Година LIX · свеска 1-3 · 2025

ЛАЗАР БУКУМИРОВИЋ (Чачак, 2001) дипломирао на Одсеку за српску књижевност Филозофског факултета у Новом Саду. Пише поезију и књижевну критику. За збирку песама Уџбеник свакодневице (Матица српска, 2021) награђен је Матићевим шалом. Прве преводе са шпанског започео као студент хиспанистике.

ЂОРЂО ВАСИЋ (Маглај, 1961) студирао је немачки језик и немачку књижевност. Досад је превео и објавио романе немачких и аустријских ауторки и аутора: Кристофа Хајна Хорнов крај (1990), Хајнриха Бела Хлеб раних година (2021), Кристе Кожик, Анђео са златним брковима (2021), Хермана Броха Зачарање (2022), као и збирке приповедака Франца Фимана Жонглер у биоскопу или острво снова (2017), Волфганга Колхазеа Нова година с Балзаком (2019) и Ксавера Бајера Приче с Маријаном (2024). Осим тога, аутор је пет збирки кратких прича: Чувар ризнице снова (2009), Кривица (2012), Фалсификатор (2015), Индијанац и огледало (2017) и Кафе Страст (2023). Живи и ради у Торонту.

ЈЕЛЕНА ГАВРИЛОВИЋ (Белa Црквa, 1967) дипломирала је теологију на Теолошком факултету у Осијеку. Објављивала је у часописима Градина, Књижевне новине, Књижевне вертикале, Књижевни магазин, Исток, Траг, Свеске, Летопис Матице српске, Београдски круг кредом, и др. Објавила је четири збирке поезије: Призивање кише (2007), Писма пустињске принцезе (2010), Хаљина која иде уз Дунав (Београд, 2019), Романса за четири музе и контрабас (Београд, 2022); два романа: Жене под мојим кровом (2016) и Франц К. и ја (2017) и књигу прозе Преслица Џидовке девојке (2024). Песме су јој заступљене у зборнику Панорама савремене српске поезије (2024). Преводи езотеријска и метафизичка класична дела (Зохар – IX томова), Кибалион, Ђулистан, Окултна филозофија Корнелијуса Агрипе, Теозофски речник Хелене Блавацке, и др.) за издавачку кућу Метафизика. Чланица је Српског књижевног друштва. Живи у Београду.

СИМОН ГРАБОВАЦ (1955) је завршио Филозофски факултет у Новом Саду. Био је члан редакције часописа Поља (1979‒1984) и главни и одговорни уредник издавачке делатности Новог зенита (Српски књижевни магазин и књиге), 1992–1994. Бавио се и драматуршким радом. Основао (са З. Павловићем) позоришну групу Интервентна трупа „Форгов“(1989‒1990). Био је уредник и селектор Малог позорја (1985‒1994) које је, с колегама, трансформисао у Интернационални фестивал алтернативног и новог театра ИНФАНТ (1995), чији је био уметнички директор, селектор и извршни продуцент. Аутор је концепта и уредник Новосадског летњег фестивала (1994–1996). Драматург је представa Уроборос, Излог, Наше место, 10 (Десетка) и аутор два либрета за модеран балет: Предсмртна љубавна песма и Најлепше певају заблуде. За културно-уметнички програм РТС ‒ ТВ Нови Сад написао је неколико сценарија (Четврт века Поља, Војвођански песници, Данило Киш: детињство, Триптихон…). Поред књижевности бави се и промишљањем позоришта, посебно алтернативног, као и сродних феномена. Објавио је тридесет књига, од тога петнаест песничких.

