Ове године, 28. августа навршило се седамдесет година откако је у Лондону умро Димитрије Митриновић. За тих седамдесет година изашла су његова сабрана дела у три тома на српском (1991), обиман избор радова на енглеском (1987), објављене су две биографије (једна на срском, Предрага Палавестре (1977; 2003) и и једна на енглеском, Ендрјуа Ригбија (1984; 2006)), као и монографија о његовој мрежи на холандском и српском (Видовњаци Гвида ван Хенгела, 2018; 2020). Одржана су три скупа (у Србији и Британији, 2013, 2015, 2021), са којих су потекла два зборника, а појавило се и више чланака из историје уметности, књижевности, историографије, политикологије, који се сви на неки начин баве…

  Снежана Милојевић: Сумпоровита вода Кључ издаваштво, Београд, 2023.   Нисам по Смрт могла да свратим, Та Смрт љубазно сврати као гост, Кочија беше само за нас двоје, И Бесмртност. (Емили Дикинсон, Ја сам нико! А ти, ко си?)     „Чини ми се да се личност са дефектом лакше отвара. Лакше се прави увид у његову психу, него у психу некога ко је потпуно здрав. Срећан човек је књижевно нефотогеничан”, констатовао је Слободан Селенић као одговор на питање због чега су физички и(ли) духовно обогаљени ликови поетичка константа његове прозе. Слична идејна матрица назире се и у тренутку суочавања са насловом књиге прозе Сумпоровита вода Снежане Милојевић. Промишљено обликованим…

  Јованка Вукановић: Од ријечи до књиге „Штампар Макарије”, Београд; „Ободско слово”, Подгорица, 2022.               Један од најзначајнијих савремених гласова књижевне критике у Црној Гори, уједно и један од најцјењенијих и најсистематичнијих, Јованка Вукановић, својим обимним дјелом есеја насловљеним Од ријечи до књиге, које је настајало више од деценију, стрпљиво и педантно, још једном је указала на значај и улогу академске и новинске књижевне критике на нашем говорном подручју. Ријеч је, заправо, о својеврсној променади кроз кључна дјела прозе и поезије која су у претходном дванаестогодишњем периоду успјела да заокупе пажњу ауторке и инспиришу је да остави трага о сусрету са њима.             Такође, треба истаћи да студија представља…

  Данијела Вулићевић: Могла сам да будем панда ЈУ РВП, Бијело Поље, 2023.   Човек је клатно између моћи и немоћи, између јаве и сна, јесам и бићу. Често је разапет између онога што би могао и онога што мора. Танана линија која дели јесте и биће зове се живот. И ту ваља бити опредељен, одабрати страну. На размеђу се пресабирају репатице и њихове путање; трокорак и шут-погодак; празне зделе и пун бод. Једно поетско раскршће између моћи и јесам представља и збирка поезије Данијеле Вулићевић Могла сам да будем панда. Ово је једна од оних књига интимизираних поетских исповести дубоко проосећаних са обе стране коже. До тих исповести изрезбарени…

  Драган Јовановић Данилов: Јелен ноћи Вукотић медија, Београд, 2022.   Романсиране биографије познатих људи вазда су предмет интересовања читалаца, из разлога знатижеље, али и зато што су неке од њих добро написана књижевност. Осим животописа писаца, музичара, балетских уметника, глумаца, књиге о сликарима радо су читане и изазивале су пажњу. Често чудаци, за живота несхваћени, посмртно слављени и хваљени. Љубитељима књига позната је Жудња за животом Ирвина Стоуна, о аутору чувених Сунцокрета и Житног поља, Винсента Ван Гога. Исти писац написао је Агонију и екстазу о неупоредивом Микеланђелу, а Пјер ла Мир казује потресну причу о Анрију де Тулуз-Лотреку, без чијих цртежа и слика уметничке четврти Париза с краја…

  Селимир Радуловић: Запис на стубу, јерусалимском Лагуна, Београд, 2023.   Песничка књига Селимира Радуловића Запис на стубу, јерусалимском сведочи о проширењу и надоградњи већ установљене песничке инспирације, чији се вишевековни ток у српској и светској књижевности може пратити као линија певања о Богу и зарад Бога. На том плану аутор показује свест о припадности традицији, будући да тежи да осавремени не само поменуту песничку ситуацију, него и инкорпорира средњовековне књижевне жанрове у своје песништво. Истовремено, дијалошка форма којом су песме обликоване, као и назнаке о актерима чији су снови и мисли саставни део поезије сведочи о константи разговора са сакралним као видом одржања религијског у човеку. Саодносно томе, певање…

  Слободан Јовић: У кострети Чигоја штампа, Београд, 2023.   Кострет, у ширем смислу те речи, означава одећу, торбе прављене од козје или камиље длаке, док нас старозаветно предање учи да су људи некада давно облачили такве предмете, како би се са завидне дистанце представила потреба појединца за покајништвом и прочишћењем. У Јовићевој стихозаједници необичног имена У кострети читамо представе два света који живе један поред другог. Један чини песниково окружење, са којим песник не може бити задовољан. И не само он. Али песник – и у том и таквом свету – проналази и живи свет осећања и топлих успомена које обећавају много тога вредног. Међутим, његов поглед и емпатију…