• Венко Андоновски
    РОМАН-ТЕСТ О МОГУЋНОСТИМА РОМАНА И ЧОВЕКА

    Мирко Демић: Пустоловине бачког опсенара Дерета, Београд, 2018. Чудна је судбина данашњег постмодерног романа, или романа уопште, јер нас многи филозофи убеђују да је чак и постмодерна постала пост-постмодерна, па би и данашњи романи требало да буду пост-постмодерни. То само значи – нестабилнији у идентитету него икад, јер је постмодерна у добром делу била дестабилизација (деконструкција) свих идентитета. И заиста, када читате данашње романе, стиче се утисак, као никада раније, да се сваки написан роман односи као дескриптивна теоријска фуснота према себи, односно сам себе дефинише као „правило жанра“ роман. То би значило да се роман налази у константном стању самодефинисања, и то кроз чин писања. Сваки писац, најједноставније речено,…

  • Ала Татаренко
    ЕХО ИСТОРИЈЕ, ЕХО KЊИЖЕВНОСТИ

    Слободан Владушић: Велики јуриш Лагуна, Београд, 2018. Они, међутим, који су били у рату, и лежали међу мртвима знају да је рат величанствен и да нема вишег момента, никад га није ни било, у људском животу, од учешћа свесног у битки. Милош Црњански Роман Слободана Владушића Велики јуриш спада у ретке књиге које се лако читају и тешко заборављају. Роман плени занимљивом, мајсторски испричаном причом о јунацима Првог светског рата, а лаки дах мистике даје приповести о искушењима духа и тела посебну привлачност. Спој актуелне историјске теме и динамичне, интригантне радње представља срећну формулу која јамчи живо интересовање читалачке публике. Међутим, писац нуди у овом делу много више него што…

  • Велимир Младеновић
    ЈОШ ЈЕДНА КЊИГА О КАМИЈУ

    Јасмина Ахметагић: Књига о Камију – поетика мере Дерета, Београд, 2017. Признатa познаватељка историје и теорије књижевности, Јасмина Ахметагић, ауторка неколико значајних књига – од којих ћемо овде навести само награђене: Приповедач и прича (за коју је ауторка добила награду Никола Милошевић 2015. године), Антички мит у прози Борисава Пекића (2001), као и Невидљиво збивање: православна духовност у прози Григорија Божовића (2012) – објавила је и важне студије о ауторима из светске књижевности, као што су Књига о Достојевском, болест прекомерног сазнања (2013), а прошле године и студију о француском нобеловцу Алберу Камију, једноставног назива Књига о Камију – поетика мере. Књига коју је ауторка окарактерисала као критичко-теоријско дело, подељена…

  • Стефан Пајовић
    ФРАНЦУСКИ ГЕНЕРАЛ СТАРОГ КОВА И НАРОД СЕЉАКА РАТНИКА

    Луј Франше д’Епере: Мемоари: Солунски фронт, Србија, Балкан, Централна Европа, 1918 – 1919 Прометеј, Нови Сад, 2018.   То су те сјајне трупе … због којих сам ја горд што сам их водио, раме уз раме са војницима Француске (Д’Епере 2018: 189).   Српски читалац има ретку прилику да у години када се обележава стогодишњица завршетка Првог светског рата чита мемоаре главнокомандујућег генерала на Солунском фронту 1918. године. У питању је велика част и привилегија коју француски читалац – још увек нема. Наиме, дневнички записи Луја Франше д’Епереа (1856–1942) чувају се у приватној збирци госпођа Клод и Флоријан де Сан Пјер, док се микрофилм налази у поседу Министарства одбране Француске…

  • Милан Громовић
    КОНТИНУИТЕТ СРПСКЕ КУЛТУРЕ НА МЕДИТЕРАНУ

    Никола Маловић: Бока Которска и Србија Књига комерц, Београд, 2018. Савремени српски писац Никола Маловић у море српске књижевности упловио је књигом кратких прича Последња деценија (1998), а до данас је објавио романе, књиге документарне прозе и друга дела по којима је постао препознатљив на српској књижевној сцени. Паралелно са књижевним радом Маловић објављује и колумне праћене по једном фотографијом симболичног наслова Светионик у листу Недељник. У новој књизи Бока Которска и Србија Никола Маловић објавио је заокружени низ својих кратких текстова – колумни које у контексту књиге добијају нов, знатно потпунији облик. Без обзира на чињеницу што су ови текстови појединачно функционисали као колумне, њихово узглобљавање у овакав каузални…

