• Ружица Комар
    ПОЕЗИЈОМ ПРОТИВ АПСУРДА

      Бојана Кулиџан Громовић, Небоглед Бранково коло, Сремски Карловци–Нови Сад, 2021.    Небоглед, насловна лексема књиге Бојане Кулиџан Громовић, сугерише сложена значењска поља јединственог поетског ткања. Иновативном лексиком симбола, мисаоном ширином лапидарног ритма поетских слика егзистира љепота отпором општем апсурду. Цјеловита структура књиге од лапидарних стихова грана рефлексивност о питањима егзистенцијално-есенцијалних облика живота, из прошлог, садашњег у будућем трену. Освјежавајућа мелодија поетских слика пружа радозналом читаоцу мноштво естетско-катарзичних сензација. Мотивише критичко, одговорно преиспитивање личног и општег одраза у замагљеном огледалу хуманости. Импресивно, искрено, лирски субјекат опсервира о битним дионицама личног и општег живота конкретном стазом из свемирских кругова. Записује стихове устрептале, носталгичне, ироничних тонова, веселе, сјетне. Језиком поезије свељубави трага…

  • Недељко Богдановић
    СЛИКА И СЛОВО РУСОМИРА АРСИЋА

      Русомир Д. Арсић: Трагови светлости Центар за културу, Сврљиг, 2021.   Кратка поетска форма испуњава замисао песника Русомира Д. Арсића да запише (наслови) и опише (стихом) један број сусрета човека и природе, понегде то обојe сетнe бојe личнога искуства, и озрачи контекст из кога све то долази и у шта се све и улива. Паралелно тече и бујица ликовног садржаја, у јачим бојама, као густа форма у којој подједнако као и у језику леже поетски доживљај.             Ова форма поетског стваралашта код њега постоји доста дуго, а појављује се када је Арсић углавном словио (само) као песник за децу, што је он чинио и пером и гласом, јер је…

  • Милијан Деспотовић
    КАКО ПЛЕСАТИ ИЗНАД ПОНОРА

      Петар Матовић: О садашњости и седативима Културни центар Новог Сада, 2021.   Свануло је у сред ноћи! У ствари, стао ми је сат Данко Стојнић   Кад размишљам о садашњости и седативима, на уму имам књигу песама баш таквог наслова, Петра Матовића[1], објављену у Културном центру Новог Сада 2021. године, која је човековој природи вратила мисао са осећањем а не осећање без мисли. Није време условило људе, људи су то покушавали према времену. Није могуће поправљати оно што је уредила природа, сан на пример – тај неумољиви упозоритељ да наша чињења нису увек исправна. У том смислу Матовић је открио да сан има сечиво, да ли баш секиру („Сан…

  • Лазар Букумировић
    ЧЕЖЊА ЗА ПОЕЗИЈОМ

      Симон Грабовац: Дубока тишина Културни центар Новог Сада, 2021.   Тринаеста песничка књига Симона Грабовца, Дубока тишина, представља природан наставак његовог досадашњег стваралаштва. Поред тога, она је и продужетак непрестане еволуције Грабовчевог квалитета. Тиме се нипошто не жели рећи да су претходне збирке неквалитетне, већ напротив, да је целокупан песнички опус константно одличан са тежњом да буде сваком збирком све „одличнији”. Тако је Дубока тишина до сада најкомплетнија и најуспелија збирка Симона Грабовца. Дебитујући крајем седамдесетих година у престижној едицији Прва књига Матице спрске, Грабовац се приближио групи неоавангардних стваралаца новосадске књижевне сцене. Збирком Кртичњак одредио је своје основне стилске и тематске садржаје, које је временом знатно унапређивао. Тако…

  • Јованка Стојчиновић Николић
    АКО БИХ ГРАД ЗИДАО…

      Обрен Ристић: Часни сонети „Православна реч”, Нови Сад, 2021.   Исписујући књигу Часни сонети Обрен Ристић остаје вјеран митолошкој духовној и народној традицији, песничкој посвећености Богу као Творцу свега, започетој у књизи Венац Творцу, која је и овдје нашла своје мјесто уводним циклусом, како би се континуитет започетог, повезујући претке и потомке с данашњицом, наставио. Све је, у поетској Ристићевој визији, заправо дјело Творца, и душа човјекова је у сагласју с Творцем, „за спас лепоте у овоме царству”. Поред циклуса Венац Творцу књигу чине још три тематска круга: Неимарима древним, Инима знаним и Видео сам други свет. Већ у самом наслову другог циклуса (Неимарима древним), пјесник у првом сонету…

