Радови уметника Данила Вуксановића представљају својеврсну алегорију пиктуралне поетике, где се може уочити аутономија експресивне снаге. Сликар тежи да реципијент доживи слику као специфичну ликовну творевину, стварајући трећу димензију која представља уметниково сопство уткано у дело. Он ширим аналитичким приступом дефинише значење својих креација, кроз истраживање митског, симболичног, естетског и историјског контекста уметности. Истицањем једне врсте античке атмосфере, уметник додаје сликама ауру херметичности, која скреће пажњу на јединствени цртеж и колористички склад, остављајући на тај начин препознатљив печат. Изналазећи духовну везу и инспирацију са тековинама древног Египта и античке Грчке, уметник гради идејно-естетски критеријум, прожимањем различитих интерпретативних матрица. Тај микрокосмос који је уметник створио преплиће се са иконографским и…

  Радови Николе Говедарице својим концептом представљају особени ликовни језик. Колажима је уметник примарне облике јукстапозиционирао тако да им се форма не губи, створивши призвук скулптуралне моделације. Говедарица на на свом раду Жврља даје извесну живост и динамику цикличној форми из природе, чинећи да простор слике има више композиционог фокуса. Својим вишеслојним читањем и тумачењем природе и спољашњег света, уметник преноси веома разнолик и богат ликовни језик. Импулсиван, брз, експресионистичког сензибилитета, ликовни израз Николе Говедарице ствара садржајну композицију, не напуштајући истраживање доживљеног. Идеја дисонанце на радовима попут АП и Жврља 1 изведена из постулата о дисхармонији, указује на то да се уметник не бави пуким мимезисом форме, већ покушава да…

  Пола века од смрти крагујевачког академског сликара Милоша С. Максимовића[1] Милош Максимовић, академски сликар, ликовни есејиста и песник, рођен је у јеку Другог светског рата, 19. априла 1942. године у Крагујевцу у породици просветно-културних и педагошких радника. Милошев отац, Светислав М. Максимовић (1905–1945)[2], књижевник и професор историје и књижевности, након стрељања 21. октобра 1941. године које је преживео као прекобројан[3] отпочиње писање хронике-дневника Они су нас убијали о сопственом путу „између смрти и живота“[4], ужасима немачког злочина и окупатору који је „одводио у затворе, одашиљао у лагере и руднике, а кад му се хтело он је стављао све и свакога пред митраљезе“[5]. Своја сећања и сазнања – до којих…

  поводом педесетогодишњице смрти уметника   Петар Лубарда рођен је 27. jula 1907. u Ljubotinju kod Cetinja. Obilazeći Crnu Goru, umetnik ju je pamtio u slikama, на специфичан начин сећајући се њеног камена, мора и ваздуха. Лубарда је једини југословенски уметник чији се рад нашао у Историји модерног сликарства аутора Херберта Рида.[1] Путујући по европским градовима и боравећи у Паризу, Лубарда је изучавао модерне савременике све до Другог светског рата. У то доба, сликарство Европе било је презасићено правцима који су у великој мери модификовали реалност, те се осећала потреба за нечим другачијим.[2] Како због свеопштег светског бола због „хигијене света“ (како су рат често називали футуристи) тако и због…

    Уметност којом се Петар Вујошевић бави условљена је комбинацијом мозаика и појединих језичких идеолошких мотива чији се проседеи формирају у односу на уметникову замисао уклапањем идеје и материјала. Један заједнички именитељ везује стваралаштво овог уметника – камен, његова развојна путања кроз простор и време, у овом случају и кроз извесна језичка својства радова. Овај концепт уметност посматра као низ узрочно-последичних односа у којима се смењују прогресивност, анализа и изведба у виду мозаика, као крајњег продукта уметниковог рада. Када се реципијент сусретне са делима Петра Вујошевића, бива суочен са унакрсном анализом, са једне стране симболичке и естетске, а са друге – интимне и личне детерминисаности. Изражавање емоција кроз уметничко…