Миленко Бодирогић: Песак пјескаре „Орфелин“, Нови Сад, 2024. Песак и пијесак, нанети повесним ветровима у околину Тузле, чине много више од кварцне прашине којом се несметано тргује – обликују нестваран простор менталног бега приповедача Песка пјескаре из принуде суочавања са бруталношћу међуљудских односа. У самој насловној синтагми Бодирогићевог романа два наречја до скора истог језика, раздвојена трагом крвавог цепања једне државе, стапају се у ониричку слику која описује приповедачев неизлечиви ескапизам. Зато управо цитиране речи Јуре Керошевића, младог рудара, учесника Хусинске буне 1920. године („код мене завлада неко чудно стање, без жеља, без туге“), изабране за мото романа, метонимијски, маркирају централне теме око којих је устројена читава мрежа односа…

  Павле Зељић: Spina mundi Центар за културу „Плужине“, Плужине, 2024. Друга по реду песничка књига Павла Зељића, Spina mundi, потврђује младог аутора као инвентиван и особен песнички глас, који завређује критичку и читалачку пажњу. Једнако као што је то био случај са Зељићевим поетским првенцем, насловљеним Икар и месија1, нова књига објављена је као резултат награде на песничком конкурсу. Самим тим, Павле Зељић прати и остаје на утврђеном путу којим се млади ствараоци укључују у савремену књижевну сцену и смештају међу ауторе сродних поетичких тенденција, што би у конкретном случају био Спасоје Пајо Благојевић. Приметно је сазревање и кристализација Зељићевог израза условљена петогодишњим раскораком између објављених књига, при чему…

  Томислав Маринковић: Шта о нама мисле анђели Архипелаг, Београд, 2024. Један књижевни опус, али нажалост и живот, Томислав Маринковић, заокружио је збирком Шта о нама мисле анђели (2024), лирско-медативном књигом песама о животу, усамљености, егзистенцијалистичкој патњи, меланхолији, али и метафизичким релацијама које говоре о унутрашњим, односно изванрационалним стварима које сачињавају човеково бивствовање на овом свету. Свакако, зашто не истаћи одмах, ово је његова најбоља збирка; у њој је пронашао савршену меру и склад у препознавању и опису односа који сачињавају живот (можда и због наслућивања скоре смрти), а огледају се у тим невидљивим стварима садржаним у видљивом животу. Наравно, ово нису нове теме, њима се песник и раније бавио…

  Гун Ајурзана: Легенда о шаману Логос, Београд, 2024. Одживи свој век у свету под луном и онда дођи. Дотле ћу те чекати. А баш сада ћемо постати муж и жена – рече она и набра му цветове сна. * (…) у чијој чинији израсте цвеће, тај ће и бити господар острва. * Увреда због које беше дошао на ово острво давно је погребена под наслагама протеклих лета и, могуће је, неће се пробудити више никада, а поврх те хумке израсла је љубичаста висибаба. Гун Ајурзана је монголски писац, рођен 1970. у Бајанхонгору. Представио се српској публици романом Легенда о шаману и био је гост Сајма књига у Београду 2024.…

  Жељка Гавриловић: Осећам се добро Прометеј, Нови Сад, 2025.   Има нечег у поезији Жељке Гавриловић што ће на читаоца, већ након првог читања, деловати смирујуће – као да се захукталост живота изненада примирила, док су његови дубљи тонови проговорили. Читалац можда неће одмах моћи да одреди узроке овог смирења. Да ли се ради о звучном складу стихова, сажетости израза, одјеку народне мелодије или можда о некој егзистенцијалној поруци? Након дубљег урањања у песме збирке Осећам се добро, ипак, почињемо да запажамо неке одреднице. Најпре, примећујемо редукцију елемената спознајно-чулног света: оквир песме често представља једноставну, делимично метафорично измењену слику природе, па читамо о месечини што „с неба капље“ (песма…

