долара, колико кошта Песма за флауту, до 145 долара, колико износи Византијски концерт.Овоме би, на самоме крају,требало додати и „постојање“ Љубице Марић на најпопуларнијој друштвеној мрежи Фејсбук, но, те странице (којих има две), последњи пут су ажуриране 2010. године.
Ако бисмо се вратили на почетак рада и покушали да одговоримо на питање како је извршена онлајн презентација најзначајније српске композиторке XX века, могли бисмо констатовати да интернет нуди прилично диверсификовану промоцију српске композиторке. Овај медиј укључује писане, аудитивне, визуелне и аудио-визуелне формате, који су, сходно својим садржајима, намeњени различитим циљним групама – од професионалних музиколга и музичара, до потпуних аматера, односно љубитеља музике и културе. Надаље, важно је истаћи да су интернет извори о Љубици Марић, поред оних на јужнословенским језицима (српски, хрватски, словеначки), документовани и на светским језицима (енглески, немачки, руски, италијански), али, такође, и на каталонском, грчком, те на јапанском језику. Одговор на друго постављено питање, које се односи на интернет као валидну платформу за научноистраживачки рад, био би делимично позитиван. Наиме, могли бисмо рећи да интернет заиста пружа неколицину релевантних научних публикација еминентних стручњака домаће музикологије, али је главни недостатак немогућност адекватног приступа тим подацима. Као што наводи Дејвид Бретертон (David Bretherton), капитални задатак музиколога јесте праћење савремених техника и метода дигитализације библиотечких и архивских фондова, интеграција података у дигиталним архивима, те унос адекватних метаподатака, како би,једноставним укуцавањем кључних речи,хетерогени извори података били доступни на једном месту, систематично селектовани у категорије према медију којем припадају (писаном, аудитивном, визуелном).С тим у вези, Бретертон заговара нужност развијања музиколошких платформи за претраживање, које би интегрисале приступ највећим и најзначајнијим музичким и музиколошким базама података.15 Овакав подухват уистину се чини неопходним, уколико рачунамо на прогрес музикологије, па и сваке друге научне дисциплине у савременом дигиталном добу.
И на самом крају, велика је штета што композитор попут Љубице Марићне поседује официјелни вебсајт,који би биобаза свих вредних публикација, али који би се и свакодневно ажурирао у циљу интернационалног промовисања лика и дела српске композиторке. Jер, сложимо ли се са слоганом: „Уколико не постојиш на интернету, заправо не постојиш“,16 за Љубицу Марић мора се још доста тога учинити у виртуелном свету, не би ли у њему заиста, и на прави начин постојала.

  1. Miško Šuvaković, „Internet“, Pojmovnik teorije umetnosti, Beograd, Orion art, 2011, 330.
  2. Идеја о интернету заправо се и родила за потребе науке. Наиме, године 1958. америчка Агенција за напредне истраживачке пројекте, умрежавајући научнике из сектора војске, морнарице и ратног ваздухопловства, одиграла је кључну улогу у изградњи прве мрежне окоснице интернета. Више о томе у: VeraMevorah, InternetiumetnostnaprostoruSrbije 1996-2013 – OdlikeumetničkihdiskursanapoljuInternetauSrbiji (doktorskadisertacija), Beograd, Univerzitetumetnosti, 2015, 21-32.
  3. Željko Panian, Bogatstvo interneta, Zagreb, Strijelac, 2000, 184.
  4. Nicholas Cook, Toward the compleat musicologist?, http://ismir2005.ismir.net/documents/Cook-CompleatMusicologist.pdf[приступљено 20. 5. 2018]
  5. У раду је референцирање на онлајн изворе о Љубици Марић изостало (осим у случају директног цитирања), како се текст не би оптеретио превеликим бројем фуснота.
