УВОД У овом истраживачком раду узето је дело из књижевности неоавангарде које није чест предмет истраживања – збирка песама 67 минута, наглас ауторке Јудите Шалго. Према самом концепту, ова збирка представља формални и садржајни експеримент, што је отворило простор, а опет сходно периоду коме припада, за прилазак књижевном делу и са аспекта концептуалне уметности. Циљ овог рада је да осветли дато књижевно дело са аспекта концептуалне уметности, попут уметности перформанса, али у оквирима књижевности, тачније, у доменима у којима то књижевност допушта и у размерама у којима се једно неоавангардно дело за ту врсту игре отвара. Дакле, приступом који укључује друге уметничке праксе из поменутог домена истражити на који…

  ПАВИЋ КАО ПЕСНИК Милорад Павић је, попут многих чувених књижевника, почео од писања и објављивања песама. Прва два дела која је објавио, Палимпсести (1967) и Месечев камен (1971), била су збирке претежно поетских текстова, најпре песама. Међутим, када је почео да објављује прозу, а посебно након Хазарског речника, његове песме су остале готово заборављене. Како је Драшко Ређеп запазио: „Палимпсести су, наишавши сасвим рано, постављени у традицији наше учене поезије, у којој се итекако богато разазнају и гласови Миодрага Павловића и Ивана В. Лалића, недовољно читани и прочитани, свакако пионирски у много чему“1. Док су двојица песника Миодраг Павловић и Иван В. Лалић, својим песништвом оставили значајан траг у…

  Противречност телесно/духовно, односно архетип мушко/женско концепцијски је проблем који узима најважнији учинак у експресионистичкој прози. Конекција духа и тела, између чулне и натчулне љубави, ероса и етоса, одиграва се код експресиониста увек у заоштреним, искључујућим категоријама. Код експресионистичких писаца „пнеума“ или „духовно“ је изнад материје и телесног, те се неуморно чезне за вишим, готово необјашњивим сједињавањем мушког (анимус) и женског (анима) принципа. Упоредо са том поставком јавља се архетип полова, где мушки концепт преовладава над женским одређењем1. С тим у вези, уочава се да Александар Илић стоји уз нараштај који је имао посебну спиритуалну свесност са одликама непрерађене чулности и истовремено саможртвене еротичности. Приметан је импулс интимне, натчулне еротике,…

  Лирске повести исказивале су се, током времена, у поезији, или у лирској прози, на различите начине. Постојали су и такви јунаци песме, који се нису разликовали од најличнијег „ја”, онога ко регистрије стварност, мисли и ствара, па и имагинира неку нову реалност, стављајући на тај начин и лични печат на своје записе. У таквим приликама, стихови су попут трагова у снегу, који воде ка биографском, будући да из њега и проистичу. Та врста лирске искрености, па и присности, далеко је од појма „лирског субјекта“, који варира у различитом формама развоја лирских перспектива, што најчешће разбијају целовите повести, и њиховом фрагментаризацијом самог творца песме чине маскираним, невидљивим, истичући у први…

  Историјски дискурс, као форма колективног сећања и вековно упориште човекове тежње да уприсутни прошлост, одувек је био предмет интересовања и неизбежно поље на које су се књижевници, мање или више ослањали. Моменат људског сећања, прошлости, документарне грађе и сведочења на особен начин представљало је интересовање књижевника још од од античких времена, све до данас. У прилог чињеници о неизбежном преплитању историје и књижевности као такве говори и то што је одвојеност ова два дискурса у научном смислу скорија чињеница, јер „књижевност и историја сматране су гранама истог научног стабла.”1 Иако је однос према историјским елементима у поетици скоро сваког књижевног периода њен готово детерминишући фактор, који условљава и све…

  Лорд Бајрон (1788-1824) није Бајрон већ мит – и то снажан мит; писац који је монументализовао себе до надљудских размера, и досегао статус поп звезде и бестселер аутора у своје време. То што је био предмет трачева и сексуалних скандала, имао снажну потребу да се доказује у боксу или пливању, од раних дана почео да се занима за позориште и јавни наступ, путовао у Шпанију, Малту, Грчку, Турску, Швајцарску, Венецију, по много чему био романтичар а истовремено волео неокласицистичку поезију XVIII века – јесу разлози који су допринели привлачности његовог лика и дела. Међутим, инцест, преваре, бисексуалност – премда у нескладу са нечим што ће бити викторијанска респектабилност, а…

,,А ово је све било да се изврши што је Господ казао преко пророка који говори: Ето, дјевојка ће затрудњети, и родиће сина.“ Матеј, 1.22 и 1.23 Књига пророрка Исаије   У Ћосићевом роману Корени, иако је у средишту приповедања патријархално уређење, пресудну улогу за опстанак породице Катић имају жене. Аћим Катић је потомак Кате и њеног слуге Луке Дошљака. По мајци је понео презиме и започео нову лозу којој прети изумирање јер му је један син стерилан, а другог сина се одриче због политичког сукоба. Прошлост се понавља, и Аћимова снаја Симка са слугом рађа мушко дете које спасава лозу Катића од гашења. Као да се у сенци доминатног…

  Приредивши Горски вијенац поводом стогодишњице првог издања спева, Антун Барац је, у предговору свог коментара Његошевих стихова, на својеврстан начин одао признање Милану Решетару, који се током претходног периода истакао као најрелевантнији коментатор Горског вијенца, па се стога и сâм Барац највећим делом служио управо Решетаревим тумачењима. Али, иако је Барац признао да је Решетар „добро протумачио највећи дио теже схватљивих мјеста“, ипак је напоменуо да је Решетар грешио „у случајевима кад је поједине стихове објашњавао без везе са смислом одломака у којима се ти стихови налазе и кад је некакве алузије и прикривен смисао гледао тамо гдје је Његош говорио сасвим неувијено“. Такве Решетареве омашке, на које је…

Плачем и ридам кад помислим на смрт и видим како лепота наша, по обличју Божјем саздана, у гробу лежи нагрђена и срамотна. Јован Дамаскин   О, Смрти, капетане, час је! Дижимо једра! Ове смо земље сити, о Смрти! Да се броди! Ти нам познајеш срца: и зрачна су и ведра, мада се тама стере по небу и по води. Шарл Бодлер   Песништво, моје даме и господо – : бесконачно говорење из саме смртности и узалудности! Паул Целан   Празнина будућег: смрт у њој налази нашу будућност. Празнина прошлог смрт у њој налази свој гроб. Морис Бланшо                Епоха у којој живимо, тврди Николај Берђајев, никада се неће завршити уколико…

              Савремено доба књижевности са својим савременo-свевременим темама, приказаним на један другачији начин, у песми Треће крило (Молитва Богородици Тројеручици за птицу са сломљеним крилом), али и целокупној поезији Милице Миленковић, изазов је за тумачење. Поезија Милице Миленковић је духовне природе. Слободно можемо рећи да је она отворила врата једном новом току савремене поезије; сада је само потребно следити је и створити круг песника који ће подржати њене идеје, мотиве, теме, стил, форму, целокупну поетику. Одјеци поетике средњовековне књижевности у споју са одјецима поетике модернистичке књижевности стварају један нови правац који можемо назвати средњовековни постмодернизам, у чијој основи поетике налазимо лирско средњовековље и савремену духовност – контрасте у сваком…