Драган Јовановић Данилов: Јелен ноћи Вукотић медија, Београд, 2022.   Романсиране биографије познатих људи вазда су предмет интересовања читалаца, из разлога знатижеље, али и зато што су неке од њих добро написана књижевност. Осим животописа писаца, музичара, балетских уметника, глумаца, књиге о сликарима радо су читане и изазивале су пажњу. Често чудаци, за живота несхваћени, посмртно слављени и хваљени. Љубитељима књига позната је Жудња за животом Ирвина Стоуна, о аутору чувених Сунцокрета и Житног поља, Винсента Ван Гога. Исти писац написао је Агонију и екстазу о неупоредивом Микеланђелу, а Пјер ла Мир казује потресну причу о Анрију де Тулуз-Лотреку, без чијих цртежа и слика уметничке четврти Париза с краја…

  Селимир Радуловић: Запис на стубу, јерусалимском Лагуна, Београд, 2023.   Песничка књига Селимира Радуловића Запис на стубу, јерусалимском сведочи о проширењу и надоградњи већ установљене песничке инспирације, чији се вишевековни ток у српској и светској књижевности може пратити као линија певања о Богу и зарад Бога. На том плану аутор показује свест о припадности традицији, будући да тежи да осавремени не само поменуту песничку ситуацију, него и инкорпорира средњовековне књижевне жанрове у своје песништво. Истовремено, дијалошка форма којом су песме обликоване, као и назнаке о актерима чији су снови и мисли саставни део поезије сведочи о константи разговора са сакралним као видом одржања религијског у човеку. Саодносно томе, певање…

  Слободан Јовић: У кострети Чигоја штампа, Београд, 2023.   Кострет, у ширем смислу те речи, означава одећу, торбе прављене од козје или камиље длаке, док нас старозаветно предање учи да су људи некада давно облачили такве предмете, како би се са завидне дистанце представила потреба појединца за покајништвом и прочишћењем. У Јовићевој стихозаједници необичног имена У кострети читамо представе два света који живе један поред другог. Један чини песниково окружење, са којим песник не може бити задовољан. И не само он. Али песник – и у том и таквом свету – проналази и живи свет осећања и топлих успомена које обећавају много тога вредног. Међутим, његов поглед и емпатију…

  Саша Јеленковић: Без терета / Радио Итака Културни Центар Новог Сада, Нови Сад, 2022.   Песнички диптих Саше Јеленковића, Без терета / Радио Итака, не уноси новитете у досадашњи песников књижевни рад само на формалном плану. Наиме, књига је штампана тако да се може читати са обе стране у зависности од ког рукописа се крене. Две песничке целине одвојене су специфичним „међуговором” Катарине Пантовић, насловљеним Имати умор и имати острво, модификованим стихом из песме Заробљеник. На садржинском плану, како се у „међуговору” и истиче, долази до промене идентитета песничког ја, и ауторка пише: „Двојник лирског јунака нове књиге Саше Јеленковића више није Елпенор – то је сам Одисеј”. Треба…

  Гордана Ђилас: Заштићена места Српска књижевна задруга, Београд 2022               Основни утисак након читања сугестивне и изразито лирске песничке књиге Заштићена места Гордане Ђилас јесте да се суочавамо са занимљивом метафором, коју бисмо могли именовати Јустинијаном Примом. Књига је, на том трагу, занимљиво структурисана у три целине, означене римским бројевима, док трећа има поднаслов (Три реченице), па унеколико подсећа на симетричне рушевине такозваног Царичиног града, кога је подигао цар Јустинијан у VI веку, а напуштен је пред најездом Авара и Словена у VII веку. Ако се наслов књиге суочи са овако виђеном структуром, намеће се значењски хоризонт по којем „заштићена места” представљају управо остатке овог византијског града, који…

  Бојан Васић: Удаљавање Архипелаг, Београд, 2022.               Суочавање са пролазношћу једна је од битних поетичких одлика савремене српске поезије. Меланхоличне слике света који бесповратно нестаје, остављајући нас у кристално нејасном и подељеном свету, чине окосницу поетика водећих српских песника и песникиња. Док „ствари око нас убрзано старе“ и док се све креће ка коначности, човек, па самим тим и песник, те његов лирски јунак, имају осећај да све стоји у месту и да се налазимо у некаквој пукотини између живљења и проживљеног. Збирка Удаљавање Бојана Васића нам то и саопштава на веома убедљив, естетски уверљив начин. Састављена од песама које описују кретање, она доноси само извесна физичка померања,…

  Новак Ђукић: Само ти дете ради свој посао Издање аутора, Београд, 2023.   Збирка песама Новака Ђукића Само ти дете ради свој посао на убедљив начин наставља, данас помало пригушену, сатиричну линију српске поезије, која је у другој половини двадесетог века често умела да у виду поетске критике и уз употребу песничког хумора осветли и не тако похвалне стране колективног бића. Стога не чуди што су Симовићеви стихови („…А и нас каткад хвата зебња пред сан: / нисмо бесмртни, неће то дуго овако, / доћи ће једном и нама крај, / нећемо издржати, / и умрећемо / од смеха.“), једног од најистакнутијих представника таквог типа певања, издвојени као мото…

  Мирослав Тодоровић: Сандук пун таме Народна библиотека „Стеван Сремац“, Ниш, 2023.   Наслови књига умеју да провоцирају читаоца тражећи да их прочешљају од прве до последње странице, да испретурају тај сандук пун нечега и буду они који су писца заиста разумели. Иза те именословне прозивке неке књиге стоји писац који је своју животну причу покушао да предочи каква јесте и уобличи је онако каква она треба да јесте. То „треба“ је светлост којом писац зрачи и мимо оног што нам саркастично предочава, попут Мирослава Тодоровића који је своју књигу кратке есејистичке прозе обасјао светлошћу – мада је назвао Сандук пун таме. Тo je озбиљна књига записа из светлости. Мало…

  Милан Мицић: Брана Банатски културни центар, Дом културе Србобран, 2023.   Милан Мицић: Чекају да дођу по њих Савез Срба у Румунији, Темишвар, 2023.               Две песничке књиге Милана Мицића објављене 2023. године, упркос њиховом готово истовременом појављивању, нипошто не представљају два дела некакве веће целине. Заједничка им је форма кратког слободног стиха, као и њихово организовање у дуже песме и поеме. Све друго, од ужег жанровског одређења преко избора мотива до песничког сензибилитета у њима је различито. Разуме се да између њих постоје и извесне суптилне споне, али да бисмо њих уочили, мораћемо обема књигама приступити појединачно.             Прва од њих, насловљена Брана, обогаћена илустрацијама Сенке Влаховић,…

  Ђорђо Сладоје: Димни знаци „Штампар Макарије”: Београд; Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин”: Зрењанин, 2023.      Након романа у стиховима Модре жилице (2021), те књиге прича Доживљаји лирског торбара (2022), у којима је Ђорђо Сладоје направио отклон од класичне форме на коју смо навикли до тада – добијамо нову књигу поезије Димни знаци (2023) која нас на први поглед, враћа на познат Сладојев верс. Али, ако пажљивије погледамо, видећемо да то и није баш тако. Можда су понајбољи примери песме из циклуса Радовањска туга: Јесте било кнежеве вечере, Мали Пепов, Скица за споменик Милунки Савић, Раштан Милорада Екмечића, те Чудо у Ђали које су писане из перспективе дијалога, разговора…