• Ивана З. Танасијевић
    ЕСТЕТИКА РУЖНОГ ИЛИ АФИРМАЦИЈА АУТЕНТИЧНОГ ЖИВОТА

      Станислав Гроховјак: Менует с погребником ППМ Енклава, Београд, 2019.      Песничка збирка Менует с погребником у преводу Милице Маркић у оквирима српског језика представља прву целовито преведену и објављену збирку значајног пољског песника Станислава Гроховјака. Конципирана на сликама гротеске, чинећи одличан репрезент онога што бисмо као стилски поступак у оквирима васколике уметности назвали појмом естетике ружног, Гроховјакова збирка тематизује смрт, пропадивост и распадање као искон човековог постојања. Први семантички слој, утемељен на натуралистичким сликама, међутим, само је платформа за далеко значајнији поетички сегмент збирке.    Наиме, „Гроховјаку је пришивана етикета песника који прославља ругобу и нагрђеност, и он ту своју ’кривицу’ признаје, али је и коригује, својим стремљењима…

  • Давид Кецман Дако
    ИЗБАВЉЕЊЕ ОД СУНОВРАТА  

      Славомир Гвозденовић: Грозница севера (Изабране и нове песме) Агора, Зрењанин, 2019.       Новим и строжим избором песама које су заступљене на страницама у књизи Грозница севера Славомира Гвозденовића отвара се и могућност друкчијег доживљаја и тумачења његовог целокупног поетског опуса. За разлику од ранијих избора, уочљиво је да више нема оних, такође пажње вредних, песама са родољубивом тематиком. Строжом селекцијом сада су у првом плану песме посве модерног концепта. Разврстане су у осам циклуса. Водећи више бриге о томе да му квалитет песме буде прво полазиште, осим песама са изразито модернистичким знаковљем, овим избором је обухваћен и мањи број доиста изврсних песама антологијске вредности блиске поетици Гвозденовићу…

  • Александар Б. Лаковић
    ПЛОВИДБЕНИ ВРЕМЕПЛОВ

      Илија Бакић: Четири реке извиру у рају и ине пловидбе Агора, Зрењанин, Нови Сад, 2019.       Књижевник Илија Бакић, познат је српској књижевној јавности, пре свега, као песник и прозни писац садржајно посвећен књижевности фантастике, као и сродном сигнализму, па и прози научне фантастике, које и књижевно теоретски и критички проучава. И у његовој најновијој прозној књизи Четири реке извиру у рају и ине пловидбе, фантастика и машта обележевају сва три њена сегмента-новеле. Додуше писац их, у поднаслову, ословљава као приче, мада је, ипак, реч о три новеле, које поседују бројне садржајне заједничкости. Зато треба рећи да је реч о књижевној форми значајно већој од три новеле.…

  • Mилан Громовић
    НАДСНЕВА СЕ МОМАК И ДЕВОЈКА: ПОЕТИЧКИ ПРЕПЛЕТ МУШКОГ И ЖЕНСКОГ ПРИНЦИПА

    Лира и Епопеј: Дах у даху Пресинг, Младеновац, 2019.   Поетска збирка Дах у даху отвара вечну тему прожимања и превирања мушког и женског принципа, са тежњом ка сједињењу у неугаслој страсти и вечном пламену љубави. Јунаци овог колоплета су лирски субјекти у петраркистичком заносу и жељи за синтезом. Попут Орфеја и Еуридике, сусрет лирских субјеката смештен је негде на граници светова, у имагинарним пасажима светлости, звука или додира. Њихови гласови нису супротстављени, иако један представља лирску преосетљивост, док се из другог провиди епска чврстина и предводничка одлучност. Он и Она плове меандрима среће и успут опажају свет свог љубавног заноса, али и свет који тече поред њих и са…

  • Жарко Миленковић
    АЛУЗИЈА ПУТОВАЊА И АКУСТИКА ОКА

    Велимир Кнежевић: Дунав станица Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2019.               Пишући о поезији Владислава Петковића Диса, Миодраг Павловић је нагласио: „Праслика пакла створена је када је створен први град“. Град је одувек привлачио песнике, тачније слика града. Нарочито његова тамна страна. Страна која је невидљива на разгледницама. Страна која је невидљива голом оку посматрача. Страна која није идеализована. Она страна коју могу да спознају једино људи који живе у њему и који се свакодневно сусрећу са њом. И то они који су довољно смели да читају тамне слике града, они који су мудри да одгонетају тајне, они који су храбри да гребу по позлаћеној површини не бојећи се…

