Јасмина Малешевић: Несташна Маркиза Галаксијанис, Ниш, Беокликс, Београд, 2023.   Маркиза није сагласна са мишљу да лепа реч само пословице отвара. Читалац не мора бити сагласан са Маркизом, али и кад није сагласан, то опет значи да је и сâм започео отварање лепих речи, јер је отворио прву страницу Несташне Маркизе, књиге која гони на несташно и непрекидно читање, на несташно и узбудљиво путовање кроз речи што и појединачно и заједно стварају и отварају нове просторе, светове, димензије. Али, упркос несагледивим могућностима и неспутаним хоризонтима који се на свакој наредној страници и у свакој наредној речи отварају, чак је и најмаштовитија авантура у пикарском роману Јасмине Малешевић чврсто везана…

  Опште место тумачења књижевности је одгонетање наслова дела, јер наслов неретко садржи кључ за разумевање, односно, представља својеврсно откровење значења дела. Поглед под сукњу света – наслов књиге прича Татјане Јанковић – као асоцијацију призива назив слике Гистава Курбеа – Порекло света. Поред асоцијативности ових двају наслова, поменуто књижевно и ликовно дело поседују и значењске сродности. Наиме, питање порекла заузимало је фокус науке и уметности XIX века: „Њихова заинтересованост за природњачке теорије одражавала се у делима која су преиспитивала праисторију, примитивну уметност, дечје цртеже, али исто тако и све што се тицало генезе живог света – сексуалности и рођења. […] Курбе је био фасциниран праисторијом и потрагом за прапостојбином,…

  Бојан Марковић: Тауматроп Народна библиотека „Стефан Првовенчани”, Краљево, 2022.   Та, уме троп? Т(р)аума топ! Taуматологија.   Незајажљиве лексичке бујице Бојана Марковића силовито се разрачунавају са удобностима које доносе срачунатости. Такав подухват, јасно је, није и не мора да буде пријатан, али врлином изазова изнова буди и обогаћује, доносећи специфичну читалачку насладу. Супротстављајући се игри на сигурно, Тауматроп, у складу са самим својим насловом, упризорује просторе перманентних међустања. Истина текста је у прелазу, у негирању бинарности, јер, да би се дошло до слике, потребно је покретом упарити обе стране тауматропа као претече анимације у виду једноставне играчке. Сам овај однос одлично илуструје оно што би се могло назвати лукавством…

  Иван Златковић: Сиротна књига Народно дело, Београд, 2023.   Роман Ивана Златковића Сиротна књига, што се наслућује и из наслова, казује о сиротној деци из Павиљона краљице Марије Карађорђевић, мајке краља Петра Другог Карађорђевића и принчева Томислава и Андреја. У народу веома вољена краљица Марија представља симбол доброчинства, јер је управо она подигла овај дом сирочићима и бескућницима чије се судбине преплићу и спајају у једно, у романескно дело које је удружило само наизглед антагонистичке скупине. Читајући, увиђамо да су оне једна без друге неодрживе, у социјалном, идеолошком, етичком смислу; с једне стране краљеви а с друге сирочад, четници и партизани, комунисти титоисти и информбировци, праведници и злочинци. Сржно…

  Георги Господинов: Временско склониште Геопоетика, Београд, 2023.               Георги Господинов у роману Временско склониште оперише временом као основним медијем у коме се исказује људско биће. За њега би хронологија била једностран метод човековог комплексног односа према феноменима који га окружују. За савременог писца аспекти и облици класичног представљања, објашњавања и разумевања били би непрецизни и недоречени, и зато је његова визија померена изван позитивистичке логике. Господинов у свом чудесном и вишеструко награђиваном роману трага за просторима афективне меморије, сећања, историје, унутрашњим мрежама јунака који повезују тајне и подземне путеве историје и психе, неспојиве предмете и догађаје из историје реалног света са асоцијацијама. Реконструисани свет у роману Временско склониште…