  Јелена Стојсављевић: Плодова вода Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2024.   По зачећу, око тек настале пулпе у материчном гнезду се намичу кошчице, епидерм, капилари, неурони… Тако настало језгро постаје биће које расте, рађа се и зри под различитим утицајима, спољашњим и унутрашњим, док не постигне целовитост. Све што га прати на његовом путу у јединку, у личност, у име и презиме, још из „плодове воде“ –формира његов идентитет. Што су ти утицаји повезанији – то је биће аутентичније, идентитет потпунији, личност снажнија. Тако је и са бићем народа, које, као и свако живо биће, пулсира у „плодовој води Родитељке“ обавијено љускама, годовима и ластарима предачких архетипова, посебно оног…

  Тања Ступар Трифуновић: Дуж оштрог ножа лети птица Београд, Лагуна, 2024.   Роман Тање Ступар Трифуновић Дуж оштрог ножа лети птица карактерише извесна подвојеност перспектива. Крећући се у широком приповедном дијапазону од лиричности, којом тематизује мистику блиских ствари и заумност детињства, до фабулирања епских координата балканског порекла, неизбежно уплетеног у вечну књижевну и незаобилазну локалну тему – рат, ова проза оставља утисак хетерогености и отворене структуре. Нарација у роману се одвија у два тока: приповедање нараторке Вање о субјективном, детињем искуству прогонства из града и принудног измештања у крајњем исходу дефинише припадност заједници, ма колико амбивалентна она била, јер, упркос свом терету искорењености, Вања има коме да припада; други…

  Милена Кулић: Ко је расплакао Хелену? ЈМУ Радио-телевизија Србије – Радио Београд 2, Фестивал културе младих Србије – Књажевац, Београд – Књажевац, 2024. О лепе моје варке у које нема више уласка, у чијим бравама се сви кључеви крхају, а чија се врата више не отварају. Исидора Секулић, Сапутници   Милена Кулић, победница Тимочке лире 2023. године, иступила је пред књижевну јавност са својим првенцем, песничком збирком Ко је расплакао Хелену?, позивајући на промишљање о интимном свету који надилази границе свесног. Збирка се тематски ослања на мит, питања идентитета, детињства и женствености. Већ сâм наслов у себи носи интертекстуалну тежину и поетску рањивост. Питањем уместо тврдње, ауторка уводи читав…

  Иван Негришорац: Бунтовник с разлогом: уметност приповедања у Аутобиографији – о другима Борислава Михајловића Михиза, Фондација „Група север“, Матица српска, Српска читаоница, Нови Сад, Ириг, 2024.   Свој есеј Корист и штета од биографије Јован Христић започиње следећим речима: „Дошло је лето, време одмора, и ја сам се одважио да читам биографије – било писаца који ме занимају, било од писаца који ме занимају. Данас је потребно узети одсуство да би се прочитала једна биографија“. Два су занимљива момента у Христићевом поимању биографија. Најпре, оне савремене су постале толико обимне (наводи примере од по неколико хиљада страница), да је заиста потребно више слободних дана да би се довршиле, а…

  Фински уметник Пенти Ваисто (Pentti Väistö) својим радовима крунише надреалну идеју о аутономији уметности. Вишеслојна читања и тумачења надреалних обличја Ваистоових радова, преносе одређене поруке у веома разнолик и богат ликовни језик који, попут Мироовог, као естетика и теорија, представља и јак експресионистички сензибилитет. Пенти Ваисто својом ликовном поетиком сучељава реципијента са минициозношћу сликане представе и низом испреплетених облика и фасетираних форми. Мистификујући атмосферу, Ваисто посматрача уводи у организацију својих идеја које се рефлектују у организацији сликовних елемената, чиме постиже стање такозване „кондензације осећања“ које чини слику.1 Попут аутоматског писања и цртања као основних фундамената надреализма, овакав Ваистоов „диктат мисли у одсуству сваки рационалне контроле, изван сваке естетске и…