Радови уметника Славољуба Ђанија Галића указују на једну врсту нове сликарске парадигме, веома сличне оној која је одликовала српски енформел у другој половини XX века. Његова дела не полазе од форме или наратива, већ комбинују материју и суштину; она су експресивна унутрашња потреба, преточена у ликовно дело. Галићеви радови су попут неког археолошког локалитета сећања и круцијалних емотивних тренутака, приказаних комбинацијом сликарских и несликарских материјала. Користећи се једном редукованом врстом енформела, попут Лазара Возаревића, Ђани истиче материјалност и гест као примарни носилац значења слике. Он на појединим местима не наноси боју, већ слаже пастозне наслаге, или пак огреботине, дајући свему једну егзистенцијалну димензију. Како би Ј. Денегри једном приликом…

  Радове уметника Селмана Тртовца карактерише обликовање чистог, апсолутног и аутентичног животног искуства. Уметник својим ликовним језиком ствара нове форме изворне енергије у аутономном простору сликовне површине. Тртовац поставља специфичну идеологију у складу са својим аутономним законима и принципима, чиме визуализације мисли представља у свој уметнички метајезик. Овакав сликарски пројекат успоставља самосвест о пиктуралном простору, где сваки уметников рад представља појединачни траг и пример реализације мисаоног и искуственог тока. На овом раду концентрација на говор ликовног дела, надилази опште конвенције устаљених сликарских принципа, где се приказани ликови дистанцирају од огољеног формализма анатомије, и примарно преносе идеју и емоцију, као поредак строге, унутрашње функционалности. На тај начин, увиђа се да пракса…

  Радови уметника Данила Вуксановића представљају својеврсну алегорију пиктуралне поетике, где се може уочити аутономија експресивне снаге. Сликар тежи да реципијент доживи слику као специфичну ликовну творевину, стварајући трећу димензију која представља уметниково сопство уткано у дело. Он ширим аналитичким приступом дефинише значење својих креација, кроз истраживање митског, симболичног, естетског и историјског контекста уметности. Истицањем једне врсте античке атмосфере, уметник додаје сликама ауру херметичности, која скреће пажњу на јединствени цртеж и колористички склад, остављајући на тај начин препознатљив печат. Изналазећи духовну везу и инспирацију са тековинама древног Египта и античке Грчке, уметник гради идејно-естетски критеријум, прожимањем различитих интерпретативних матрица. Тај микрокосмос који је уметник створио преплиће се са иконографским и…

  Радови Николе Говедарице својим концептом представљају особени ликовни језик. Колажима је уметник примарне облике јукстапозиционирао тако да им се форма не губи, створивши призвук скулптуралне моделације. Говедарица на на свом раду Жврља даје извесну живост и динамику цикличној форми из природе, чинећи да простор слике има више композиционог фокуса. Својим вишеслојним читањем и тумачењем природе и спољашњег света, уметник преноси веома разнолик и богат ликовни језик. Импулсиван, брз, експресионистичког сензибилитета, ликовни израз Николе Говедарице ствара садржајну композицију, не напуштајући истраживање доживљеног. Идеја дисонанце на радовима попут АП и Жврља 1 изведена из постулата о дисхармонији, указује на то да се уметник не бави пуким мимезисом форме, већ покушава да…