Прабаба Јадранка никада није видела море, али је шкољку брижно чувала у малој шкрињи поред кревета. Није се обазирала на наше тврдње да то што чује када је прислони на ухо није хук мора, већ околни звуци који се увлаче у изувијани седеф. Говорила је како она разазнаје сваки талас. „Трагови остају и када их заметнемо“, понављала је, мумлајући себи у браду. Младића који јој је поклонио шкољку, поменула је непосредно пре него што је престала да разазнаје наше ликове. Био је војни доктор, висок, црномањаст и погледа замућеног од свега што је видео покушавајући да спасе животе измучених војника. Није се вратио. Девет месеци касније родила се моја…

  Извалио сам се на бетонску клупу. Њих неколико јурило је једног на неколико метара испред мене. Спустио сам кесу с лименкама пива поред леве ноге. Сад, наводно, није у реду пити пред њима. Колико сам пута чуо фразу: „Не бих баш ту пред децом“. Коментари су потицали обично од људи који се, између осталог, нису либили да мокре у саксије својих комшија, остављају псећи измет на отирачу и слично. Толико о грађанској пристојности. Друге ствари су ми окупирале пажњу. Иза високог зида мало даље назирало се дрвеће јеврејског гробља. Четири вране сунчале су се при врху једне крошње. Мистика летњег поподнева подржана дечјим гласовима. Прошлог лета, Никола, колега са…

  ЛАВЕЖ ПОСЛЕДЊИХ ПЕСНИКА     био је то дуг сан сан који се понављао сан из кога није било излаза дуг, дуг сан личио је на љубавну причу која се понавља из које нема излаза   исправио сам леђа и кренуо у шуму коју није обилазило сунце међу дрвеће чије су испружене руке дозивале оне који нису марили за путоказе   иза себе чуо сам кораке последњих песника лавеж последњих песника иза себе оставио сам једва чујно треперење танких сребрних листића у ваздуху   дрворед борова корачао је високо подижући ноге тама га је вукла за чворновату, рашчупану косу   нешто је приањало уз груди и пело се уз…

  КИША ПЕРЗЕИДА   Нисам знала шта све ће требати да се распе под прстима, под језиком ољушти као мртве ћелије с коже нисам могла ни замислити шта ће се састругати с те ноћи као боја с врата која никада нису осјетила додир шмиргл-папира па се труне комадићи бијеле маслинасте, јаркоцрвене, модроплаве и испод коначно остаје уморно голо дрво нисам могла ни претпоставити да ће опет колико год се оструже, колико год згули окруни, ољушти под том прашином што около сипи мало шта остати промијењено барка и даље плови (море је разливена нафта, црна тинта пудинг од горке чоколаде утроба кита, мрачно је и топло као у шкрињама нагриженим влагом…

  ПЈЕСМА ХАРФАША (I)   И данас се чује Ријечи Исто значе То што је Тадашњи пјесник осјетио И данас важи Као истина Као талас Као плима Стално се обнавља Одјеци се умножавју Звук првобитне харфе Ријечи прапјесника     НИНИВА   О Ниниво Граде најљепши Међу градовима Три дана хода је требало С краја на крај тебе проћи Царске палате су Красиле тебе Богатства много у теби је било Срећно живјели Твоји становници Радовали се животу Радост сијала са сваког лица Све док стигоше Непријатељи са сјевера Црни облак се надви Са свих страна У једној хроници стоји записано Сви твоји становници су Поубијани Не би више Живота у…

  Нисам имао позивницу, али ме је вратар препознао и уз снисходљив осмех пропустио да прођем. Таман сам се провукао поред његовог набилдованог тела, у некој смешној ливреји, кад спазих у стакленим вратима свој одраз, и више ми нимало није било до смеха. Уместо да је бела, коса ми је била црна од металних опиљака и струготина шмиргл папира којима сам до малопре довршавао бронзану скулптуру у свом атељеу. Али како се нисам сетио да је оперем пре него што сам дошао на овако важно место? Питам се очигледно касно, јер сам већ закорачио у одају која је по свему подсећала на раскошну палату, или бар музеј. Са свих страна…

  O СМЕХУ И СМРТИ   Смејати се када не треба Или се не смејати када треба ‒ Шта је неприхватљивије?   Питање је веома озбиљно. Као и публика у малом Сеоском биоскопу док гледа Љубав и смрт Вудија Алена И девојку која на махове умире Од смеха.   Или пак смех младих људи Жељних забаве На сцену кавеза и чистилишта У гостовању загребачког алтернативног балета Божанствена комедија.     У ЕПИКУРОВОМ ВРТУ   Пријатно је седети у врту Делити једноставан оброк С пријатељима   Посматрати лептире и Учити се врлини Неоптерећен чудима Сводити их на случајности   Попут изненадне и убрзане Деобе ћелија У младом телу Генија физике  …

  МОЈ БРАТ ALFA MALE   Свим синовима Џордана Питерсона               Посматрам га, наместило се: блаженство неутралног посматрача. Свега трен касније уочава ме – и престаје да „хода улицом”; сад ми „иде у сусрет” – покушавам да разазнам логику његових кретњи и не допада ми се шта видим. Хтела сам да га гледам као да ми није брат, гледати га очима лишеним сестринства. Ближњи су магле што колају око нас (јасноћа лика – наша спонтана самодресура). Схватам: од свих које познајем, његов унутрашњи живот ми понајвише измиче. Потом смо ушли у радњу, и док је испробавао једну окер кошуљу, цело држање му је, одједном, одражавало неутаживу жеђ за ауторитативношћу,…

  СЕМЕ СЕБЕ 0.1: ЦИРКУС. О ОДЛАСКУ.   Циркус је био у граду док сам ја био у селу. Казали су ми да је био невиђен, да им је требало три дана само шатор да подигну, да га је ветар стално заносио, и раднике са њим, да је на крају нека девојка у белом ушла и никада није изашла, морали су у шатор да је зазидају како би на своје место стао. Шећерна пена коју су продавали из ОСАМ казана око шатре била је розе и плава и жута и зелена и тиркизна и као пионирска марама и као сунце и као дуга. Казали су ми да је облак пене…

  ЕКСПЕРИМЕНАТ #1   шунка кечап, две кришке парадаиз размути- ти у 100ml топле во- де и просути у канализацију   колико је по- требно колико је потребно чега да би се умудрио чеда и коначно почео да пише праву поезију   нећу песме ни по- певке на гробу само нека стоји како пес- ник горе ломи и на страшном месту по- стоји     ЕКСПЕРИМЕНАТ #6   сестра је читала хелдерлина испод стола и мазила мачку недо- јебана про- никнути у бивство ствари (мислила је) може се само путем по-етике читала је киша волела је те масне сти- хове и растурене строфе савремених песника буздована када би јој неки…