Драган Марковић
АКО ЈЕ ЧОВЕК ПУШЧАНИ САТ…

 

КАФЕ-МИШ

Док чекам да кафа проври,
и гледам кроз прозор,
чинећи се невешт,
занемаривши искипнуће,
себи заличим на мачку
која пушта миша да помисли
да је бекство ипак могуће.

 

ТЕРМОМЕТАР

Кад се угрева млеко
да се нахрани сисанче
капне се неколико капи
на надланицу,
да буде таман топло,
да се не прегреје,
да не остане недогрејано…
Идеално би било
да има топлину мајчине сисе,
очеве сузе, псећег језика,
сестриног длана…
Да не набрајам више,
кап по кап топлог млека
већ омањује.

 

ТУ, КУТЊАК

Јаук оног баченог
мачета крај пута
продорнији је него
сирена за узбуну
и већој катастрофи слутња,
а ми се расправљамо
око тога колико дуго
пластичне кесе труну,
и колико вреди један
тек извађен кутњак.

 

ЉУ(Д)СКА

Кад се јаја потопе у воду,
здрава, са дна, броје,
бајата и кварна што се на површи
убрзо издвоје.

Код људи је друкче, потпуно супротно,
кад су искушења –
потонуле мућке испливали пењу
пре срамног гушења.

 

ПАТКА-ПАКТ

Да те љуљушка као патку,
и да те вртложи
из таласја навалица,
а да ни једну капатку
не осетиш на својој кожи –
крива бритва тражи сапуњава лица.

 

МИНЕР У ПОДНОЖЈУ ВАЗДУШНОГ СПОМЕНИКА

А шта то тражиш, човјече,
копајући земљу,
откопавајући запечаћене ковчеге,
прекопавајући предачке гробове,
копајући очи прозорљивима
и груди Прометејима,
џепове профитерима
и ДНК Пигмејима,
рудна налазишта и нафтне бушотине,
стратосферу и бестежинско поље,
шта си ишчепркао и до чега си дошао,
на колико си се приближио Богу
кога нема ни мање ни више,
ни даље ни ближе него што је
једна влас косе и размак
између двије носнице
којима удишеш честице прашине.

КОНЧИНА

Није толико лоше
бити лутка о концу,
коју покрећу нечији прсти,
јер облик и габарит луткин
ограничава силу њеног творца.
Горе је бити конац
који се непрекидно у себи кида
док истрајава у томе
да веже и не смрси
змију и птиче,
сунце и око,
пијук, пиле и копца.