  • Мила Медиговић Стефановић
    ВИТЕЗИ РИЈЕЧИ И МУЗИЧКОГ НАСЛЕЂА

    Ана М. Зечевић: Све постаје ријеч, у ријечи да живи: прилози о културној историји Паштровића и Будве, Друштво за културни развој „Бауо“, Удружење Паштровића и пријатеља Паштровића „Дробни пијесак“ у Београду, Петровац на Мору, Београд, 2019. У паштровској и будванској културној баштини вјековима се узгајају најљепши примјерци музичких дјела; традиција приморског краја првобитно се везује за усмено колективно наслијеђе, да би се у новијем периоду музичке историографије издвојила важна умјетничка дјела. Референтна књига прилога о музичкој култури Паштровића и Будве обогатила је досадашња сазнања о музичком насљеђу нашег Приморја. Симбиозу музике и уметности речи Ана М. Зечевић успјешно проучава двије деценије, што потврђују и претходне књиге о поезији и музици.…

  • Мићо Цвијетић
    ИНВЕНТАР ЛИРИКЕ СОПСТВА

    Бошко Сувајџић: Направи ваздух, изабране и нове песме Културни центар Новог Сада, 2018. За онoг који је случајно или напрескок читао песничке књиге Бошка Сувајџића, аутор се побринуо да његовe, можда, и површне утиске и разумевање употпуни. Приредио је прилично обимно издање изабраних и нових песама Направи ваздух, које потврђује да овај угледни универзитетски професор, широких филолошких знања, евидентне литерарне и духовне ерудиције, поседује и аутентичан песнички израз и учинак, осведочен кроз особено певање и мишљење. Реч је о аутору разигране имагинације, који еруптивно маркира цивилизацијске слојеве и промишља магистралне токове историје и људског бивства, уз плодотворне укрштаје и преплитања универзалног и националог. Понире у историјске и митске дубине, античке…

  • Марија М. Булатовић
    ЛЕПОТА МЕРЕНА ТРЕШЊАМА

    Силвана Маријановић: Хајделберг Мали врт, Београд, 2019. Ауторка кратких прича, учесница фестивала „Ignor“ у Љубљани и препевана на словеначки, Силвана Маријановић, у песничким круговима позната је тек однедавно. Поезију коју одскора ствара објављивала је у часописма Кораци и Поезија, док су јој кратке приче углавном публиковане на немачком. Пореклом из Мостара, живећи у Копенхагену, Амстердаму, Мадриду и Халеу где започиње студије културологије и историје, Силвана Маријановић одлучује да своју песничку збирку, ипак, наслови именом једног другог града – Хајделберга где данас живи и ради. Но, иако се чини да је Хајделберг поетско језгро око којег се плете мрежа ликова, мотива, импресија и осета, често се у песничком изразу наслућује дубинско…

  • Љубиша Радовановић
    ВИТАЛНОСТ ПЕВАЊА

    Томислав Маринковић: Вечито сада Архипелаг, Београд, 2018. Збирку песама Вечито сада Томислава Маринковића чине три циклуса и програмска песма Узми или остави која отвара ову изузетну песничку збирку. Циклуси су обележени редним бројевима и чине их на десетине песама неједнаке дужине. У песмама Томислава Маринковића ухваћени су тренуци свакодневице у којима се као у пропламсајима смењују светли и тамни моменти. Тако у песми Можда, која отвара први циклус збирке Вечито сада, поред идилично-пасторалне слике гомиле усева, постоји и нека врста опомене: „Цвркут дрозда опомиње: овај тренутак / је нарастао до опипљивости и равнодушно / нас предаје у руке нашој судбини. / Можда ћемо бити натерани да поред лепоте / Упознамо…

  • Јелина Ђурковић
    ТРАГИЧНА ТУГА КРАЈИНСКОГ СВИЈЕТА

    Анђелко Анушић: Српска крајишка трилогија, II,III,IV. С Хомером у олуји „Завод за уџбенике и наставна средства“ а.д. Источно Ново Сарајево, 2018. Била је у праву Сања Мацура када је констатовала да смо добили роман са којим тек треба да видимо шта ћемо. Није лако говорити о трилогији романа С Хомером у олуји Анђелка Анушића јер их је писао полихистор, човјек са много знања из различитих области људске дјелатности. Како је и писац детерминисан временом и простором у којем живи и ствара, ваља му прићи, бар за почетак, поређењем с оним што нам је познато, одредити координате и уклопити га, смјестити га у мрежу наше књижевне топографије и жанровске припадности, бар…