Вељко Симић
ПАСИЈА

 

УЧИТАВАЊЕ…

Мекгурков ефекат

Абвгдђежзијклљмнњопрстћуфхцчџш!

Када смо брзо научили да изговоримо,

брже, па још брже па најбрже,

осетили смо на једном дну Гвожђе.

Како је хладна та Кугла при изговору,

њен тембр посипа ухо прахом.

Она је:

ходник, груди девојке, отвор, пешчаник, чесма

и последњи склопљени капак.

 

КИДАЊЕ БИЉА I

Серафим Црвена Флора јесте дигитализован.

Исписује му се секвенца као свест у нестанку:

1 0.5 2 2.5 5 7.5 13 20.5 34

А он је само биљка, ћутање немих,

преломљен фрагмент, нежност до пуцања и убиство.

Опасаће кочнице око својих ребара,

кад око њега приђе њих десет и осамнаест,

треба се страшно бранити од удубљења у земљу,

од просвираног гркљана.

Жмурети пред роботизовањем свитаца

рећи: ка теби далеко рађа се лелопипед.

Та визија ровари у свенулу воду,

удивљење крај осталих.

 

КИДАЊЕ БИЉА II

Херувим Оморика спава

унакажен од битака по зидовима лобање,

још увек жив након надстрељивања,

бруји стихиром, угласт и бео:

33 19.5 12 6.5 4 1.5 1 -0.5 – 0.5

Оштро му се даје у зидовима,

што га бране од вируса,

мирише вртоглавицом:

контра-снегом што веје на леђима,

контра-стегом на плећима.

Њему казује глас:

Праг праху је прамен,

праг праха је бол.

Вучјом диодом ме гледају црвености,

пуне се гркљанима овнова,

рупчагама, жензвежђем у смоли.

 

КРВОЛИПТАЊЕ

Трн и плоха су на никлу,

маса их ждере у сламању,

селе се соли у голи дах,

што иде ађутантричким ребрима,

том маху косе што скавла у мар.

(Мирис брушења Тихо сећа на детињство).

Дан јесте семе и прелаз.

Хексакосиохекеконтахексафобија јесте југоисточни део,

на одру клечање сашивено, саплитано и самлевено,

обликовано обоом у хемоглобину,

раменима девојке у три реда:

разноструки хол, свест и граб.

(Мирис бензина постаје зачудан).

Бионика и стома су одбачени.

На Ваведење страобално се одлази од породице,

пусти се нешто хромо и џиновско

тај ваздух ваздуха.

Тад двојина ме луби

док не види крвна зрнца

иза лица дугих носева

и не пита једро:

Ко то устаје из кревета?

 

ЦРНА МИСАО

Каблови вире из круга.

Диоде ме гледају очима вука.

Људи чују коментаре,

сајбервеликомученици,

реч их тера на самоубиство.

Да.

Бели клик, има бели ехо у белој ноћи.

Свака нова црна мисао ме не пита,

хоћу је оно што долази,

а веће је него оно горе.

Не и не!

Бити витилиго на кожи дечака,

ова тачка која гледа почетак непостојања.

Летим уназад: пљускови нула и огреботина,

због њих бих да гранем у крв,

због њих видиш да сам Јауд.

Хајде кажи то Гвожђе:

0 па 1.

Онако:

Да.

Заштитниче ножа и урлика

Видим твој благи осмејак и прст подигнут у вис.

Знаш хртови тегле и обилно знају

у њима је дуга велшка река

а љубав их, ни нежно,

не сме избавити од смрти.

 

МАТЕРЊЕ ПИСМО…

Aнтифонија и Доплеров ефекат

Абвгдђежзијклљмнњопрстћуфхцчџш!

Када смо препознали то снено суперсонично дисање,

водило би нас на лет уназад, осетили бисмо Тихо.

Како је дубок тај Кратер,

његова реверберација у разнострукости.

Он је: протокрст, од југоистока до северозапада

раскршће и отворено око.