Симон Грабовац: Дубока тишина Културни центар Новог Сада, 2021.   Тринаеста песничка књига Симона Грабовца, Дубока тишина, представља природан наставак његовог досадашњег стваралаштва. Поред тога, она је и продужетак непрестане еволуције Грабовчевог квалитета. Тиме се нипошто не жели рећи да су претходне збирке неквалитетне, већ напротив, да је целокупан песнички опус константно одличан са тежњом да буде сваком збирком све „одличнији”. Тако је Дубока тишина до сада најкомплетнија и најуспелија збирка Симона Грабовца. Дебитујући крајем седамдесетих година у престижној едицији Прва књига Матице спрске, Грабовац се приближио групи неоавангардних стваралаца новосадске књижевне сцене. Збирком Кртичњак одредио је своје основне стилске и тематске садржаје, које је временом знатно унапређивао. Тако…

  Обрен Ристић: Часни сонети „Православна реч”, Нови Сад, 2021.   Исписујући књигу Часни сонети Обрен Ристић остаје вјеран митолошкој духовној и народној традицији, песничкој посвећености Богу као Творцу свега, започетој у књизи Венац Творцу, која је и овдје нашла своје мјесто уводним циклусом, како би се континуитет започетог, повезујући претке и потомке с данашњицом, наставио. Све је, у поетској Ристићевој визији, заправо дјело Творца, и душа човјекова је у сагласју с Творцем, „за спас лепоте у овоме царству”. Поред циклуса Венац Творцу књигу чине још три тематска круга: Неимарима древним, Инима знаним и Видео сам други свет. Већ у самом наслову другог циклуса (Неимарима древним), пјесник у првом сонету…

  Мирослав Тодоровић: Добрило Ненадић неопозиво: Разговори, 1999–2013… (Ариље, Вигоште, Трешњевица, Ариље…) Библиотека Ариље, 2020.   Дуго се чекала и најзад дочекала: књига великог песника о великом романсијеру. Као што наша официјелна критика није у довољној мери уочила како је, и колико, Тодоровић значајан и незаобилазан, српски песник, иста та критика је с муком, уз огромне резерве, прихватала како наша књижевност без Добрила Ненадића не може. Двојица писаца, са „лоше адресе”, радила су свој посао и остварили трајне опусе. Песник је проговорио о свом пријатељу романсијеру, тако што је сам прибележио шта о њему мисли, подастро нам писма која су размењивали, подсетио нас на неколике интервјуе које је са Ненадићем…

  Мирјана Бојанић Ћирковић, Топлица у делу Рада Драинца Ниш: Филозофоски факултет Универзитета у Нишу, Прокупље: Народна библиотека „Раде Драинац”, 2021.   Представљајући и под херменеутичко сочиво постављајући фигурације Топлице у књижевном стваралаштву Рада Драинца, Мирјана Бојанић Ћирковић у студији Топлица у делу Рада Драинца учинила је научни и културни гест који је у мишљењу о српској литератури XX века било нужно и драгоцено учинити. У мрежи симболичких локуса који дефинишу културну географију српске књижевности Топлица се указује као простор који модернистичкој поетици знаменитог аутора омогућава да се успостави. А Раде Драинац јесте она књижевна фигура изван чијег разумевања није могуће засновати целовиту мисао о српској књижевности између два светска…

  Добрица Ерић: Чардак између четири јабуке Графопринт, Горњи Милановац, 2021.   На почетку збирке лирске прозе Чардак између четири јабуке стоји напомена: „Ову, своју последњу књигу, лично је приредио аутор”. Приредио, али је није дочекао – одштампана је две године по Добричином одласку. Појавила се као прва књига у новој библиотеци горњомилановачког издавача, названој Ex corde poesis. У њој је безмало стотину лирских записа у девет одељака и двадесетак препознатљивих песникових цртежа-вињета. Затичемо Добрицу Ерића каквог познавали нисмо, ни налик „гружанском славују”: болно носталгичног, беспомоћно сетног хроничара људских судбина, предела и предмета у завичају. Ови записи поседују све уресе Ерићеве поезије, зато се читају са истом знатижељом и снажним…

