-
Жарко Миленковић
ДОК ИДЕМ НИКУДБојан Васић: Удаљавање Архипелаг, Београд, 2022. Суочавање са пролазношћу једна је од битних поетичких одлика савремене српске поезије. Меланхоличне слике света који бесповратно нестаје, остављајући нас у кристално нејасном и подељеном свету, чине окосницу поетика водећих српских песника и песникиња. Док „ствари око нас убрзано старе“ и док се све креће ка коначности, човек, па самим тим и песник, те његов лирски јунак, имају осећај да све стоји у месту и да се налазимо у некаквој пукотини између живљења и проживљеног. Збирка Удаљавање Бојана Васића нам то и саопштава на веома убедљив, естетски уверљив начин. Састављена од песама које описују кретање, она доноси само извесна физичка померања,…
-
Марко М. Радуловић
ЗАЛЕЂЕН ОСМЕХНовак Ђукић: Само ти дете ради свој посао Издање аутора, Београд, 2023. Збирка песама Новака Ђукића Само ти дете ради свој посао на убедљив начин наставља, данас помало пригушену, сатиричну линију српске поезије, која је у другој половини двадесетог века често умела да у виду поетске критике и уз употребу песничког хумора осветли и не тако похвалне стране колективног бића. Стога не чуди што су Симовићеви стихови („…А и нас каткад хвата зебња пред сан: / нисмо бесмртни, неће то дуго овако, / доћи ће једном и нама крај, / нећемо издржати, / и умрећемо / од смеха.“), једног од најистакнутијих представника таквог типа певања, издвојени као мото…
-
Милијан Деспотовић
ЗАПИСИ ИЗ СВЕТЛОСТИМирослав Тодоровић: Сандук пун таме Народна библиотека „Стеван Сремац“, Ниш, 2023. Наслови књига умеју да провоцирају читаоца тражећи да их прочешљају од прве до последње странице, да испретурају тај сандук пун нечега и буду они који су писца заиста разумели. Иза те именословне прозивке неке књиге стоји писац који је своју животну причу покушао да предочи каква јесте и уобличи је онако каква она треба да јесте. То „треба“ је светлост којом писац зрачи и мимо оног што нам саркастично предочава, попут Мирослава Тодоровића који је своју књигу кратке есејистичке прозе обасјао светлошћу – мада је назвао Сандук пун таме. Тo je озбиљна књига записа из светлости. Мало…
-
Лазар Букумировић
ЗУБ СВЕТЛОСТИ И ЗУБ ВРЕМЕНАМилан Мицић: Брана Банатски културни центар, Дом културе Србобран, 2023. Милан Мицић: Чекају да дођу по њих Савез Срба у Румунији, Темишвар, 2023. Две песничке књиге Милана Мицића објављене 2023. године, упркос њиховом готово истовременом појављивању, нипошто не представљају два дела некакве веће целине. Заједничка им је форма кратког слободног стиха, као и њихово организовање у дуже песме и поеме. Све друго, од ужег жанровског одређења преко избора мотива до песничког сензибилитета у њима је различито. Разуме се да између њих постоје и извесне суптилне споне, али да бисмо њих уочили, мораћемо обема књигама приступити појединачно. Прва од њих, насловљена Брана, обогаћена илустрацијама Сенке Влаховић,…
-
Бранислав Зубовић
ДИМНИ ЗНАЦИ – НЕЧУЈНА СЛОВАЂорђо Сладоје: Димни знаци „Штампар Макарије”: Београд; Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин”: Зрењанин, 2023. Након романа у стиховима Модре жилице (2021), те књиге прича Доживљаји лирског торбара (2022), у којима је Ђорђо Сладоје направио отклон од класичне форме на коју смо навикли до тада – добијамо нову књигу поезије Димни знаци (2023) која нас на први поглед, враћа на познат Сладојев верс. Али, ако пажљивије погледамо, видећемо да то и није баш тако. Можда су понајбољи примери песме из циклуса Радовањска туга: Јесте било кнежеве вечере, Мали Пепов, Скица за споменик Милунки Савић, Раштан Милорада Екмечића, те Чудо у Ђали које су писане из перспективе дијалога, разговора…
-
Александар Б. Лаковић
