Жељка Гавриловић: Осећам се добро Прометеј, Нови Сад, 2025.   Има нечег у поезији Жељке Гавриловић што ће на читаоца, већ након првог читања, деловати смирујуће – као да се захукталост живота изненада примирила, док су његови дубљи тонови проговорили. Читалац можда неће одмах моћи да одреди узроке овог смирења. Да ли се ради о звучном складу стихова, сажетости израза, одјеку народне мелодије или можда о некој егзистенцијалној поруци? Након дубљег урањања у песме збирке Осећам се добро, ипак, почињемо да запажамо неке одреднице. Најпре, примећујемо редукцију елемената спознајно-чулног света: оквир песме често представља једноставну, делимично метафорично измењену слику природе, па читамо о месечини што „с неба капље“ (песма…

  Јелена Стојсављевић: Плодова вода Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2024.   По зачећу, око тек настале пулпе у материчном гнезду се намичу кошчице, епидерм, капилари, неурони… Тако настало језгро постаје биће које расте, рађа се и зри под различитим утицајима, спољашњим и унутрашњим, док не постигне целовитост. Све што га прати на његовом путу у јединку, у личност, у име и презиме, још из „плодове воде“ –формира његов идентитет. Што су ти утицаји повезанији – то је биће аутентичније, идентитет потпунији, личност снажнија. Тако је и са бићем народа, које, као и свако живо биће, пулсира у „плодовој води Родитељке“ обавијено љускама, годовима и ластарима предачких архетипова, посебно оног…

  Тања Ступар Трифуновић: Дуж оштрог ножа лети птица Београд, Лагуна, 2024.   Роман Тање Ступар Трифуновић Дуж оштрог ножа лети птица карактерише извесна подвојеност перспектива. Крећући се у широком приповедном дијапазону од лиричности, којом тематизује мистику блиских ствари и заумност детињства, до фабулирања епских координата балканског порекла, неизбежно уплетеног у вечну књижевну и незаобилазну локалну тему – рат, ова проза оставља утисак хетерогености и отворене структуре. Нарација у роману се одвија у два тока: приповедање нараторке Вање о субјективном, детињем искуству прогонства из града и принудног измештања у крајњем исходу дефинише припадност заједници, ма колико амбивалентна она била, јер, упркос свом терету искорењености, Вања има коме да припада; други…

  Милена Кулић: Ко је расплакао Хелену? ЈМУ Радио-телевизија Србије – Радио Београд 2, Фестивал културе младих Србије – Књажевац, Београд – Књажевац, 2024. О лепе моје варке у које нема више уласка, у чијим бравама се сви кључеви крхају, а чија се врата више не отварају. Исидора Секулић, Сапутници   Милена Кулић, победница Тимочке лире 2023. године, иступила је пред књижевну јавност са својим првенцем, песничком збирком Ко је расплакао Хелену?, позивајући на промишљање о интимном свету који надилази границе свесног. Збирка се тематски ослања на мит, питања идентитета, детињства и женствености. Већ сâм наслов у себи носи интертекстуалну тежину и поетску рањивост. Питањем уместо тврдње, ауторка уводи читав…

  Иван Негришорац: Бунтовник с разлогом: уметност приповедања у Аутобиографији – о другима Борислава Михајловића Михиза, Фондација „Група север“, Матица српска, Српска читаоница, Нови Сад, Ириг, 2024.   Свој есеј Корист и штета од биографије Јован Христић започиње следећим речима: „Дошло је лето, време одмора, и ја сам се одважио да читам биографије – било писаца који ме занимају, било од писаца који ме занимају. Данас је потребно узети одсуство да би се прочитала једна биографија“. Два су занимљива момента у Христићевом поимању биографија. Најпре, оне савремене су постале толико обимне (наводи примере од по неколико хиљада страница), да је заиста потребно више слободних дана да би се довршиле, а…

