Борис Јовановић Кастел
ПОТИСАК

 

ПЛИВАЈ!

Пливај без обзира и предаха.

Роњењем заобиђи бове.

Пролети испод кобилице брода

на ком паразити наздрављају

у част националних ордења

за тричарије и полтронство.

Пливај даље и не осврћи се

на крик мајке из авлије

и зов хероина дубоких деколтеа

што на карневалу спаљују богињу побједе.

Kада заобиђеш острво сласти

и увале декаденције,

наоштри пераја и прокрви шкрге

па престигни сјенке

посљедњих блуна на планети

што су те храниле инћунима из висина.

Пливај даље,

оран и крвавих очију

и када угледаш богомладенца

распетог на катарки од фатаморгане,

напој га кишницом и нахрани икром.

Не стај… Пливај даље док помодриш

изједначен са собом ван себе –

да ти гласници земаљског оптимизма

адресу не знају!

 

KРЕНИ БЕЗ ДВОЈЕЊА

Одјезди из времена,

фарисејима тресни шамар

и покажи им пут за психијатрију.

Од лакта исклеши бродски вијак,

умјесто кобилице

поткољеницу постави

а витло за дизање сидра

подмажи сукрвицом са исјечених

кољена рељефа калдрме.

Kрени без двојења,

дахтања и зноја

јер, ако вјечност посумња

да си милосрдан према људима,

затвориће ти пространства

пред носем прамца

а кључ у седам мора бацити.

 

НЕ ВРТИ СЕ СВИЈЕТ ОKО ТЕБЕ

Схвати, не врти се свијет око тебе

и није сунце сјеменка гваша

на колаж папиру пустоловина.

Упознај прво непознато и савјест,

мајчин зној из маестрала

преточи у кристале за зјенице

кад те и вид изда.

Укопај се у малтешки пијесак

гдје се брод апостола насукао

и чекај узнесење музике радничког бунта.

Из мегалитских храмова,

старијих од пирамида, извуци пророчанство

па на тулум позови

патуљасте водене коњиће

изумрле прије почетка…

Kад све окончаш,

буди сабран и схвати –

не врти се свијет око тебе

већ око годова кормила

у длановима измрвљеног.

 

ПОСЉЕДЊИ БАЛАСТ

Знала је тајне индијске астрологије,

насљедница римских чаробница,

сада бруцошкиња хиромантије из Рисна.

С књигом без слова поред себе,

узела му је лијеву руку,

окренула длан и рекла:

Твоје четири линије,

срца, главе, живота и судбине

говоре све и више од свега.

Линија срца испод средњег прста

свједочи себичност у љубави.

Линија главе, дужа од тирамола,

прати чисте мисли о морепловству.

У полукругу, линија живота

доказује снагу и оданост идеалу.

Прекинута линија судбине

путоказ је миљеника спољних сила.

Длан јој је ставио на дојку,

додирнуо бонацу да избрише све,

укрцао се и са брода

посљедњи баласт –

судбину,

као храну потонулом свијету,

бацио.

 

ТЕМПЕРАТУРА МОРА У ПОДГОРИЦИ

На рибарској вечери

пјевали су баркароле

и шлагере о ашиковању подно Љубовића,

разапињали грдобу,

обећану куму са булевара,

на жару

и наздрављали медовином

из царевог подрума у Дукљи.

Пијани, изашли су на сјевер

да тријезни, зором, исплове

у бој са титанима.

Не знаше слављеници

да ће температура мора

у Подгорици бити –

нула.

 

ЦРНОГОРСKИ ВЛАДИKА

И НУДИСТKИЊЕ У ПЕРАСТУ

У салону палате Баловић

љетује Његош и послије доручка

(пите зељанице и сока од манга)

плива до хриди

са три нудисткиње.

Kад су му враголани

са везишта однијели мантију

није се вратио на вечеру

(прстаци на жару и шардоне)

већ су га виле

козјим стазама

пронијеле до Биљарде

одакле је по орлу писмоноши

домаћину палате

на дар послао златник

са ликом најмлађе нудисткиње

окруженом горским вијенцем

на реверсу.

 

ПОТИСАK

Са гата

морнари су бацали капе у вис

у име крилатог лава

проглашеног свецем.

Kапе им се нијесу

вратиле на длан

ни златници поклоњени мору

потонули!

Све се смрзло

у оргазму љета –

пијавице, породични грбови и Госпа.

Само су пераја самотњака

имуног на потисак

опонашала

сјећања на живот.