ОД РУРАЛНЕ ДО СИМБОЛИЧКЕ ДРАМАТИКЕБратислав Милановић: Позни калем, изабране приче Установа културе „Кораци“, Крагујевац, 2022. Литература је једино могућа као слободан и аутентичан чин. Павле Зорић Установа културе „Кораци“ едицију Златан гвозд, намењену награђиваним крагујевачким књижевницима, започела је са изабраним и репрезентативним причама Видосава Стевановића и Братислава Милановића, оба аутора из Цветојевца поред Крагујевца. Први утисак током читања Милановићеве прозе јесте да садржајни стожер изабраних прича писца Милановића представља његово завичајно село, са свим својим тајнама, навикама, ћудима, страховима, обичајима, радостима, успонима и падовима, усудима и удесима, ратовима и примирјима. Додуше, и у средишту његових романа јесте сеоски живот и све оно што он подразумева кроз историју и време. Дакле,…
-
Јелена Марићевић Балаћ
ЈАНУС ПРВЕНАЦМилан Тица: Из албума несталог у пожару Матица српска, Нови Сад, 2022. Маријана Јелисавчић: Прихвати игру? Матица српска, Нови Сад, 2022. Симонида Лончар: Пнеума Матица српска, Нови Сад, 2022. Јована Војводић: Милка Гргурова Алексић – кроз поглавља и чинове Матица српска, Нови Сад, 2022. У 2022. години изашле су четири књиге у оквиру едиције Прва књига Матице српске. Премда су жанровски и тематски хетерогене, чини се да је начињен занимљиви баланс између једне песничке књиге, две збирке прича и једне научне студије. На један тас могле би се положити песничка књига Из албума несталог у пожару Милана Тице и збирка прича Прихвати игру? Маријане…
-
Жарко Миленковић
МЕДИТЕРАН НЕ ПОСТОЈИМато Уљаревић: Сутерен Завод за проучавање културног развитка, Београд, 2023. Читајући збирку Мата Уљаревића Сутерен, запитаћемо се који је крајњи циљ писања и читања поезије, ако је сваки човек, па самим тим и песник „гомила објешених кобасица“? Да ли је то само песма, онако како ју је пре пола века дефинисао Васко Попа, песма сама, песма за себе. Али шта ће поезији поезија, такође се можемо запитати, шта ће јој то мноштво обезличених песама, ваља се запитати. Песник је, такође, човек, можда, мада не увек, са нешто истанчанијим смислом за примећивање процеса, али опет и сам песник је учесник и тих процеса, али и њихов сведок… Читалац је,…
-
Лазар Букумировић
ЗНАМ ТЕ, ПУШКО, КАД СИ БРИТВА БИЛАЈелена Марићевић Балаћ: Арсенал Суматра издаваштво, Шабац, 2023. Друга песничка књига Јелене Марићевић Балаћ, Арсенал, почиње тамо где је претходна, Без длаке на срцу, завршена. Уводна песма, Кумина слама јесте, у арсеналској терминологији, својеврсни окршај са првом ауторкином збирком, иако са њом постоје, очекивано, и бројна подударања. Мото збирке, који се завршава стихом „Начеках се ножа!“, преузет из Цветајеве, на известан је начин и алузија на бритву којом се песникињин првенац завршио. Епиграфски нож је уједно и когито збирке. Она је, како и наслов сугерише, за свој централни мотив изабрала оружје. У духу ауторкине разиграности не би било погрешно направити и својеврсну аналогију. Прва њена збирка…
-
Иван Правдић
ВИШЕ ОД ПУТОПИСА, ВИШЕ ОД ПРИЧА, ВИШЕ ОД СНА И ЈАВЕНикола Поповић: Сан Космоса Скаруха „Плањакс“, Тешањ, 2022. У времену када је комерцијална књижевност фељтонистички памфлетска, а њена официјална уметничка и критиком подржавана варијанта симулира експерименталност одсуством богатства писмености, тема и полицентричности наратива – литературу која нас може задовољити и квалитетом писања и интригантношћу тема најчешће проналазимо у побочним, ефемерним и хибридним жанровима. Жанрови на које мислим нису ни проста лиризација романа, нити прозаизација поезије, већ сложенији преплитаји родова, жанрова и облика, где су интригантни ликови укључени у нарацију, где асоцијације извиру не из апстракције већ из читљивог и реченицом поетизованог, из препознатљивог збивања и из евокативног књижевног поступка, где се субјект приповедања нити крије, нити је једини…