АЛЕКСАНДРА ДИМИТРИЈЕВИЋ (Приштина, 1989) дипломирала је 2013, мастерирала 2014. и докторирала на Филозофском факултету Универзитета у Београду 2024. године. Од фебруара 2014. године до марта 2015. обавила је стручну праксу у Народном музеју у Крагујевцу, а у јуну 2015. положила је кустоски испит у Народном музеју у Београду. Александра се активно бави истраживачким и научним радом, а област њених истраживања је српска средњовековна, византијска, поствизантијска и источнохришћанска уметност средњег века. Учествовала је на неколико научних скупова: међународном научном скупу Ниш и Византија XX: Византија-традиција и савременост (2022) и Ниш и Византија XXI: Дани светог цара Константина и царице Јелене (2023). Радила је на припреми, организацији и отварању великог броја изложби у музејским галеријама широм Србије. Од 2017. ради као сарадник часописа за књижевност, уметност и културу Кораци.

АЛЕКСАНДРА ЖЕЖЕЉ (Београд, 1977) завршила основне, мастер и докторске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Члан је Хемингвејевог друштва (САД), Фицџералдовог друштва (САД) и Удружења за англоамеричке студије Србије. Добила звање научног сарадника у области језик и књижевност – наука о књижевности (2021). Објављује у националним и међународним научним зборницима и научној периодици. Аутор је следећих књига: Normative Masculinity and Its Subversion in Tennessee Williams’ World and Style (2016), Хемингвеј и род: писац у мрежи теорије (2018), Песник и један читалац: огледи о поезији и прози Драгана Лакићевића (2020), Збирка лептирова: огледи о англоамеричкој књижевности (2021), Ваљаревић у дијалогу (2022). Живи у Београду.

ЛАНА ЈЕКНИЋ (Београд, 1993) докторирала је на Филолошком факултету у Београду, одбранивши докторску дисертацију Драмски и позоришни метод Николаја Кољаде (2023). Добитник је прве Бранкове награде Матице српске (2017/2018) и награде Проф. др Радмила Милентијевић (2017/2018) из области руске књижевности. Пише и објављује научне радове и позоришну критику у националним и међународним научним часописима на српском и руском језику (Књижевна смотра, Зборник Матице српске за славистику, SLAVICA TERGESTINA, Славистика, Slavicum Press). Учесник је више међународних конференција (Келн, Санкт Петербург, Цирих, Београд, Јекатринбург). Члан је Матице српске и уредништва швајцарског часописа за књижевност и културу Slavicum Press. Преводи са руског језика. Према драми Романа Козирчикова Тиха светлост, у преводу Лане Јекнић, изведена је представа Тиха светлост (2022) у режији Наташе Радуловић (Регионално позориште Нови Пазар). Запослена је као истраживач-сарадник на Филолошком факултету у Београду.

ДАНИЈЕЛА ЈОВАНОВИЋ (Шабац, 1975) дипломирала је на Одељењу за историју на Филозофском факултету у Београду. Објављена дела: роман Ватра (2008), збирка поезије Ред овога, ред онога (2018), историјска студија Од рајског врта до Кембелове супе. Прилози за историју хране и исхране (2022) и књиге превода: В. Томић, Милена Павловић Барили: светлост једне звезде = The Light of a Star, Пожаревац, 2024; М. Херман Секулић, Nine Lives of Milena Pavlović Barilli (2022); Афроамеричка поезија, избор и превод (2015); Брајан Хенри, Карантин (2010); Енес Халиловић, Leaves on Water (2009). Роман Ватра био је награђен на конкурсу за прву књигу (СКЦКГ). Ауторске радове и књижевне преводе објављује у периодици (Поља, Повеља, Кораци, Сент итд.). Живи и ради у Београду.

ВЕСНА КАПОР (Невесиње, 1965) завршила Филолошки факултет у Београду. Објавила романe Три самоће (2010, 2011) и Маша и медведи (2023), збирке прича По сећању се хода као по месечини (2014, 2016), Венац за Оца (2018, 2019) и кратку прозу Као што и вама желим (2016). Добитница је награда Меша Селимовић, Лаза Костић, Милош Црњански, Данко Поповић и Кондир Косовке девојке. Са професорком Слободанком М. Владив-Гловер уредила је публикацију The Sense of Writing in the Age of New Tehcnologies and Mass Media у оквиру едиције Transcultural Studies (2016). Ради у Студентском културном центру у Београду као уредник књижевног програма. Њене приче заступљене су у збиркама: Путник са далеког неба, Зона Библиона, Са Андрићеве чесме, Корак исписан пером, Врт наде, Најкраће српске приче и Приче о Косову. Проза Весне Капор преведена је на руски, македонски и мађарски језик.