  • Јованка Вукановић
    НОВА ПРОЗА: НИКАД НИЈЕСМО САМИ

    Јовица Аћин: Сродници Лагуна, Београд, 2017. Историја, географија, културно насљеђе, цивилизација – све су то терени на којима се укрштају честице пост(ој)ања, одакле се црпе мудрост, сазнање, ново искуство… То је модел којег је Аћин мајсторски форматирао још у својим претходним књигама, Ушће океана (2011) и Јеванђеље по магарцу (2013). Његов најновији роман Сродници можемо сматрати наставком сличне козмогоније, с тим што је дати комплекс мотива, овога пута, надограђен са још два: феноменом Фантома, и фиктивним праћењем родословне путање, зачете у далеком шпанском насељу подно Пиринеја. Наоко неважни, али довољно узурпирајући и упитни детаљи наше свакодневице, упечатљиво су увезани у главни ток приче, увијек изнова повезујући међусобно далеке и различите…

  • Јелена С. Младеновић
    ПАРАДОКСИ КРЕТАЊА

    Дејан Илић: Долина Плистос Народна библиотека „Стефан Првовенчани”, Краљево, 2017. Збирка поезије Долина Плистос Дејана Илића потврђује кохерентност стваралачког опуса овог песника, који у свакој новој књизи продубљује раније увиде и спознаје. Ова књига, за коју је аутор добио Награду „Меша Селимовић”, обнавља мотиве и теме из познатих Илићевих стихова, али је резултат новог искуственог промишљања о смислу кретања и успутним местима, о путовању и простору као мери трајања, мери овог света и човека у њему. Простор и путовање као промена простора постају главни Илићеви топоси у којима се посматра удес савременог појединца, док се та општа места одликују значењском разноврсношћу, која доприноси прецизности њихових значења, а не семантичкој дифузији…

  • Ивана Голијанин
    БОГАТСТВО ЖИВОГ ДУХА И ЈЕЗИКА

    Џевад Карахасан: Недоумице КДБХ „Препород“, Загреб, 2017. Књижевност вам не може помоћи да уловите зеца, да пребаците тону ћумура с једног мјеста на друго или да бомбардирате Багдад. Не уклања књижевност бол из руке, али подсјећа колико је лијепо, добро и важно имати руку способну да осјећа бол, јер је бол неотуђива особина живота. И тако даље, и тако даље. (Џевад Карахасан, Недоумице) Џевад Карахасан, несумњиво писац који својим опусом већ данас спада у ред најзначајнијих јужнословенских, али и европских савремних књижевника, прошле године је објавио књигу која носи назив Недоумице и она подразумијева скуп есеја, (раз)говора и биљешки што их је аутор, уназад неколико деценија, објављивао у својим књигама…

  • Илија Бакић
    (НЕОЗБИЉНО) МУДАР И (ОЗБИЉНО) ДУХОВИТ

    Зоран Пешић Сигма: Улица усамљених аутомобила Народна библиотека „Стеван Сремац“, Ниш, 2017. Нова књига Зорана Пешића Сигме, запаженог књижевника средње генерације (пише поезију, прозу, драме), велико је и пријатно изненађење за познаваоце његовог досадашњег опуса и, истовремено, по свему ретка појава на овдашњој литерарној сцени којој је тешко наћи парњака (не само ове већ и неколиких година, па и деценија уназад). Након две прозне књиге које потписује као коаутор (Hronike o Hhloygeu, 1991, Terra Marginalis, 1997) које су се првенствено могле читати у кључу темељеном на жанровским оквирима научне и епске фантастике – Сигма се 2017. најпре огласио збирком Стровалија – приче о месту са кога пропада наша последња нада…

  • Данијела Ковачевић Микић
    ЗАР ЋЕ ЗАИСТА СВИ ТИ ТРЕНУЦИ ДА НЕСТАНУ?

    Веселин Марковић: Прошлост никад не прође Архипелаг, Београд, 2017. Не може свако ко је књижевно образован да буде писац. Али када се споје књижевна ерудиција и таленат, онда се добија приповедач чија се књига не испушта из руке и над чијом се књигом, дуго после читања, још увек ћути. Овако острашћен увод приличи загрцнутом читаоцу, али не и критичару који жели да вреднује и протумачи дело. Па ипак га се нећу одрећи јер: шта је важније него то да нас књига прикује за себе и да читањем осећамо како живимо кроз њу и размишљамо о смислу, животу, смрти, неоствареним жељама, издајама, односу према сопственој прошлости, родитељима, другима, себи? Зар смисао…