Срђан Чеперковић
СНОВИ

БОГ БЕЗ ЛИЦА

Топи кров, вијуга темељ,
Цури из зидова, намигује
Сусеткином свецу. Зебљиви то
зову почетком; оптимисти
Крајем. Чудо је близу,
Ближе од тебе. Проветри дан.
Усисај сунце. Остаће вече.
Круто од картона.

 

ВЕШТЕГАР

Од неба природнији, на киши се суши,
У трави зелени. Лице му је кљун,
Тело стабљика чаја. Рукама дише,
Ногама мисли, у људима сања.

 

ЉУПКОСТ

Јутро са дописа, подне из архива,
Вече на размени. Лепи су дани
Који не постоје.

 

ТРАКА

Сече лето, растеже шуму,
Покрива село, брише реку.
Замотава стварност, лепи
Космос. Дугачка је
Шест минута. Шира од
Истине, виша од разума,
Реалнија од логике, опаснија
Од снова.

 

НА СПАВАЊУ

Телевизор је откључао неман, радио појачао зрачење,
Вирус из компјутера искочио. Плафон се скрио испод стола,
Мачка у страх претворила, зид по соби прошетао,
Кревет у смрт расклопио.

Да сам човек не бих се будио.

 

СЛАТКИ СНОВИ

Пред вратима вакуум; са прозора
Зјап. У соби чистилиште:
Лаж за сањалице.

 

СТРАХ

Уклања време, ништи градове,
Трује богове. Смеши се очевим
Лицем, одаје сестриним додиром.
Трагичнији од судбине, упорнији од
Патње, болнији од краја. Лакши
У сновима него на јави.