  Фински уметник Пенти Ваисто (Pentti Väistö) својим радовима крунише надреалну идеју о аутономији уметности. Вишеслојна читања и тумачења надреалних обличја Ваистоових радова, преносе одређене поруке у веома разнолик и богат ликовни језик који, попут Мироовог, као естетика и теорија, представља и јак експресионистички сензибилитет. Пенти Ваисто својом ликовном поетиком сучељава реципијента са минициозношћу сликане представе и низом испреплетених облика и фасетираних форми. Мистификујући атмосферу, Ваисто посматрача уводи у организацију својих идеја које се рефлектују у организацији сликовних елемената, чиме постиже стање такозване „кондензације осећања“ које чини слику.1 Попут аутоматског писања и цртања као основних фундамената надреализма, овакав Ваистоов „диктат мисли у одсуству сваки рационалне контроле, изван сваке естетске и…

  Бранка Каличанин: Ко је отворио кошницу? Графопринт, Чачак, 2025.   „Људи више нема, време је прошло, девојчица је одрасла – шта ћемо сад?!“ Мисао из уводне сентенце књиге кратких прича Ко је отворио кошницу? Бранке Каличанин покреће питање меланхолије и жалости за временом и простором који се не могу вратити, преломљено кроз призму актуелне приповедачке перспективе која осим што сведочи прошлост, додатно је онеобичава и даје јој смисао далеко изнад пролазности и жалопоја. Наслов књиге, готово у духу великих песника – Рајнера Марије Рилкеа и Ивана В. Лалића, наговештава „саће поетике“ или есенцијални, концентришућ однос према писању и написаном. О том пчелињем списатељском процесу сведоче и цитати са посветом…

  Весна Кораћ: Ко је то у мени миран седео Граматик, Београд, 2024.   Након деценије наново добијамо прилику да читамо стихове Весне Кораћ која збирком Ко је то у мени миран седео у фокус ставља суштинске феномене бивања човеком и песником. Зашто је глас песникиње био утихнуо у једном временском раздобљу, делимично откривају стихови: „Пристојан свет, не оглашава се / одговоран човек бира време песми / Објавиш књигу, заклониш се за њу / и чујеш потом утишан, шта има да каже“ (Пристојан свет не оглашава се). Више је песама у збирци које су аутопоетичке и аутореференцијалне природе и оне чине један од тематских и семантичких слојева међу корицама. У…

  Јелена Гавриловић: Патуљасти зец и дифенбахије Центар за афирмацију стваралаштва Поетикум, Краљево, 2025.   Да бисмо стигли до срца поетске књиге Јелене Гавриловић Патуљасти зец и дифенбахије, морамо да осетимо њен пулс, да разлистамо вишеслојно ткање у којем су збијени путописни оквир, аутопоетички записи, биографски детаљи, старозаветне легенде и новозаветна симболика, фрагменти животног циклуса (одрастање, сазревање, одласци и враћања), искуствени песимизам, емотивна густина, унутрашњи свет жене, њен Ерос, чежње и неостварености, стваралачка потреба и поетски усуд. Јеленина поезија зна да изненади, узнемири, заведе, избаци из баланса. У њој можете да се огледате, она је у стању да призове сећања, да поведе на пут око света и врати у заборављене…

  Предраг Дарабош: Пабирци из будућности: с простора данашњих држава Хрватске и Србије године 2053. Art Rabic, Сарајево, 2024. Понекад помислим да регионалној књижевној сцени недостаје каква савремена и овдашњим приликама уподобљена верзија Еразмове Похвале лудости, која би у неком необјашњиво извојеваном простору унутрашње слободе била подједнако дистанцирана од свих спољних референтних тачака – књижевних, историјских, политичких – или барем, ако је потпуна дистанца немогућа, књига која би смело испитивала домете и границе такве унутрашње слободе. Услов би, наравно, био да се наследница Похвале лудости не расплине у плитком изругивању и баналној негацији, да у свом сатиричном осврту на свакидашњост и општеприхваћеност лудила (у еразмовском смислу) понуди, макар и у…