Борис Лазић
ПРОСЛАВА
САВРШЕН ДАН ЗА РОШТИЉ
Прослављали су Први мај
Задригли и масни
Под луговима
Беше нечега дирљивог у томе
Да се грубе орачке шаке
одморе на један дан
Такве их затицах
Кад год бих колима превалио
Пола Европе за Први мај
Проврте роштиљ уз лошу
Ракију и трештање
Заумног турског из транзистора
Прослављали су тај дан
Као да то сушта ствар је наша: та
Радничка мука
Касапница Чикага.
Напола сељак / напола фабрички
Радник чинодејствује
За совром од трава:
Из те приче као да изопштен сам
Из тог искључен смеха
Причестим се у лету
Уз слику Лењина са које за ту
Прилику скидају
Прашину три прста дебелу
ЧИТАЊЕ
За Хиларија Џерарда
Јутарњи стих
Се благотворно разлаже
У шкољци за ум
O, прави је мали обред
Створити те
Читалачке услове:
Од одабира фотеље
И лампе
Њихових димензија
До исправног распореда
У просторији
Од доба дана
Подесне глухоте
Од избора издања
До графитне оловке
Којом се подвлачи
Стих
ДВОРАЦ МАРУШЕВЕЦ
Никад лепше но живот у
Предворју
Царства небеског
Но кретање
Кроз дворане саздане за стих и његов одјек
Кроз одаје изграђене за шум хаље
Звонак јек чизме
Никад боље но шетње
Кроз шуме о шуме којима не назиреш
Почетак ни крај
Кроз поља кроз трстике травчице
Никад самље о дубље
Никад
Кроз папрат, стих и боровине
КЊИГА ПРОПОВЈЕДНИКОВА
Сваког ме лета то докачи –
У црквама које се гасе
Црквама без вођства без старешина
По далеким селима по далеким
Oтварам
Стари завјет
Пратим, стих за стихом
Подвиге јунака
Старијих од Ахила
И
Одржим проповјед
Јер – свештенство не напушта удобност
Великих градова
Јер – која им корист да служе
Старцима
Кад данас све доступно је на Мрежи
Вук/Даничића Писмо се
Дотиче
Без грешке тих струна
(Духа дечака који наизуст зна
Стихове и псалме)
Нисам начисто с тим
Има ли нешто у Причама из давнина
Ил‘ све то је омама
Од језика, од бојева, од поја
Стојим и тумачим
ЈОШ ЈЕДАРЕД
Познајем острво од корала на којем
Исковане
Куће су од бетела
Једнобродна
Капела служи за службе свих врста
Под капом небеском
Деца већ столеће у прозрачни лагун скачу
Са зарђалог
Принца Еугена
Станиште је
На миријада зелених рачића
Ли-бару
Ниједна олуја то никад није уздрмала
Ниједна олуја
Није одувала са школских полица комплет
Енциклопедије Британике
Једине књиге
На хиљадама наутичких миља наоколо
Учионице без прозора
О да ми је да тамо пређем
Тамо да легнем
Па да се распечим на све четири ко што већ јесам
Једаред
А ово мине ко што ружан мине сан
МАЛИ СВЕТАЦ
На висоравни теку минути као наплавине
Пониру као подводне струје
Као вода кроз воду
Понирем
Простор је за простором без људи
Кроз њега сечем засецам делим фришко
Парче од парчета света
Возим полагано
Орао мирно мотри са самог тла
Узлеће тих уз ауто
Пред сурдук и град
На капији дочекује нас подрезани питбул
Маше дупетом уместо репом
Људи кумују се, грле
На конку софра пуна већ употребљеног посуђа
И ситих званица
Наполапразних је флаша, чаша, тепсија
И тањира уз које роје се муве
Роје се
Лик као пресликан из филма Deliverance срче купус
Директно из чиније
Неко напола болесно маче свија се испод клупе
Накострешене слепљене длаке
Друго се меша у друштво пачића и ћурки
Постаје неразговетно
Скорела земља прима сву ту живину
Те разбацане алате
И још којечега
Прима
Мене прима
Лик као пресликан из Deliverance–а
Роје се муве око костију зглобова кожурака
Свињетине
Око гозбе роје се
Руке се шире и склапају кроз њихово витлање
Сада је свечар
Сада је време
Налећу на храну на усне пресијавају се
Кости беле
Домаћица се узради
Поставља чисте тањире нуди нас пићем
Неко накриво запева
Лик срче
Директно из чиније
Чим заседа за софру Лане тура хиљадарку у хармонику
И свирац
Још живље
Наставља са песмом
И мирис се балеге меша с мирисом ракије
Ракије
тамјанике