• Ноел Путник
    У ТАМНИМ ЛАГУМИМА УМЕТНОСТИ

      Немања Радуловић (прир.): Esotericism, Literature and Culture in Central and Eastern Europe Филолошки факултет, Београд, 2018.     У хуманистици, па тако и у студијама књижевности, феномени езотеријског и окултног тек су у последњих неколико деценија – посматрано у глобалној перспективи – добили академску пажњу коју заслужују. Махом по страни од главних токова научног интересовања, често обележени као облици субкултуре, масовне или тржишне, окултни и езотерични аспекти књижевних и других уметничких дела или праваца дуго су таворили на маргинама „правоверног“ академизма. Код нас су ствари стајале још лошије него на глобалном плану: није много примера попут Анице Савић Ребац, која је сматрала потребним да се за помоћ у својој…

  • Марија Васић Каначки
    ПРЕТВАРАЊЕ МАЈКЕ У МАТЕРИНУ И ОБРНУТО

      Ана Сеферовић: Материна Архипелаг, Београд, 2018.     Књига песама Ане Сеферовић Материна представља узбудљиву фрагментарну поему еруптивног набоја која се нуди читаоцу као суочавање са светом. У том свету слобода је била одвајкада филозофска одредница. Материна је огледало човека изнутра, и када настаје и када нестаје. Стиховима, који од наративног призвука прелазе у чист крик улазимо у демистификовано, а опет химерично пропутовање кроз искуство жене. Њену тишину и самоћу, наспрам вреве и метежа. Збирка започиње разобличавањем телесности и емотивности, апострофирајући несумњиву душевну везаност за своје прво ЈА – МАЈКУ. Тело као пукотине у празнини исцртавају интимно, езотерично путовање духа. Наступио је умор од неприлагођености свету изван њених емигрантских…

  • Милуника Митровић
    ИЗМЕЂУ ПРЕДВИДИВОГ И НЕОЧЕКИВАНОГ

      Ђорђе Деспић: Песме и други ожиљци Културни центар Новог Сада, Нови Сад, 2018.     Ђорђе Деспић, врсни зналац и тумач поезије, заокупљен и одгонетањем вечне тајне уметничког чина, сада се као аутор своје прве песничке књиге Песме и други ожиљци и сам нашао пред особитом и катарзичном стваралачком авантуром себи самом заданом: „Па стога нека песма и буде тек/ непроходна густа шикара и густо купиново грмље/ кроз које се једва крчи уска стазица“, казаће у пролошкој песми Читаоцу. Свакако, Деспић не скрива свест о томе да поезија савременог доба данас јесте „цивилизацијска периферија“, и да се песници са друштвене маргине јављају као гласови „вапијућег у пустињи“, обраћајући се…

  • Милица Миленковић
    ПОЕЗИЈА ЗВОНКА ТАНЕСКОГ У ИЗДАЊУ СРПСКОГ „ИСТОКА“

      Звонко Танески: Херој заборављене класе, избор и превод са македонског језика Н. Трајковић УА „Исток“, Књажевац, 2017.     Збирка песама Херој заборављене класе Звонка Танеског представља први обједињујући избор из поезије овог песника који се нашао међу корицама једне књиге на српском тржишту. Већ доказано име македонске и словачке књижевности и науке, Звонко Танески своје песничко умеће показао је у збиркама: Отворена врата (1995), Хор трулог лишћа (2000), Срт (2003), Чоколада у портфолију (2010), Нежности без гарантног листа (2012) и Чекајући историју (2016). Српским читаоцима сада је представљен избором из три збирке према чијим је насловима књига и подељена: Чоколада у портфолију (16 песама), Нежности без гарантног листа…

  • Лазар Букумировић
    НЕУХВАТЉИВ ИДЕНТИТЕТ

    Лана Басташић: Ухвати зеца Контраст издаваштво, Београд, 2018. У најужем избору за НИН-ову награду за 2018. годину нашао се и први роман младе ауторке Лане Басташић, Ухвати зеца. Роман проблематизује питање идентитета послератне и постјугословенске генерације, односно многих појединачних аспеката идентитета: националности, пола, језика и сексуалности. Приповедач романа је Сара, девојка из Бања Луке која се преселила у Даблин. Понета емоцијама и у немогућности да разуме шта се све десило, она постаје непоуздани приповедач. Да би објаснила садашњост, често се враћа у прошлост, али не у хронолошком реду, већ у оном који јој се чини релевантним за причу. Мешањем различитих временских токова преде врло комплексан наратив у ком се лако…

