-
Ксенија Катанић
СНОВИТЕ ПРАСЛИКЕНенад Шапоња: Срећна вода или Како уловити сан кроз који дишу душе одбегле из овога света Прометеј, Нови Сад, 2024. Ненадa Шапоњу, који се одавно налази на линији наших најбољих песника, сматрамо гласовитим представником српске интелектуалне поезије. Стилизоване са пажњом, Шапоњине песме освајају мисаоношћу и богатством уметничке маштовитости. Комуникативне су, читаоца задобијају већ при првом читању, памте се. Кад машта рашири крила, чујно шумни и брујни, топлином преливени стихови (јер поета негује топло осећање за живот), показују да припада постмодерни. У њима се нижу лирске медитације о битним питањима егзистенције. Све оне су, снагом живописног језика, унеле несвакидашњу психолошку свежину у данашњу поезију. Сведоче да је језик…
-
Александар Б. Лаковић
САМЕРАВАЊЕ И ДОЖИВЉАЈ СВЕТА КОЈИ СЕ ОСИПАДраган Јовановић Данилов: Кањони кроз нас Архипелаг, Београд, 2023. При упознавању са песничким књигама Драгана Јовановића Данилова, па и са најновијом, сликовито-медитативног наслова Кањони кроз нас, и читалац и тумач као да зарањају у својеврстан песнички континент богат појавама, збивањима, бојама, покретима, ликовима, животињским и биљним светом, који су сви осмишљено значењски умрежени. Треба нагласити да су сви конституенти Даниловљевог песништва у узајамном дијалогу, не само у једној књизи, већ из књиге у књигу, чешће или ређе, и у таквом свеобухвату разноликости наликују извесним садржајним силницама. И тешко их је побројити. У таквом амбијенту синергијског преливања и нијансирања различитих поетских елемената, не уочава се ништа сувишно, ништа непотребно. Сваки…
-
Сања Перић
МОЗАИК СРПСКО-ИНДИЈСКИХ ВЕЗАНемања Радуловић: Где ружа и лотос цвета: слика Индије у српској књижевности и култури 19. и 20. века Београд: Федон, 2023. У истраживању повести места Индије у српској књижевности и велике опчињености која се протезала још од раног XIX века, значајан помак начињен је округлим столом Индија и српска књижевност 2019. године, првим таквим одржаним код нас. Крајем 2021. Задужбина „Доситеј Обрадовићˮ објавила је зборник у ком су научници специјализовани за различите одсеке књижевне историје представили индијско-српске књижевне везе – хронолошки, од усмене књижевности до међуратног раздобља. Уредник зборника био је Немања Радуловић, редовни професор српске књижевности на Филолошком факултету у Београду. Од скора укључен и на…
-
Милан Громовић
СВЕТ СПИРАЛОМ РАСТЕ ОД НАДИРА ДО ЗЕНИТААна Ранђић: Цветни механизам Пресинг, Младеновац, 2024. Књига Цветни механизам Ане Ранђић, објављена у Цветној недељи 2024. године, говори о свеопштем кретању, расту живота и света аналогном старозаветној Књизи Проповедниковој, где „све тече и све се мења”. Механизам цветни је, насупрот Бодлеру, близак цветовима добра, а не зла, где је сам чин цветања, који је спиралан – у природи и у песми – уједно и чин уздизања од земље према небу, од световног ка духовном. Цвет или цветна вертикала је axis mundi иманентне поетике, а спирално кретање (које није само циклично) почиње и наставља се анђелом – на почетку и на крају књиге. Цитат Набокова у уводној посвети…
-
Јелена Ђ. Марићевић Балаћ
НИОБИНЕ СУЗЕМирза Халиловић: Сталактит Едиција Сент, Нови Пазар, 2023. Песнички првенац Мирзе Халиловића упечатљивог је и знаковитог наслова – Сталактит, који метафорички, али и на врло конкретним примерима, повезује различите сфере песниковог аутопоетичког, али и уметничког промишљања о свету и цивилизацијама које су за собом остављале трагове калцијум-карбоната. Књига је јанусовски подељена на два симетрички постављена циклуса од по двадесет песама под насловима Прво лице и Друго лице, што би младом песнику требало да симболички отвори врата поезије. Мото представља познату Хераклитову реченицу: „Пут навише и наниже један је исти”, која је, дакако, повезана са сталактитима и сталагмитима који се таложе и иду један другоме у сусрет,…