  Дејан Алексић: Уради сам Културни центар Новог Сада, 2021.   Уради сам десета је књига стихова, уз два избора, хваљеног и заслужено награђиваног песника Дејана Алексића. Уз то Алексић је и изузетно успешан писац за децу (двадесетак књига драма, поезије и прозе), чија су остварења оправдано пронашла своје место и у обавезној школској лектири. Заједничка одлика оба ова сегмента књижевности огледа се у извесној (и са мером ) стваралачкој захтевности књижевника, и када су одрасли, и када су деца у питању. У оба жанра песник нам поручује да се књижевност никад не завршава само читањем, већ и накнадним домишљањем и тумачењем. Просторно-временска одредница и ове Алексићеве песничке књиге јесте…

  Јасмина Топић: Привремени боравак Архипелаг, Београд, 2020.               Нова збирка песама Јасмине Топић – Привремени боравак, наставак је самосвојног песничког израза ове веома занимљиве песникиње. Већ опробана и успешна поетика –  остварена превасходно у збиркама Тиха обнова лета (2007), Док неко шапуће наша имена (2012) и Плажа Несаница (2016) – новом збирком је потврђена и унапређена: песме из Привременог боравка сведенијег су израза те уметнички успелије. Збирка, иако прилично обимна, успева да задржи целовитост и јединственост утиска како на мотивском тако и на значењском плану. И на тим плановима је преопширна: креће се од искустава са путовања до стања мировања и некретања изазваних пандемијом, од устрепталости до узнемирености,…

  Слађана Ристић: Свинг на Карловом мосту Граматик, Београд, 2020.   Збирка Свинг на Kарловом мосту најновије је песничко остварење ауторке Слађане Ристић. Песме су распоређене у три тематски различита, али стилски уједначена циклуса. Први, најобимнији циклус, Плес на мосту, надахнута је путописна, рефлексивна и космополитска лирика. Песникиња пажљиво и умешно пребирa по жици стиха, стварајући узбудљиву и нежну мелодију. Иако су документоване датумом, географским локацијама и топонимима, песме нису само путописне, већ су интуитивне, маштовите и рефлексивне. Настале су на путовањима, а локације су градови: Венеција, Верона, Падова, Kотор, Ровињ, Праг, Беч, Ајлвалик, Kрф, Солун, Афитос, (Петрус и Параћин). Наша читалачка авантура почиње песмом Венеција. Једна од најлепших песама…

  Гојко Божовић: Играчке судбине: есеји о српској књижевности: XIX-XXI век Задужбина „Петар Кочић”, Бања Лука, Београд, 2020.   Гојко Божовић, један је од значајнијих српских песника средње генерације, потврђен и као изванредан антологичар који је ваљано омеђио „генерацијски песнички талас” (М. Пантић) којем и сам припада, приказујући га у његовим стваралачким супротностима и језичким потврђивањима. У низу есејистичких књига (њих четири), Божовић се није само доказао као љубитељ есеја, већ и као мајстор ове неухватљиве есејистичке форме у којој је пронашао идеално упориште својим промишљањима књижевних чињеница. У новој књизи есеја Играчке судбине у издању Задужбине „Петар Кочић” из Бања Луке налазимо три поглавља. Прво поглавље садржи есеје о…

  Давид Диоп: Браћа по души Геопоетика, Београд, 2020.               Француско-сенегалски аутор Давид Диоп представља се читалачкој публици романом Браћа по души доносећи нам прилично непознат угао посматрања Првог светског рата, који је у највећој могућој мери изменио лице света, бавећи се улогом сенегалских стрелаца који су се борили на страни Француске. Главни јунак и протагонист ове ратне приче је Алфа Ндијај који у исповедном монологу говори о смрти најбољег пријатеља Маденбе Диопа и свом преображају: ,,Предуго је трајало умирање Маденбе Диопа, мог више него брата. Веома, веома тешко је било то умирање, није му било краја, од јутра у зору до вечери, са дробом на ваздуху, са унутрашњошћу…