ТАЊА КРАГУЈЕВИЋ (Сента, 1946) дипломирала и магистрирала на Филолошком факултету у Београду. Објавила је преко двадесет песничких књига и неколико књига есеја о поезији. Добитник је бројних награда, а за укупан песнички рад и допринос српској поезији награђена је наградом Десанка Максимовић (2015). Заступљена је у више значајних светских антологија. Објављене књиге њене изабране поезије: Стаклена трава (2009), Ружа одиста (2010), Седам песама на седам језика (2012), изабране песме са преводима на енглески, француски и шпански Сећање свиле (2015), Трн о свили, избор аутора, поводом награде Десанка Максимовић (2016).

АЛЕКСАНДАР Б. ЛАКОВИЋ (Пећ, 1955), песник, критичар, есејиста и антологичар. Објавио једанаест збирки песама, десет књига критика и есеја, књигу путописа Хиландарски путокази, роман Кад куће нисмо закључавали и путописну фото-монографију Хиландар и Света Гора, између мита и историје. Приредио је антологију песама о Хиландару XII–XX в. Хиландарје: песничко ходочашће, Кодеров Митолошки речник Божа Вукадиновића и зборник Велики школски час: избор из поема и књига песама изведених 21. октобра у крагујевачким Шумарицама. Уредио је две књиге тематских есеја: Његош – ријеч скупља два вијека: зборник радова о стваралаштву Петра II Петровића Његоша 1813–2013. и Бранко Миљковић – моћ речи: зборник радова о песништву Бранка Миљковића 1934–1961. Књига песама Повратак у Хиландар је преведена на енглески језик и објављена у Торонту, а књига изабраних песама објављена је у Скопљу, на македонском језику. За песништво је награђен Кондиром Косовке девојке; за књижевну критику наградама Јован Скерлић (2014) и Милан Богдановић (2014); за прозу наградом Григорије Божовић (2017), за путопис Хиландар и Света Гора: између мита и историје наградом Љубомир П. Ненадовић, а Повељом Борисав Станковић за изузетан допринос српској књижевности и неговање вредности дела Боре Станковића (2024). Живи у Крагујевцу и Љутој.

ДРАГАНА ЛИСИЋ (Нови Сад, 1998) завршила је основне и мастер студије српске књижевности на Филозофском факултету. Тренутно је докторанд и истраживач-приправник на Филолошком факултету у Београду. Поред тога, студира и Театрологију на Палама, на Универзитету у Источном Сарајеву, где и живи. Објавила је збирке поезије: Траговима… (2022) и Меmentо vitае (2024). Добитница је награде Војислав Деспотов. Била је један од организатора Новосадског фестивала књиге НОФЕК (2017–2019). Осим поезије, пише и прозу, есеје и критику. Била је и учесница бројних научних скупова и конференција у земљи и региону. У припреми је њена прва прозна књига.

ЖАРКО МИЛЕНКОВИЋ (Приштина, 1988), песник, књижевни критичар и проучавалац књижевности, докторанд на Филозофском факултету у Новом Саду. Објавио књиге песама: Кенотаф (2011), Крхотине лета (2019), Свакодневно убијање живота (2022), књиге есеја Тмина и празнина, Horror vacui у српској поезији XX и XXI века (2021) и Јасни обриси несрећа: есеји и критике о савременој српској поезији (2024) и монографију Иван В. Лалић: питања песничке традиције (2024). Приредио је збирку изабраних песама Драгомира Костића Пут у Микену (2016), уредио зборнике радова о делу Душана Ковачевића, Петра Сарића, Злате Коцић, Ивана Негришорца и Гојка Ђога (Душан Ковачевић: идеологија, човек, драма (2017), Сарић: светлост, стварање, страх (2018. са Маријом Јефтимијевић Михајловић), Злата Коцић: славуји, љиљани, лестве (2019. са Слободаном Владушићем), Иван Негришорац: поетичке и културолошке доминанте (2020. са Јаном Алексић), Гојко Ђого: надахнућа, феномени, загонетке (2023. са Јеленом Марићевић Балаћ). Добитник је Годишње књижевне награде Григорије Божовић Књижевног друштва Косова и Метохије, за најбољу књигу објављену 2019. и награде Перо деспота Стефана Лазаревића и Хаџи Драган (2023). Уредник је књижевног програма и књижевних издања Дома културе Грачаница.