  Марија Јефтимијевић Михајловић: Храм тишине Партенон, Београд, 2023.   Прва збирка песама Марије Јефтимијевић Михајловић тематски је заокружена, брижљиво компонована и осмишљена тако да оцрта кривуљу, уједно и раст духовног осећања који је колико личан толико и општи. Подељена је на циклусе Обасјања, Сновиђења, Озарења, Спознања, са програмски конципираним прологом Реч – Мелодија – Тишина и песмом Срце руже која се налази на повлашћеном епилошком месту као једина песма у циклусу Сагласја. У пролошком лирско-медитативном запису Марија Јефтимијевић Михајловић своју аутопоетичку мисао или иманентну философију песништва вртложи око неколико кључних појмова, истакнутих и у наслову: реч – мелодија – тишина. Мирјана Бечејски тачно je у предговору књиге приметила да…

  Филип Грујић: И онда опет, из почетка BOOKA, Београд, 2023.   Егзотика доживљеног је важан књижевни стимуланс. Сергеј Довлатов, Занат   „Језик критике има амбицију да претвори у прави посед тај клизави ослонац који књижевност даје нашем искуству”.[1] Овим се погледом Мерло-Понтија руководим у осврту на нови роман Филипа Грујића, И онда опет, из почетка (2023), јер, осим што по природи ствари представља избор и политички чин премрежен личним асоцијацијама, критика је умногоме немоћна пред књижевним делом, које, додуше, ни само не претендује на свеобухватност у било ком смислу. Већ од првог романа Блудни дани куратог Џонија (2017), препознате су нити које овог прозног писца и драматурга спајају са…

  Ненад Кебара: О петељци се љушка све: лирска предања Интелекта, Ваљево, 2023.   У књизи песама Ненада Кебаре О петељци се љушка све: лирска предања, у потпуности и без значајних интервенција, интегрисан је и његов песнички првенац Долмен, крмлеч, тумулус и галгал (1986), као њен почетни циклус. Након ишчитавања књиге О петељци се љушка све, очито да није упитна, пре четири деценије евидентирана песникова даровитост која се већ представља као зрело песничко писмо. Није песнички поступак остао апсолутно исти, већ је, у међувремену, мењан, у смислу песниковог испитивања стиха, песме, али и самог себе. У том трагању за својим исказом, за својим песничким светом, аксиолошка линија никада није била…

  Снежана Милојевић: Сумпоровита вода Кључ издаваштво, Београд, 2023.   Нисам по Смрт могла да свратим, Та Смрт љубазно сврати као гост, Кочија беше само за нас двоје, И Бесмртност. (Емили Дикинсон, Ја сам нико! А ти, ко си?)     „Чини ми се да се личност са дефектом лакше отвара. Лакше се прави увид у његову психу, него у психу некога ко је потпуно здрав. Срећан човек је књижевно нефотогеничан”, констатовао је Слободан Селенић као одговор на питање због чега су физички и(ли) духовно обогаљени ликови поетичка константа његове прозе. Слична идејна матрица назире се и у тренутку суочавања са насловом књиге прозе Сумпоровита вода Снежане Милојевић. Промишљено обликованим…

  Јованка Вукановић: Од ријечи до књиге „Штампар Макарије”, Београд; „Ободско слово”, Подгорица, 2022.               Један од најзначајнијих савремених гласова књижевне критике у Црној Гори, уједно и један од најцјењенијих и најсистематичнијих, Јованка Вукановић, својим обимним дјелом есеја насловљеним Од ријечи до књиге, које је настајало више од деценију, стрпљиво и педантно, још једном је указала на значај и улогу академске и новинске књижевне критике на нашем говорном подручју. Ријеч је, заправо, о својеврсној променади кроз кључна дјела прозе и поезије која су у претходном дванаестогодишњем периоду успјела да заокупе пажњу ауторке и инспиришу је да остави трага о сусрету са њима.             Такође, треба истаћи да студија представља…