Стејнар Опстад
ЗАКЉУЧАНО ПОДРУЧЈЕ
ГОСПОД ЈЕ РЕКАО СВОЈЕ
Он који пише о раду сељака,
клијању зрна у пролеће и о
голети с пањевима у јесен
образлаже сваку песму
животом на фарми и годишњим циклусима
јер речи Господа остају нечујне
или се мешају са
шумом ветра у травци
и сувом лилом јасена
Речи господа нису створиле
неки свет нама знан.
Речи су његове семе које влажим у устима
али ми не успева да их расклијам
Господ је рекао своје
и он више није крив за своје речи,
а човек је крив за све своје речи
одавде до вечности
ЗАКЉУЧАНО ПОДРУЧЈЕ
Парк је увече закључан
и Бог је унутра
Пророк спава изван, у мраку
у кошуљи која је једном била бела
као руке злочинца
или убице
који никада не буду откривени
Руком гладим леђа пророка
јер ја пазарим када пишем:
Ја сам онај који пише песме, а нисам песник
Моје око окренуто је од Бога
Исус и једна ограда раздвајају нас
и неко пита
да ли би Бог могао да ме спасе
„Не, чак ни Бог“,
пишем и смејем се
јер ја познајем наивне
и не заобилазим их.
Преступници су они које избегавам
који пишу реч преко речи
и малају слику преко слике
ЈЕДАН МАЊЕ
Сунце пада ниско по земљи
у данима након очеве смрти
Смењивали су се киша и сунце
једва да сам се и померио из куће
Пошто сам празан жалим
над мртвим, не над смрћу
Смрт је објективна, као судија
Пошто сам празан, чезнем
за вером, не за богом,
већ за истинским човеком
ОБРНУТО ЧУДО
Живим тако мирно да људи могу да помисле
да покушавам нешто да сакријем:
злочин, трагедију или срећу
Никада не могу да будем довољно усамљен,
никада довољно вољен,
у томе је грешка
и немам више истрајности
откако се стидим сваког осећања или мисли
које у себи не садрже и крај
* * *
Ја сам ученик
ја сам дечак, девојчица, самом себи мајка, отац
рођак без рођака
Ожењен сам прстом с прстеном на њему
али то није венчани прстен
Љубим га док мрмљам речи
не постоје атеистини верници
само родбина и фигуре
и невиђена здања и улоге
и више не знам
хоћу ли настати
кроз то што пишем
ДЕЛО ВИДА
Небо је тамно и душе чекају
душе људи који једни другима
отимају лицa
Душе људи смртне су
и по душама пишем
и видим како Бог умара очи
За сликаре и песнике не постоји место
Тек у небеском делу
речи и слике постају видљиве
МОЋ СУНЦА
Пакао седи у откуцајима срца
и у мисли која ми је често говорила
да би требало да завршим са собом
Али увек би ме сунце спасило
Ја сам дете створено од велике чежње
и схватио сам да сам рођен
да бих умирао и васкрсавао сваког дана
и да вечност лежи иза мене, не испред
Сваког јутра почињао бих
с лего коцкицама и бојицама
градећи свет и стварајући људе у њему
Сви ко један добили би кратки бесмртни живот
* * *
У родитељској кући само сам ноћу налазио мир
Дању сам имао своја скровишта у шумама и честарима
волео сам се са самим собом у високој трави
Влати траве и сунчеви зраци мазили су се са мном
Постојало је време пре и после екстазе:
Све што је долазило пр, мени је било недостижно
Призoвeм ли сан, назoвeм себе другачије
као Себастијан, Аријел или Микаел,
име које асоцира на крв ваздух лудило и смрт
ИЗ ДЕЧЈЕГ УГЛА
Земља лежи набацана на очев гроб
са свим венцима и тракама са златним словима
Замишљам како ће се гомила земље
ускоро слити под поклопац сандука
и испунити му руке, груди, очне дупље
уши, нос и уста
или смрзла земља може да учини
да отац целе зиме нетакнут лежи у финој
кошуљи, оној коју је одабрао за укоп?
Очи су му замрзнуте до добуко у пролеће,
али када се отопе он ће опет загледати
у душе тројице синова
и то судбине што је било у његовом животу
растопиће се и одјекнути
сунцем огрејаним црквеним звонима
која звуче блаже од цвета зимског сата
и тоном који траје све дуже
сваким ударом
ПОСЛЕДЊИ ДАНИ
Последњих дана очеве очи
биле су попут тамне воде
у отопинама на брдској страни
која трепери на сунцу и маховини
Његове очи рекоше: Ово је мој сандук
моја успавана вода
СТЕЈНАР ОПСТАД (STEINAR OPSTAD, 1971–), норвешки песник, преводилац, антологичар.
Објавио књиге песама: Tavler og bud (1996), Den alminnelige (1998), Analfabetisk (2000), Synsverk (2002), Samle øksene inn for kvelden (2005), Avhymninger (2009), Å, høye dag (2013), Kjærlighetstapene (2015), En varig lengsel (2019), Å være flere (2022); књигу есеја Himmelretninger (2012); уредник је неколиких антологија и избора. Добитник је следећих награда: Tarjei Vesaas’ debutantpris (1996), Bjørnsonstipendiet (2001), Anders Jahres Juniorpris (2001), Den norske Lyrikklubbens pris (2002), Aschehougprisen (2003), Sultprisen (2006), Stokke kommunes kulturpris (2006), Rolf Jacobsens lyrikkpris (2007), Wildenveys poesipris (2015), Vestfolds Litteraturpris (2016), Doblougprisen (2017), Diktartavla (2022). Превођен на шведски, енглески, мађарски, албански и на друге језике. Живи и ради у Ослу.
Избор, превод сa норвешког и белешка
Марко Вуковић