  • Јелена С. Младеновић
    СИГМИН ПЕСНИЧКИ ВИКЕНД

      Зоран Пешић Сигма: Биће све у реду Ниш: Medivest KT, 2018.                 Наслов нове Пешићеве песничке збирке, реченица је коју себи и другима кажемо онда када ништа није на свом месту и када нема баш великих изгледа да ће се ситуација која нам не прија променити. Она је последњи израз наде и први корак ка безнадежности. Њеним изговарањем некоме се жели боље, али истовремено то може бити и опаска оптерећена иронијом, било да је упућујемо себи или неком другом, у тренутку када сама ситуација могућност у боље недвосмислено пориче. У оба случаја, она сугерише неку ситуацију из које се не може даље; неки укочени тренутак у којем…

  • Ивана Танасијевић
    ЖЕНСКИ ГЛАС ИЗ ПЕШЧАНИКА

      Бранка М. Касаловић: Глас из пешчаника Чигоја штампа, Београд, 2017.     Књижевост друге половине XX и почетка овог века, као једну од најупечатљивијих одлика испољава фрагментарност и разуђеност, како у погледу књижевних, песничких форми, тако и књижевних теорија, тумачења и разумевања књижевности саме, њене функције и сврхе, гледане из угла различитих интересних групација. Како се ови феномени савремене књижевности јављају као снажни одговор на друштвене токове, који, хтели ми то или не, одувек имају пресудан утицај на саму књижевност, а које сада одричу постојање универзалне истине и универзалне семантике књижевног дела – не чуди све већа експанзија коју данас попримају родне теорије. Овако испољена стремљења, истичући родну специфичност…

  • Гордана Влаховић
    ОВА СЕ КЊИГА ДАДЕ СА УЖИВАЊЕМ ПРЕХОДАТИ

      Ненад Шапоња: А Брисел се да преходати лако Сајнос, Нови Сад, 2018.     При читању књиге песама Ненада Шапоње Изгледам, дакле нисам могло се уочити да је путовање оквир песничке књиге, да аутор самоанализом пребира важне тачке сопствености, проницање у себе, потрагу за суштином, колико год одговори били шкрти. Тражи место себе у другом и другог у себи. Нова Шапоњина књига А Брисел се дâ преходати лако, композиционо конципирана као дневничко-путописна проза, илити дневник са путовања, у уводном делу слови реченицу „Писци путују да би стигли до себе“. Пажљиви читалац ће схватити да аутор наставља метафизичку неисцрпност питања са могућим – али не и коначним – одговорима из…

  • Aна Гвозденовић
    У СИТНИМ ЦВЕТОВИМА ЧАЈНИКА

      Весна Капор: Венац за оца СКЗ, Београд, 2018.     Збирком прича Венац за оца Весна Капор наставља тематско-мотивска и поетска истраживања започета у својим претходним књигама. Препознатљива лирска проза, на трагу Црњанског, посвећена темама завичајности, сеоба, недавне историјске прошлости Срба (која је заправо само понављање ненаучених лекција), односима међу ближњима, али и причи и причању, те снази речи – читаоца не оставља равнодушним. Не бежећи од емоција али и чувајући се пуке сентименталности, Капорова успева да у свом стваралаштву постави важна егзистенцијална питања: смрти, сеоба, рата, егзила, љубави/прељубе, губитка. Лиричност њене нарације проистиче из ритмичности приповедања, али и из бројних других поступака карактеристичних за ствараоце лирске прозе. Кратке,…

  • Венко Андоновски
    РОМАН-ТЕСТ О МОГУЋНОСТИМА РОМАНА И ЧОВЕКА

    Мирко Демић: Пустоловине бачког опсенара Дерета, Београд, 2018. Чудна је судбина данашњег постмодерног романа, или романа уопште, јер нас многи филозофи убеђују да је чак и постмодерна постала пост-постмодерна, па би и данашњи романи требало да буду пост-постмодерни. То само значи – нестабилнији у идентитету него икад, јер је постмодерна у добром делу била дестабилизација (деконструкција) свих идентитета. И заиста, када читате данашње романе, стиче се утисак, као никада раније, да се сваки написан роман односи као дескриптивна теоријска фуснота према себи, односно сам себе дефинише као „правило жанра“ роман. То би значило да се роман налази у константном стању самодефинисања, и то кроз чин писања. Сваки писац, најједноставније речено,…