Крсто Перовић
ПИСАЊЕ ПЕПЕЛОМ

 

* 

Престао је снег. 

Шопенови Ноктурни, 

Ваља писати 

* 

Под палим лишћем, 

Заогрнута земљом, 

Лежи ружа 

* 

Кафа, цигара, 

Пелинковац, лимун, лед. 

Јутро се буди 

* 

Мртва природа: 

Парадајз, лук, сардине. 

Доручак вреба 

* 

Јоште један год – 

Мајка ми љуби руке 

Одузимам се 

* 

Моја мајчица

Сенилна, непокретна, 

Сриче Оченаш

 

* 

Стегнути зубе, 

Што цвокоћу од мраза. 

Исцедити реч 

* 

Напишем: „Месец!“, 

И бледим ко „Vanish“-ом 

Опрана крпа 

* 

На слепо око

Притиснути кажипрст, 

Ил’ оловну цев

* 

Ипак, писањем 

Развејавам пепео 

Угаслих жеља 

* 

Нема цврчака, 

Ладолежа, жабица… 

Тек студен екран

* 

Чему писање, 

Чему? На помолу 

Слеђене зоре