МИЛИЦА МИЛЕНКОВИЋ (Сврљиг, 1989), докторанткиња и мастер филолог српске и компаративне књижевности. Објавила је роман Homunculi (2010) и Тајна блага Романових (2023); књижевну критику Критичка тумачења (2016) и Канон (2022); песме: Мање од длана (2012), Via Militaris, Via Dolorosa (2013), Испоснице (2019), Љубав у Кани и друге песме (2020) и избор из поезије Треће крило (2021). Приредила је Зборник радова ученика школе Активног читања и креативног писања (2018) и Сабрана дела I–III Гордане Тодоровић, као пројекат који је подржало Министарство културе и информисања РС у области издаваштва капиталних дела савремене српске књижевности и Живети због песме Гордане Тодоровић (2019). О животу и поезији Гордане Тодоровић објавила је студију Песникиња, ласта земље (2022). Поезија јој је превођена на енглески, мађарски, словачки и македонски језик. У Македонији је објављен избор из њене поезије под насловом Крстосница на ветрови (2023). Члан је Удружења књижевника Србије и Матице српске. За поезију и књижевну критику награђена је Првом наградом Фестивала поезије младих у Врбасу (2011), Првом наградом Фестивала културе младих Србије у Књажевцу (2012), наградом Тимочка лира за најбољу песму, Радио Београд 2 (2012), Мирко Петковић за књижевну критику (2019), Стражилово за збирку песама Испоснице (2019) и наградом Микина чаша на Сићевачкој књижевној колонији (2022). Члан је редакције часописа Градина у Нишу и уредница књижевног програма на Nišville Jazz Festivalu.

МИЛУНИКА МИТРОВИЋ (Сеча Река код Косјерића, 1950) пише поезију, прозу и књижевну критику. Ауторка је књигā поезије: Биографија душе (1996), Старохришћанска љубав (1997), Додир тајне (1999), Несавладано (2004), Отпис (2007), Листопадне и друге (2010), Зимско писмо (2015), Успутнице (2015), Привремена уточишта (2019), Да нисам: изабране и нове песме (2019); књига прозе Записи на ветру (2012), Цртежи на води: приче из детињства (2021), Насамо (2022); драме Пољско цвеће у белом бокалу (2004) и књиге критикā и огледа Дарови сусретања (2022). Објављује у књижевној периодици. Живи у Косјерићу и Земуну.

АНА НИКВУЛ (СНЕЖАНА ВУЛОВИЋ, Косовска Митровица) објављивала прозу и драмске текстове књижевним часописима: Багдала, Стремљења, Књижевни запис (ЦГ), Буктиња, Сретања, Свитак, Кораци, Балканском књижевном гласнику и многим другим. Објавила збирке песама: Ја ћу тебе учит мене (2013), Како се оно беше плаче (2014) и Четири фефероне за растанак (2015), Kaj sam zamolčala ko je igral blues? (Шта сам прећутала док је свирао блуз?) (2016), Кратка прича о отвору бленде (2017). Превођена је на шпански и словеначки језик, заступљена у многим поетским зборницима и антологијама, и добитница је бројних песничких награда. Ради у школи у Младеновцу, где предаје српски језик и књижевност.

