Дејан Богојевић
БЛАГОСТ ЈЕ СУШТА ПОТРЕБА
А БЛАГОСТ ЈЕ СУШТА ПОТРЕБА
гост са севера донео је осмех
у наше прозаичне крајеве
коначно су у нашим разговорима
речи постале тамне од ишчекивања
нечег великог нечег паметног
колоквијално-колосалног
а благост је сушта потреба
јер мој крај ће бити у теби
као бездан битишем
пишем шта стигнем где стигнем
како стигнем и то је добро писање
увек су ми била мишљења
других смишљена
надомештен формом садржај
ја пишем оде њеним дојкама
њеном пупку са пирсингом
еротска етеричност чини тој
изложби пуноћу укуса
другог дана: замишљен
посматрам кретање бродова
не пишем ни једно слово до глуве ноћи
не једем кисело воће
не берем презреле плодове
на пијаци
покушавам да са својих ципела
скинем крљушти риба
и хладну густу крв
НАРАТИВНО СТВАРНА
запис у тексту је: мртви мрак
живуцка жижак по крајевима
драмских ефеката
а ја, ето, пишем сновима
и себе лечим – да буде – ругам се равно
тежи без смираја плутају поетски правци
ти хоћеш риму као куглу сладоледа;
ја ти дарујем дивље несхваћена наличја текста
час по час: сви штитови
знакова на трен постају затамљени простори –
наративно стварна: мимикрија
ЦЕЛИ ДРЕВНИ ШУМОВИ ШУМАМА
у зубима бистар зденац
започете промене су најстрашније самотне
сомотске машне око мог врата вијоре
овде ће бити још горе горе
горке плодове поветарац проклиње
до клија озима пшеница
дани молећиви бразде грубе и дубоке
зарад кањона вреди дочекати јутро
то спада у велику европску поезију
попреко и уздуж поплочану целивањем
цели древни шумови шумама
цели древни шумови шумама
велика међа међу експлозијама
које делимо на твоје и моје
ја олујно укротив
ти разбокорена опсада међу храмовима
назална опсада
знаковна опсада
на бини биће старих поетика
за тили час ћу прогнати
бескрајне похотне походе
дугу косу нећу везати
рањену ногу нећу превити
нити лудим царством царевати
у нашем трептају ока рушимо нове пејзаже
не волим пешчане сатове
северне и јужне ветрове
само за празнике пишем овако
само за празнике у мом нотесу се играју значења
изнад завичаја исте бриге
рушим фабрике градим књиге
УПРКОС: ТАДА
упркос путевима који мењају боју
црвену у наранџасту и обратно
упркос мемљивом постаменту за скулптуре
упркос рату и миру у украјини
упркос разјареним шерифима
и мазним камилама
испричаћу давно започету причу:
о белини твог сна док сам те љубио
о инстинктном смешку до ми језик кружио
рубовима твојих божјих кукова;
нисам могао пасти!
та победа је дошла у часу
када сам ти сервирао све цветне мирисе
завртело ти се у глави
и спавали смо дуго
дуго се и будили
лежећи у бистром зденцу
спојили се са модрим шумама
шумели у одлазећим и долазећим ноћима
тада:
нисмо тражили ни реч ни стих
а песма је текла и текла
до жубора до реке понорнице
и негде у мору израњала
попут твојих груди из мог загрљаја
песници, тада, умираху часно
ПЕСМА РОТКВИЦА РУМЕНА
пропаст лебди над годишњим добима
запрепаштене птице сурвавају се са висина
потребно је бити мртав на љубавној реци
усред ослобођених сенки куршуми
манифест тихог снега рађа пресне пределе
на ватрометима тихе сенке самотно горе
очекујући ветар у гласинама у мржњи
страсна дивљач међу прапорцима рије
ослободити поглед након судара прстију
узбуна – ускоро умрети у уму
међу пуним павиљонима расте цвеће
док бере малине скида хаљине
сочна су та бронзана ордења одерана
плахте покривају гргураве воде
изнова пре ватре распирујем крунисања
румених ротквица
НЕПАЖЉИВА ПЕСМА ЗА НЕПАЖЉИВУ КЊИГУ
са себе спирам загаситу боју
и спирале – тонове висина
топлом кожом њишем змајеве
стакласте су кости земље и неба
скинути маску сред маскембала
писати песму сред љубавне среће
то је смеће
без трагова власи у бледа јутра
кукурикањем дозови још једну
непажљиву песму за непажљиву књигу
у изгнанству искушења срочену
точену па преточену
без трна без рушевина
запис на кожи цртеж утробе
звезде са звезданим путем
песма низ пут крете ко румен јутра
у јутрима изгнанства бивају најживља
и спремна за револуцију
за топове и мачеве за пламен и јуриш
све вејавице скупљам у песму
руке ми промрзле подупиру зиму
разиграна је ова песма
иако је давно мртва
иако је наш далеки свет
ТРИП КРИЦИ
директорка је једном пригодом
добила поклон –
„мали речник писама и типографије“
знаци хеленизма;
хаику у детлићу / згоде црног креча
испод фацијалног грча увек
наш групни портрет
старо велико „Р“
као „М бол“
у мистичне замке – црни дух
петиција: против расне дискриминације паса
је прошла фифти фифти
цензура у зеници
трип крици
опет вену руже
добранини стрипови у помамној ноздрви
пре тога: кошмари
((без идеје –
пса успављују) no comment: узалуд славља
узалуд боце) црне кртице – над главом саших
кров…
чија ли је маркица))
РУБНИ ПРЕДЕЛИ ЈАГОРЧЕВИНЕ
тумач невремена
у коментару сусрета са антиматеријом
ритуал тајне броја десет
coll strip art
ту су сви моји ликови ликовни и
рубни покрети на страницама књиге
перо и туш и туш туш туш
туширати странице морамо опрезно
сувише дана за спас –
до истине нисмо дошли а осетио се замах
(мах по мах летео је пролећни зрак)
те силуте тамне док се крећу
застану – светле: стветлуцају
силуете улазе у спаваће собе без најаве
силуте се играју сенкама других силуета
силуете се туширају у лагунама
„али господине“
„али госпођо“
„одакле овде толике але господине и госпођо“
„але се само шале са стиховима“
„але су решиле да кажу истина шта је“
и на крају пута пружни прелаз
чекали смо да прође воз који иде пут мора
поред пруге је цветала јагорчевина
боје сунца
шкрипала је рампа