Радови академског сликара Горана Ракића представљају јединствени нефигурални ликовни израз. Реализовањем једне специфичне форме нефигурације Ракић моделује слику без предметних референци препознатљивих у њеној равни. На његовим сликама видљиви елементи у потпуности одговарају унутрашњем садржају дела. Међутим, по неким својим битним компонентама, концепција Ракићеве уметности је на неки начин реалистичка, јер се целокупна идологија оснања на чулну и визуелну перцепцију. На својим апстрактним радовима, уметник ревитализује дискусију о предмету и начинима откривања његове „највише реалности“[1]. Прибегавајући другачијим критеријумима валоризације, Ракић гради конкретан исказ о плошности и дводимензионалности, наглашавајући их као примарне факторе његовог сликарства. Сводећи односе у оквиру слике, остављајући само круцијалне мотиве попут појединих геометријских секвенци, уметник своје…

  Љиљана Ђурђевић Стојковић: Монтажа анонимних дојава Пресинг, Младеновац, 2023.   Љиљана Ђурђевић Стојковић песникиња је чији је поетски глас громак, звонак и редак у савременој српској поезији. Бранко Миљковић је „више волео високе птице од споменика са сумњивим лицем“, а о специфичности песничког гласа и опредељења ове песникиње можда најлепше могу посведочити стихови њене песме Шта ћете са собом: „ја више волим слепе /него једносмерне улице“. Боље је понекад бити и сам и слеп и протумарати у сопственом мраку – него ићи за гомилом, наметнутим смеровима, уских видика. Оно што најпре привлачи пажњу при читању ове књиге јесте њена формална опредељеност која нуди новину и оригиналност у нашој савременој…

  Николај Тимченко: Времена и радње. Писци и дела – везе и односи Задужбина „Николај Тимченко“, Лесковац, 2023.   Утисак који се намеће о најновијој књизи из едиције Дела Николаја Тимченка, петнаестој у низу,[1] јесте њена хетерогена структура. Приређивач, Јован Пејчић, унео је у књигу Времена и радње: Писци и дела – везе и односи Тимченкове књижевноисторијске и интерпретативне есеје који се тичу широког поља интересовања овог полихистора – од философије до фолклористике, од историје до књижевности, од поезије до драме и театрологије. У књигу је ушло четрнаест текстова разврстаних у три целине.[2] Неки од тих радова већ су публиковани у другим (тематски строже конципираним) књигама Николаја Тимченка. У тексту…

  Жељка Аврић: Изван, изнутра 4СЕ, Београд, 2024.                 У новој песничкој књизи Изван, изнутра, Жељка Аврић, ауторка многих запажених збирки поезије (Портрет, Маргиналије, Јесам, Жеђам, Сушти и друге) наставља своје препознатљиво певање, али доноси и нове теме, нове лирске преокупације. Књигу чине четири циклуса: Ходачи; Сенке; Смрти, Посмрћа; (Не)љубавне“ и „Помрачења, Свици“. Организација песама у циклусе и редослед ових целина откривају песникињин дар да и композицијом књиге обелодани извесна поетска начела и сопствени поглед на свет.             Каква су, дакле, та начела и поглед на свет у овој књизи? Већ сам наслов открива да је важно својство Жељкине поезије – контраст, а на то указују и наслови…

  Соња Атанасијевић: Вештице из Илинаца – Teatrum mundi Блум Издаваштво, Београд, 2023.   Пре него ли закорачим у прозни хибрид Соње Атанасијевић, желим да истакнем да ову списатељку пратим већ годинама. И свих тих година имам утисак да је она посве неоправдано остала без награда или чак номинација, па и без релевантног критичарског тумачења. Да ли ћу ја бити она која ће ову, ничим оправдану, грешку исправити посветивши се подробније њеној прози – не знам, али засигурно знам да ће наш најстрожи критичар – Време, Њим Самим – једнога дана елиминисати са књижевне позорнице многе наше (пре)награђиване ауторе и ауторке, а да ће приповетке и романи Соње Атанасијевић остати, или,…