  6. Љубица Марић,Википедија, https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%9B[приступљено 10. 1. 2018]
  7. Занимљиво је уз које се све асоцијације на сајтуВикипедија може наћи Љубица Марић, па је тако њено име заступљено у оквиру следећих категорија: „Рођени 1909“, „Умрли 2003“, „Српски композитори“, „Академци САНУ“, „Крагујевчани“, „Добитници Октобарске награде“, „Добитници Седмојулске награде“ – на српском језику; „1909 births“, „2003 deaths“, „People from Kragujevac“, „Serbian composers“, „Female classical composers“, „Microtonal musicians“, „University of Arts in Belgrade faculty“, „Members of the Serbian Academy of Sciences and Arts“, „Serbian women“ – на енглеском језику; „Jugoslawischer Komponist“, „SerbischerKomponist“, „MitgliedderSerbischenAkademiederWissenschaftenundKünste“, „KomponistklassischerMusik (20. Jahrhundert)“, „Geboren 1909“, „Gestorben 2003“, „Frau“ – на немачком језику; „Родившиеся 18 марта“, „Родившиеся в 1909 году“, „Персоналии по алфавиту“, „Родившиеся в Крагуеваце“, „Умершие 17 сентября“, „Умершие в 2003 году“, „Умершие в Белграде“, „Музыканты по алфавиту“, „Композиторы по алфавиту“, „Композиторы Сербии“, „Композиторы Югославии“, „Композиторы XX века“, „Академики Сербской академии наук и искусств“ – на руском језику; „Compositors europeus“, „Serbis“, „Compositors del segle XX“ – на каталонском језику; „ユーゴスラビアの作曲家“ („Југословенски композитори“), „セルビアの作曲家“ („Српски композитори“), „近現代の作曲家“ („Модерни и савремени композитори“), „セルビアの正教徒“ („Православна Србија“), „セルビア正教会“ („Српска православна црква“), „プラハ音楽院出身の人物“ („Личности са Прашког конзерваторијума“), „1909年生“ („Рођени 1909“), „2003年没“ („Умрли 2003“) – на јапанском језику.
  8. Marić, Ljubica,HrvatskаenciklopedijаLeksikografskogzavodaMiroslavKrleža,http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=38895[приступљено 10. 1. 2018]
  9. Ова публикација резултат је Трећег међународног научног скупа Српски језик, књижевност, уметност, организованог 2008. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Између осталих, овај зборник чине следећи радови: Борислав Чичовачки: Специфичности и значај музичког стваралаштва Љубице Марић; Мелита Милин: Време у музици Љубице Марић; Бранка Радовић: Његошевске инспирације Љубице Марић; Милорад Маринковић: Љубица Марић – Музика и мистика; Невена Вујошевић: Период креативне ћутње или нова стварност: Хармонски језик Љубице Марић у Сонати за виолину и клавир (1948) – принуда или избор?; Романа Рибић: Третман цитата из српског Осмогласника у делима Љубице Марић: ‘циклус’ Музика октоиха, Монодија октоиха и Асимптота; Снежана Николајевић: Опус Љубице Марић у телевизијском запису; Александра Паладин: Љубица Марић и Радио Београд.
  10. Мелита Милин, Унутарња биографија композитора – Скица за студију о утицајима у делима Љубице Марић, http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/muzikologija/IV_4/06/html_ser_cyr[приступљено 12. 1. 2018]
  11. MarijaMasnikosa, ТheLifeandWorkofLjubicaMarić – ‘Multifariousnessofone’, http://www.newsound.org.rs/pdf/en/ns33/02%20Marija%20Masnikosa.pdf[приступљено 12. 1. 2018]
  12. ZaboravljenauSrbiji, cenjenausvetu, http://www.blic.rs/kultura/zaboravljena-u-srbiji-cenjena-u-svetu/p1erjtk[приступљено 20. 2. 2018]
  13. Поред наведених, објаве у форми најаве догађаја у вези са Љубицом Марић, срећу се и на PortaluzakulturuJugoistočneEvrope – See Cult, на Elektronskimnovinama, на Prvomsrpskomportalu – NaDlanu, те на порталу Svevesti, као и на сајту Krstarice.
  14. Oвај канал постоји захваљујући ангажованости и ентузијазму младих музиколога, Бојане Радовановић, Милоша Браловића, Ане Ђорђевић и Стефана Савића: SerbianComposers, https://www.youtube.com/results?search_query=serbian+composers+ljubica+maric[приступљено 1. 3. 2018]
  15. David Bretherton, et al.:musicSpace: Integrating Musicology’s Heterogeneous Data Sources, https://eprints.soton.ac.uk/267997/[приступљено 1. 6. 2018]
  16. LjubomirZuberiAleksandraMandić, Specifičnostipromocijeputemnovihmedija, http://doisrpska.nub.rs/index.php/svarog/article/view/1063/991[приступљено 3. 3. 2018]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *