Владимир Милојковић
У ФРИЖИДЕРУ НЕМА СМРТОВНИЦЕ

 

БЕЛO ЦВЕТAЊЕ 

кошмар о учењу мађарског језика 
мог језика Ц, али заправо Б 
или Б заправо Ц 
у непознатом стану са познатим-непознатим особама 
искре „white blossoms” као умирање 
неправда која је довела до нервног слома 
колосеум духа младости 
у једном комаду 

нисам сигуран да ћу опет моћи да заспим 

15.1. 2022.

НЕКРОЛОГ РЕЧИ 

Имадох реч 
Пробудим се 
И оно Пепељугом постанем 
По пепелу пребирам сан 
Повучем реч за реп 
Стрпам у врећу 
И бацим шум свог корака 
Ход речи 
Говор ока… 

Heathrow Villages Park
30.1.2022. 

ВИДЕО САМ ТЕ У СНУ 

у сну сам видео: 
живиш у другом граду 
у мраку, између јефтиних бетонских зграда 
извиреш из гробова рутине 
у простору пуном ничега 
тражимо се 
и налазимо остатке нечега 
оно што бисмо можда назвали животом 
у пренесеном значењу 

Fordbridge Park, Ashford
12.3.2022.

ГЛЕДАМО СЕ ОТВОРЕНИХ ОЧИЈУ ДИШУЋИ ЈЕДНИ ДРУГИМА У УСТА 

упознао сам га уморан од љубави 
седео је испред 
као да ће изненада умрети 
безизражајни облик лица – упитник љубави 

годину дана касније 
чувам његов број телефона 
у граду нема мимоилажења 
број – вир у стомаку 
стојим у маси 
стајалиште локалне железничке 
воз ће ускоро доћи 
кроз тунел 
какофонија 
миран сам од укочености 
корак аутоматских врата 
притиснути „call“? 

Могу да раширим ноге – помислих 
јер није битно о чему причам 
иако говорим о себи 
тако одмах могу да примим неког мушкарца 
компромитујући пуцкетање неонских реклама 
моје срце ипак има отворене очи 
спарина тешког ваздуха 
дишемо једни другима у уста и очи 
примећујем осмех – нечујност буди шумове 

недалеко од стајалишта у коми party лелуја 
можда је тамо и mister Y? 
закључан у подморници док су ми колена пуна падова 
а небо прелећу авиони 
еспресо-мартини се точи 
у рукама носим страх 
да можда, ипак, нема принца за овај дворац 
то непостојеће гнездо зебице у глави – 
као што једном рече Регина на страни 33 
јер искра може у стотинки умрети 
као месо увијено у шкољку 

кад боље погледам сланим очима: 
I AM NOT GOING TO TELL YOU MORE ABOUT IT 

Harris + Hoole café, Uxbridge
28.11.2023.

 

АБОРТУС МАКАЗИЦАМА ЗА НОКТЕ 

„Домовина је тамо где је дом“ – рекао је неко. Јуче су ми разбили главу комадом бетонског плочника. Мој „дом“. Моја „домовина“ показује све знаке абортуса. Ја сам абортус. Док копам по муљу. Уклањам метастазе. Из витрине – мачке на паркингу. Са пода – чистину. Са разних страна – рукаве и ногавице и друге навлаке. Трпам у кутије. 

Писалиште, Нови Сад 
2019

Говорим енглески. Углавном, већ три године. Али га не познајем. Осим неколицине повлаштених, сви су сиромашни. До краја овог месеца мој дом може постати клупа испред овог кафеа. Позван сам на озбиљан пословни састанак. Састанак и разговор о раду тима; „озбиљне промене“ су на видику. 
– Нема на чему, осим хвала на грозоморији. 
У болници је чекаоница. Двострука. Ситуација без главе. 
Зашто су данашњи људи опседнути огњиштем?! 
Неки су видели Херту како сече речи маказицама за нокте. 
И ја сечем. У мраку. Тајно. „Дом“. 

Harris + Hoole café, Uxbridge, London
2023

У ФРИЖИДЕРУ НЕМА СМРТОВНИЦЕ 

Alma и Elizabeth су увек биле једна особа 
у заједничкој кући под у купатилу се пере потасијумом 
недостаје само цијанид 
могао сам да умрем 
али ипак нисам хладноћа галаксија у симфонији звучи заједнички 
пијем отров као у филмовима 
испред собе је тепих за свачију употребу 
па и за отров 
да сам издахнуо после колапса био би то несретан случај 
онога што ми се недељама мотало по глави 

Лондон
28. новембар 2023.

СТИСАК НАШИХ ИСПРЕПЛЕТЕНИХ РУКУ 

нема одговора 
крв тече 
плаши се понижења 
сви су забринути 
нестати постепено 
кавез налик сну 
потиснула се тихо 
није могла да се сети џунгле 
опасних звери за црним и жутим пругама 
белих мрља 
погледом у бетонско дно чучи 
црни летаргичан, 
као из часописа – под 
небом кривих лица 
(можда ни толико) 
насмејани су кљуцали по отпацима 
тупим кљуновима 

Централни Лондон
Јули 2022.