,,А ово је све било да се изврши што је Господ казао преко пророка који говори: Ето, дјевојка ће затрудњети, и родиће сина.“ Матеј, 1.22 и 1.23 Књига пророрка Исаије   У Ћосићевом роману Корени, иако је у средишту приповедања патријархално уређење, пресудну улогу за опстанак породице Катић имају жене. Аћим Катић је потомак Кате и њеног слуге Луке Дошљака. По мајци је понео презиме и започео нову лозу којој прети изумирање јер му је један син стерилан, а другог сина се одриче због политичког сукоба. Прошлост се понавља, и Аћимова снаја Симка са слугом рађа мушко дете које спасава лозу Катића од гашења. Као да се у сенци доминатног…

  Приредивши Горски вијенац поводом стогодишњице првог издања спева, Антун Барац је, у предговору свог коментара Његошевих стихова, на својеврстан начин одао признање Милану Решетару, који се током претходног периода истакао као најрелевантнији коментатор Горског вијенца, па се стога и сâм Барац највећим делом служио управо Решетаревим тумачењима. Али, иако је Барац признао да је Решетар „добро протумачио највећи дио теже схватљивих мјеста“, ипак је напоменуо да је Решетар грешио „у случајевима кад је поједине стихове објашњавао без везе са смислом одломака у којима се ти стихови налазе и кад је некакве алузије и прикривен смисао гледао тамо гдје је Његош говорио сасвим неувијено“. Такве Решетареве омашке, на које је…

Плачем и ридам кад помислим на смрт и видим како лепота наша, по обличју Божјем саздана, у гробу лежи нагрђена и срамотна. Јован Дамаскин   О, Смрти, капетане, час је! Дижимо једра! Ове смо земље сити, о Смрти! Да се броди! Ти нам познајеш срца: и зрачна су и ведра, мада се тама стере по небу и по води. Шарл Бодлер   Песништво, моје даме и господо – : бесконачно говорење из саме смртности и узалудности! Паул Целан   Празнина будућег: смрт у њој налази нашу будућност. Празнина прошлог смрт у њој налази свој гроб. Морис Бланшо                Епоха у којој живимо, тврди Николај Берђајев, никада се неће завршити уколико…

              Савремено доба књижевности са својим савременo-свевременим темама, приказаним на један другачији начин, у песми Треће крило (Молитва Богородици Тројеручици за птицу са сломљеним крилом), али и целокупној поезији Милице Миленковић, изазов је за тумачење. Поезија Милице Миленковић је духовне природе. Слободно можемо рећи да је она отворила врата једном новом току савремене поезије; сада је само потребно следити је и створити круг песника који ће подржати њене идеје, мотиве, теме, стил, форму, целокупну поетику. Одјеци поетике средњовековне књижевности у споју са одјецима поетике модернистичке књижевности стварају један нови правац који можемо назвати средњовековни постмодернизам, у чијој основи поетике налазимо лирско средњовековље и савремену духовност – контрасте у сваком…

              Међу бројним заједничким темама које интертекстуалне везе формирају између романа Џејн Ејр Шарлоте Бронте и Широко Саргашко море Џин Рис, занимљиво је осветлити тему трауматичног детињства. Подударности уочене на примерима поменутих романа, отварају простор за компаративно тумачење, које за циљ има разоткривање периода детињства као проблематичног и управо зато – кључног за психолошки развој личности Џејн Ејр и Антоанете Мезон, главних јунакиња ових дела. Када је реч о роману Џејн Ејр (1847), истакнуто је ауторкино инсистирање на независности, интелекту, образовању и скромности главне јунакиње, захваљујући чему се издигла на позицију коју су до тада заузимали углавном мушки ликови. Према запажању Д. Пухала, новину је представљало то што Џејнина…