  Ненад Шапоња: Срећна вода или Како уловити сан кроз који дишу душе одбегле из овога света Прометеј, Нови Сад, 2024.               Ненадa Шапоњу, који се одавно налази на линији наших најбољих песника, сматрамо гласовитим представником српске интелектуалне поезије. Стилизоване са пажњом, Шапоњине песме освајају мисаоношћу и богатством уметничке маштовитости. Комуникативне су, читаоца задобијају већ при првом читању, памте се. Кад машта рашири крила, чујно шумни и брујни, топлином преливени стихови (јер поета негује топло осећање за живот), показују да припада постмодерни. У њима се нижу лирске медитације о битним питањима егзистенције. Све оне су, снагом живописног језика, унеле несвакидашњу психолошку свежину у данашњу поезију. Сведоче да је језик…

Драган Јовановић Данилов: Кањони кроз нас Архипелаг, Београд, 2023.   При упознавању са песничким књигама Драгана Јовановића Данилова, па и са најновијом, сликовито-медитативног наслова Кањони кроз нас, и читалац и тумач као да зарањају у својеврстан песнички континент богат појавама, збивањима, бојама, покретима, ликовима, животињским и биљним светом, који су сви осмишљено значењски умрежени. Треба нагласити да су сви конституенти Даниловљевог песништва у узајамном дијалогу, не само у једној књизи, већ из књиге у књигу, чешће или ређе, и у таквом свеобухвату разноликости наликују извесним садржајним силницама. И тешко их је побројити. У таквом амбијенту синергијског преливања и нијансирања различитих поетских елемената, не уочава се ништа сувишно, ништа непотребно. Сваки…

  Немања Радуловић: Где ружа и лотос цвета: слика Индије у српској књижевности и култури 19. и 20. века Београд: Федон, 2023.               У истраживању повести места Индије у српској књижевности и велике опчињености која се протезала још од раног XIX века, значајан помак начињен је округлим столом Индија и српска књижевност 2019. године, првим таквим одржаним код нас. Крајем 2021. Задужбина „Доситеј Обрадовићˮ објавила је зборник у ком су научници специјализовани за различите одсеке књижевне историје представили индијско-српске књижевне везе – хронолошки, од усмене књижевности до међуратног раздобља. Уредник зборника био је Немања Радуловић, редовни професор српске књижевности на Филолошком факултету у Београду. Од скора укључен и на…

  Ана Ранђић: Цветни механизам Пресинг, Младеновац, 2024.   Књига Цветни механизам Ане Ранђић, објављена у Цветној недељи 2024. године, говори о свеопштем кретању, расту живота и света аналогном старозаветној Књизи Проповедниковој, где „све тече и све се мења”. Механизам цветни је, насупрот Бодлеру, близак цветовима добра, а не зла, где је сам чин цветања, који је спиралан – у природи и у песми – уједно и чин уздизања од земље према небу, од световног ка духовном. Цвет или цветна вертикала је axis mundi иманентне поетике, а спирално кретање (које није само циклично) почиње и наставља се анђелом – на почетку и на крају књиге. Цитат Набокова у уводној посвети…

  Мирза Халиловић: Сталактит Едиција Сент, Нови Пазар, 2023.                 Песнички првенац Мирзе Халиловића упечатљивог је и знаковитог наслова – Сталактит, који метафорички, али и на врло конкретним примерима, повезује различите сфере песниковог аутопоетичког, али и уметничког промишљања о свету и цивилизацијама које су за собом остављале трагове калцијум-карбоната. Књига је јанусовски подељена на два симетрички постављена циклуса од по двадесет песама под насловима Прво лице и Друго лице, што би младом песнику требало да симболички отвори врата поезије. Мото представља познату Хераклитову реченицу: „Пут навише и наниже један је исти”, која је, дакако, повезана са сталактитима и сталагмитима који се таложе и иду један другоме у сусрет,…