СЛАВИЦА ПЕРОВИЋ (Котор), црногорска лингвисткиња и књижевница те редовна професорка Универзитета Унион и Универзитета Црне Горе. Била је декан Института за стране језике УЦГ и главна уредница његове издавачке делатности. Kао Фулбрајтов стипендиста провела два семестра у својству истраживача на Kалифорнијском универзитету Беркли. Њен уметнички рад чине три романа: Life Lift (2012, у најужем избору за НИН-ову награду 2013), Бетон блуз (2020), преведен на енглески и Нова Нора (2024). Бави се превођењем поезије и драмских дела, есејистиком и књижевном критиком. Члан је Одбора за језик ЦАНУ и других стручних и научних асоцијација. Осам година је била члан удружења књижевника Црне Горе. Ауторка и уредница бројних монографија и преко сто научних и стручних чланака објављених у реномираним часописима широм света.

ЛАРА ПЕТРОВИЋ (Градачaц, 1978) основну школу и гимназију завршила у Модричи, а Стоматолошки факултет у Београду. На истом факултету (2009) специјализирала област стоматолошке протетике. Песме су јој објављиване у часописима Луча, Српска вила, Траг, Максим, Буктиња, зборнику Сигнали у ноћи, као и на интернет порталима Strane.ba i Libela.rs. Добитник је прве награде на Деветнаестим песничким стазама у Kикинди. Објавила две збирке песама: Облак на таваници (2006) и Она, поново (2023). Живи и ради у Београду.

ТИЈАНА САВАТИЋ (Панчевo, 1994) пише и изводи поезију. Одржала је и учествовала у развијању низа говорних програма Извођење поезије на филму у Студентском културном центру Београда и у оквиру емисије Вавилон, ауторке Јасмине Врбавац, на РТС-у. Пише и објављује критичке текстове из области визуелне уметности у оквиру програма Визуелна уметност и млади у Културном центру Београда. Објавила је збирке поезије Сан Северија (2022) и Баштенски кревети (2023). Тренутно припрема своју трећу књигу песама.

ДУШАН СТОЈКОВИЋ (Београд, 1948), песник, прозни писац, књижевни критичар и историчар, антологичар и преводилац. Објавио око деведесет књига поезија, прозе, књижевне критике, есеја, антологијā поезије, прозе, драме и превода. Аутор је капиталне вишетомне Граматике смрти. Приредио је двадесет књига песама савремених српских песника. Награђиван је. Живи и ради у Младеновцу.

ИВАНА З. ТАНАСИЈЕВИЋ (Крагујевац, 1987) на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу завршила је (2010) основне студије на катедри за Српски језик и књижевност, а годину дана касније, на истом факултету, одбранила мастер рад на тему Проблем идентитета у Проклетој авлији Иве Андрића. Тренутно је докторанткиња на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на смеру Српска књижевност. У оквиру својих студијских истраживања посебну пажњу поклања прози Милисава Савића. Ауторка је научних радова, објављених у часописима од међународног и националног значаја, књижевних критика и приказа. Аутор је научне монографије Херменеутичка огледала, посвећене савременом српском роману, а која је за објављивање одабрана по конкурску Установе културе „Кораци“ 2020, и финансирана средствима Града Крагујевца. Уредница је у часопису Књижевни магазин. Подручје њеног интересовања је савремена српска проза, књижевна критика, као и савремене књижевне теорије.

Драган Хамовић (Краљево, 1970) пише поезију, прозу, критику и есејистику. Бави се књижевнонаучним радом, ради као научни саветник у Институту за књижевност и уметност у Београду. На Филолошком факултету у Београду дипломирао, магистрирао и докторирао на темама из српске поезије XX века. Важније збирке песама: Мракови, руге (1992), Намештеник (1994), Матична књига (2007), Тиска (2015), Меко језгро (2016), Рођен као змај (2019), Лик са Лимеса (2020), Две хиљаде двадесета (2021), Измештеник (2023), Лекције из памћења (2024). Добитник више књижевних признања.