  Еву Липску увео је у наш културни простор посвећени преводилац пољске поезије Петар Вујичић, заступивши је у антологији Савремена пољска књижевност. Њен песнички рад непрекидно прати Бисерка Рајчић, која је у блиском и сарадничком односу са песникињом од седамдесетих година прошлог века, дакле пуних пет деценија. Липска спада у најпревођеније пољске песнике, а свакако је и једна од најпознатијих и најомиљених пољских песникиња код нас. За то је заслужна Бисерка Рајчић, која је, уз преводе више појединачних књига, приредила и три значајна избора поезије Еве Липске. Но, дуготрајно познантство са песникињом омогућило јој је забележи и значајне увиде у њене личне и поетичке ставове. Не припадајући ни једном правцу…

  Живот и песме, рекоше поједини критичари, „уклетог песника” Душана Срезојевића (1886-1916) праћени су бројним искушењима које су претиле заборавом. Ипак, ако песник није био у стању да одложи своју смрт условљену додатним провоцирањем његових психичких тегоба, његових тридесет песама је опстало, пре свега, захваљујући њиховој заступљености у неколико релевантних антологија српског песништва. Песник Срезојевић, за време три полугодишта која је провео у Крагујевцу као суплент у Другој гимназији, објављује, као приватно издање, своју једину песничку књигу Златни даси (1912) у крагујевачкој штампарији Радивоја Јовановића. Већина Срезојевићевих биографа и тумача уочава у њој неке издавачке нелогичности и површности, као што су постојање празних страница у средини књиге, а истовремено, нису…

  МИНЕРАЛНО ПОСТОЈАЊЕ И БАРОКНО ОДРИЦАЊЕ ОД СВЕТА КОД ВАСКА ПОПЕ И ГРИМЕЛСХАУЗЕНА Већ у првим тумачењима поезије Васка Попе, за карактерисање његовог поетичког поступка искоришћена је опозиција између класичног и барокног[1]. Делује да је суд Зорана Мишића о ове две тенденције у поезији Попе могуће схватити само као аналогију у односу на те две одреднице из историје књижевности, будући да ћемо тежити да докажемо како је за Попин песнички поступак подједнако важна и барокност (иако сам Мишић класицистичкој страни Попине поезије даје превагу), и то у смислу бизарности његовог хумора, и надасве, иноваторском аспекту песништва који подразумева зачудност, истраживање неискоришћених поетских потенцијала стварности, а не треба занемарити ни окренутост…

      Роман Кап шпанске крви, мање је познато остварење једног од највећих имена српске књижевности XX века, Милоша Црњанског, објављено 1970. године, недавно по пишчевом повратку у Београд након многих година изгнанства. Само дело дефинише се као тежак, туђinski roman. Crnjanski je smatrao да је то једно од његових најуспелијих остварења, али критика је често потцењивала његову вредност, те се не може наћи у сабраним делима писца. Ако приступимо анализи романа Кап шпанске крви, видећемо да је у питању темељна студија метафизике секса и дуалности женског и мушког приницпа, као и преплитање романтичарских мотива са постмодерним стилом приповедања – не само занимљива и драматична акција, како гласе поједине критике.…

  1 Објавивши у својој књизи Пут по Далмацији (Viaggio in Dalmazia, Венеција 1774) песму насловљену као Жалосна пјесанца племените Асанагинице (Xalostna pjesanza Plemenite Asan-Aghinize), са преводом на италијански језик (Canzone dolente della nobile sposa d’Asan Aga), опат Алберто Фортис (1741–1803) вероватно није ни слутио да ће тиме покренути праву лавину истраживања и интересовања за народно стваралаштво Јужних Словена, што ће кулминирати у првој половини XIX века, првенствено захваљујући Јохану Волфгангу Гетеу и браћи Вилхелму и Јакобу Гриму, али и многим другим европским књижевницима који су се прихватили да на своје језике преведу Хасанагиницу (како се доцније усталио назив за ову народну баладу), а сасвим је довољно, између осталих преводилаца,…