-
Барбара Новаковић
У ТИШИНАМА И НОТАМАЖељка Гавриловић: Тишине и ноте Нишки културни центар, Ниш, 2024. Пјесничка књига Тишине и ноте Жељке Гавриловић други је њен поетски подухват, којега се латила убрзо након збирке поезије Парампарчад, објављене прошле године. Тешко се отети оној мисли Е.Т.А. Хофмана, да тамо гдје престаје моћ ријечи – почиње музика, што одзвања већ у наслову саме књиге. Пјесникиња очигледно јасно осјети и чулно зна да каткада и тишина умије да одзвања, да пјева, нарочито онда када је човјек у самоћи, онда када нема никога са киме би подијелио ријеч, стих, пјесму, дан. Мене су највише разумели Они које никада нисам срела. То су, како то у…
-
Александра Радовановић
ПУТОПИСНА ПРОЗА НИКОЛЕ ПЕТКОВИЋАНикола Петковић: Забат-острво УК „Кораци“, Крагујевац, 2024. Крећући читалачким духом пут Забат-острва приповедач буди радозналост већ самим насловом дела. Чекање на аеродромским пунктовима, упознавање сапутника, збуњено ишчекивање, прелетање на други крај Европе, непознавање предела у које се упутио… све то тера мисли да се роје и да се са пажњом ишчекује следећа станица и следећи сусрет. Како се привикавамо и прилагођавамо промени средине индивидуална је одлика свакога од нас, по томе се разликују наши темпераменти, наше навике, наш однос према другима. Савладавши нелагодност одласка у непознату земљу, наш путописац остаје у некој врсти добровољног заточеништва, чекајући да се његово биће навикне на мисао да је у новој средини,…
-
Александар Б. Лаковић
„СТИДЕ СЕ“ ОЧИ „СВЕГА ШТО СУ ВИДЕЛЕ“Богдан Цветковић: Terra incognita Студентски културни центар, Крагујевац, 2023. Песник Богдан Цветковић зачетну песму своје дебитантске књиге песама Terra incognita (2023) завршава осмишљеном сликом подвојености и неизвесности („ниси ни плен / ни звер што из помрачине / ћути“), у којој појединац не жели да припада ниједном од та два опречна пола, чиме додатно погоршава своју угроженост. Шта му преостаје – самоћа, као својеврсна варка која води у отуђење и осећање одбачености. Или, вековима већ у нас заживела и вековима упражњавана „потрага за местом… без људи“ то јест за „каменом на који стане читава“ изгнаникова „кућа с леђа“. Песников савет је убедљив, иако, истину, поготово ону која боли, нико…
-
Мирјана Поповић
СИМФОНИЈСКО НАЧЕЛО УМЈЕТНИЧКОГ СТВАРАЊАРадомир Д. Митрић: Кино Медитеран Суматра, Шабац, 2023. Василиј Кандински у књизи О духовном у уметности, давно објављеној али итекако актуелној, каже да једна умјетност мора од друге научити како начелно користити своје средство на исти начин, али у начелу које је само њој својствено: понирање у себе разграничава једну умјетност од друге, док их упоређивање поново приближава у унутрашњој тежњи. У нашем времену различите умјетности уче једне од других и често личе једне на друге. Кандински сматра да право умјетничко дјело мора бити велика импровизација, промишљање, изградња, композиција и конструкција. Ово јесу општа мјеста, али везано за Кино Медитеран Радомира Митрића, конструкција у циљу композиције је по…
-
Ива Мирчић
СВЕЧАНОСТ ПОЕЗИЈЕ СПАСОЈА ЈОКСИМОВИЋАСпасоје Јоксимовић: Меланхолија homo sapiensa Центар за културу и туризам, Шумадијске метафоре, Младеновац, 2022. Недавно ми је у руке допала збирка пјесама Меланхолија homo sapiensa пјесника Спасоја Јоксимовића. Пета је то збирка младог, али изнимно надахнутог и успјешног аутора. Аутор, наиме, иза себе већ има неколико објављених наслова: Живот, по сунцу (2016), Далеко од Јоханесбурга (2016), Вече у Витанији (2016) те Municipium S (2019). Меланхолија homo sapiensa посљедња је ауторова збирка, издана 2022. године. Збирка је подијељена у пет дијелова: Пловна земља, Из живота обуће, Кинтсуги за демијурге, Пут за Емаус и ОK, а чини је укупно шездесет и осам пјесама. Већ сам наслов у читатељу побуђује велико очекивање од збирке. Могло би се узети ову збирку и…