  • Душан Стојковић
    ВЕЛИКИ ПЕСНИК О ВЕЛИКОМ РОМАНСИЈЕРУ

      Мирослав Тодоровић: Добрило Ненадић неопозиво: Разговори, 1999–2013… (Ариље, Вигоште, Трешњевица, Ариље…) Библиотека Ариље, 2020.   Дуго се чекала и најзад дочекала: књига великог песника о великом романсијеру. Као што наша официјелна критика није у довољној мери уочила како је, и колико, Тодоровић значајан и незаобилазан, српски песник, иста та критика је с муком, уз огромне резерве, прихватала како наша књижевност без Добрила Ненадића не може. Двојица писаца, са „лоше адресе”, радила су свој посао и остварили трајне опусе. Песник је проговорио о свом пријатељу романсијеру, тако што је сам прибележио шта о њему мисли, подастро нам писма која су размењивали, подсетио нас на неколике интервјуе које је са Ненадићем…

  • Часлав В. Николић
    ДРАИНЧЕВ МОДРИ ХОРИЗОНТ

      Мирјана Бојанић Ћирковић, Топлица у делу Рада Драинца Ниш: Филозофоски факултет Универзитета у Нишу, Прокупље: Народна библиотека „Раде Драинац”, 2021.   Представљајући и под херменеутичко сочиво постављајући фигурације Топлице у књижевном стваралаштву Рада Драинца, Мирјана Бојанић Ћирковић у студији Топлица у делу Рада Драинца учинила је научни и културни гест који је у мишљењу о српској литератури XX века било нужно и драгоцено учинити. У мрежи симболичких локуса који дефинишу културну географију српске књижевности Топлица се указује као простор који модернистичкој поетици знаменитог аутора омогућава да се успостави. А Раде Драинац јесте она књижевна фигура изван чијег разумевања није могуће засновати целовиту мисао о српској књижевности између два светска…

  • Бошко Ломовић
    НЕПОЗНАТИ ДОБРИЦА

      Добрица Ерић: Чардак између четири јабуке Графопринт, Горњи Милановац, 2021.   На почетку збирке лирске прозе Чардак између четири јабуке стоји напомена: „Ову, своју последњу књигу, лично је приредио аутор”. Приредио, али је није дочекао – одштампана је две године по Добричином одласку. Појавила се као прва књига у новој библиотеци горњомилановачког издавача, названој Ex corde poesis. У њој је безмало стотину лирских записа у девет одељака и двадесетак препознатљивих песникових цртежа-вињета. Затичемо Добрицу Ерића каквог познавали нисмо, ни налик „гружанском славују”: болно носталгичног, беспомоћно сетног хроничара људских судбина, предела и предмета у завичају. Ови записи поседују све уресе Ерићеве поезије, зато се читају са истом знатижељом и снажним…

  • Александар Б. Лаковић
    СТВАРНОСТ У ПРИВИДУ

      Дејан Алексић: Уради сам Културни центар Новог Сада, 2021.   Уради сам десета је књига стихова, уз два избора, хваљеног и заслужено награђиваног песника Дејана Алексића. Уз то Алексић је и изузетно успешан писац за децу (двадесетак књига драма, поезије и прозе), чија су остварења оправдано пронашла своје место и у обавезној школској лектири. Заједничка одлика оба ова сегмента књижевности огледа се у извесној (и са мером ) стваралачкој захтевности књижевника, и када су одрасли, и када су деца у питању. У оба жанра песник нам поручује да се књижевност никад не завршава само читањем, већ и накнадним домишљањем и тумачењем. Просторно-временска одредница и ове Алексићеве песничке књиге јесте…

  • Жарко Миленковић
    ИЗНАД ТУГЕ И ИЗВАН СПОКОЈА

      Јасмина Топић: Привремени боравак Архипелаг, Београд, 2020.               Нова збирка песама Јасмине Топић – Привремени боравак, наставак је самосвојног песничког израза ове веома занимљиве песникиње. Већ опробана и успешна поетика –  остварена превасходно у збиркама Тиха обнова лета (2007), Док неко шапуће наша имена (2012) и Плажа Несаница (2016) – новом збирком је потврђена и унапређена: песме из Привременог боравка сведенијег су израза те уметнички успелије. Збирка, иако прилично обимна, успева да задржи целовитост и јединственост утиска како на мотивском тако и на значењском плану. И на тим плановима је преопширна: креће се од искустава са путовања до стања мировања и некретања изазваних пандемијом, од устрепталости до узнемирености,…