Славе Ђорђо Димоски
МЕРАЧ РЕЧИ

 

МЕРАЧ РЕЧИ
(Апендикс)

након толико приче настаде мук ћуте борови храстови смреке ћуте гавранови ћуте галебови паунови ћути празнина која препозна ехо ћути велика љубав охола бољка ћути ћуте они што не верују ћуте они што траже себе ћути удар печата по документу ћуте владари интриганти паразити уз кафу и цигарету преквече ћути ћути оловно небо на које се нахватао лишај ћути ова белина што гуши ћути овај мир из кога стиже велики и ћутљив мерач речи

МУК

шта значи тај мук
варвара узнесених од среће
у земљи брзо разореној?
не говоре с каменим боговима
јер су срца каменога.
у њиховим очима нема
будуће мапе по којој ће ходити,
само им лица одсијавају
једно од другог,
једно у другом
и – ћуте.

ПРОЦЕП

кроз процеп гледам
како моје речи
ишчезавају. толико страсти
без љубави! (у одбрани:
пажљиво попуњавам
празнину у процепу
са собом).

РИСОВА ПОРУКА

рис као и језик
оглашава своју поруку
– отвара језик из кога излази
мало сунце
са којим се игра
којим се преобраћа
у муњу и у сенку
и наскаче на месо
које се буни против крви
земља против воде
а ватра против неба.

ТАМНО МЕСТО

Сиђох Доле. Доле је тамно место.
Господине, имате ли пламен!
Госпођо, имате ли Ветар!

Доле је Господ.
Дрема као сова.
Господине, имате ли Господа!
А Ви Госпођо – Девицу Марију!

Сиђох до Овидија и Дантеа.
Господине, јесте ли Ви Река!
Госпођо, имате ли Воде!

Изгубих сопствену ноћ

Господине, имате ли Планину!
Госпођо, доведите ми Коња!

ДОЛАЗИ ВЕЛИКА МАЈКА. ВЕЧНА ДЕВИЦА

Долази Велика Мајка, вечна Девица
Рађа сина и он нас обузима
Долази риба да постане стварност, долази
Неверни Тома. Ваздушасти крст.
Васкрсала, заувек. Долази Ватра
Да очисти земљу од трулог смрада
Господе, ти ниси ти. Ти си сумња.
Ваздушни престо и дилема.

СКИДАЊЕ СА КРСТА

кишне капи клизе
спуштају се низ очев крст
који већ деценију овде почива

скинути са крста
није био кишна кап
а сада ми наликује на воду

непрестано некуда истиче

25. јун 2006.
Избор, препев с македонског и белешка о аутору
Радослав Вучковић

СЛАВЕ ЂОРЂО ДИМОСКИ (1959, Велестово код Охрида) завршио је филозофски факултет у Скопљу. Ради као професор македонског језика и књижевности. Пише поезију, есејистику и преводи са словенских језика. Поезија му је превођена на више од двадесет језика, а неке књиге су му објављене у Русији, Бугарској и Турској. Добитник је више домаћих и међународних признања, међу којима су и награде Браћа Миладинови, Струшких вечери поезије и Гран-при Европе за поезију. Аутор је већег броја књига, међу којима су и: Гравуре, Пројекат, Хладни порив, Последњи рукописи, Тамно место, Мерач речи (поезија); Модиљани монографски есеј; Боца у мору (есеји) итд. Живи у Охриду.

Избор, препев с македонског и белешка о аутору
Радослав Вучковић

(За рубрику КОРАЧАЛИ )

РАДОСЛАВ ВУЧКОВИЋ (1949, Нишевац код Сврљига) завршио је Филолошки факултет. Пише поезију, поезију за децу, кратку причу и бави се преводилачким и уређивачким радом. Објавио је тринаест књига поезије, као и превод драме Атанаса Вангелова Неодређене личне заменице. Сачинио је обимну Хрестоматију савремених македонских аутора. Један је од покретача и тренутно главни уредник часописа за књижевност уметност и културну баштину Бдење. Превођен је и награђиван. Живи и ради у Сврљигу.