Гжегож Врублевски
ПОПОДНЕВНИ ФАНТОМИ
ПРОСЈАK
Подиже поглед само према онима, који крадом
убацују новац у његову зарђалу
лименку.
Они што живе у изобиљу, никада се поред њега
не заустављају.
Сиромашни помажу сиромашне. Богати одлазе
у мртвачким ковчезима
обложеним белом чојом.
ЈЕДНА ОД ГОСПОЂА
Једна од госпођа пажљиво посматра залазак
сунца у даљини. Пред сам сумрак
прилази свечано обученом детету и
деликатно рашчешљава његову дугу, избледелу
косу.
Затим уништава раније на земљи нацртане
знаке. Проверава да није заборавила да склони
посуде с водом. Привија уз себе
дете и лагано одлазе у правцу
широм отворене капије.
Њихово место заузимају ћутљиви мушкарци из шуме.
Распаљују ватру и чашћавају се дуваном. Гледајући у
звездано небо, секу штапове од
леске. Око њих стоје припитомљене
црне птице.
РУЖА ЗАХТЕВА ПЕСМУ
Ружа захтева песму осетљиву на језик гуштерице,
хроме кумулусе или гестикулацију сумануте
деце.
(Подсећаш ме на ружу, моја лукава ружо!)
Желела би узвишен дан, издаје или двобоје у вези с демонском
женом,
која би имала глатке образе попут њених деликатних
латица.
Да ли би ружа била феминисткиња?
Прорачунат политичар?
(Размишљајући о ружи, мислим на независност или само на доминацију.
Много крви је проливено, а ружа је учествовала у тим изгредима…)
Ружа је увела, јер је ружа сочна… (С ружом не морају да буду повезани
искључиво барокни лиричари, ружом су се инспирисали и усамљени
астронаути и разноразни, бескрупулозни подводачи).
Ружа је увек била муза песника.
Да ли ти ова песма коначно пружа задовољство?
БИРАЈУЋИ ПОНОВО KОПНЕНИ ПУТ
Срео сам тамо људе који су деликатно додиривали моју косу.
Говорили су један другом:
То бејаше сигурно ти, савршено те памтим. Имао си тада велике уши и беле,
јаке зубе…
Пили смо заједно вино. Да ли се сећаш? Затим је то прекинуо ветар и умрла је
моја прва жена.
То си морао да будеш ти, нимало у то не сумњам…
Признајем да су у свему били у праву. Изуо сам ципеле
и помиловао старог пса, кога су ми ставили на колена. Да, то сам очигледно био ја.
Kо би други, ако не ја…
ПОПОДНЕВНИ ФАНТОМИ
Она бледорумена девојка која поред мене срче вино Или она друга у црној хаљини,
коју мимоилазим
коју сигурно никада више нећу мимоићи Или госпођа докторка без шминке,
која хладном шаком испитује мој пулс, чудећи се што још увек дишем
Одједном угледах изнад себе лица Чини ми се да нас нешто
међусобно повезује
да бих могао са свима њима на часак да будем срећан…
ПОВРАТАK АРМАДЕ
У равној земљи даље цвета поезија:
Русалке[1]
на крају престале да ме нападају.
Ваљало би прекопати јутландска тресишта.
Сигурно се
још увек тамо налазе многи људи из бронзаног доба, прекланих
грла и са семењем
и са добро конзервираном утробом.
(Шејмас Хини требало би да буде почасни
грађанин Орхуса[2]).
Kада ће се армада, коју сам послао 1970. године у потрагу за
Атавалпиним[3] прстеном, вратити?
Трули, лилипутански бродови – и двоглаве птице
изаћи ће им у сусрет.
МАРKЕСОВИ ДЕМОНИ
Сијерва Марија посећује у сновима.
Vade retro! Vade retro! (Kокошке се укрштају с папагајима…)
Њена дуга, бела коса претвара се у старачке
обрве.
Најбитније је поново се пробудити.
Вратити
у постељу без балдахина.
Пензионисани учитељ плеса, Мануел.
Његови последњи дани у копенхашком
сиротишту „Парадис”
Паркети Kордове, гајеви маслина…
Мануел подиже из траве рајске јабуке.
Мисли да су то зреле поморанџе.
Сестре му предлажу игру даме.
Мануел тада маше новинама као кастиљанским
бодежом.
KОЊИ НОВЕ ШПАНИЈЕ
Тамо где су у виду жртве боговима приношена
људска срца,
тихо су плакали и коњи,
осећајући на својим леђима
подрхтавање полулудих јахача.
ПРЕВИШЕ МИ ГОВОРИШ О АНЂЕЛИМА
Превише ми говориш о анђелима
Мада смо већ
на месту
Живи –
Међу црним црвићима
и шареним лептирићима.
Имамо прилику себе тотално да
очерупамо
(Да окусимо, чиме стварно да
закрпимо)
ГЖЕГОЖ ВРУБЛЕВСКИ (GRZEGORZ WRÓBLEWSKI, Гдањск, 1962) – пољски песник, драмски писац, музичар, перформер, сликар, живи већ више деценија у Данској, у Kопенхагену. У Пољској је припадао групи песника СвеСка, која је дебитовала крајем осамдесетих. И даље пише на пољском. Превођен је на низ језика света и награђиван значајним пољским и европским наградама. Песничке збирке: Мљацкање живота, Планете, Долина краљева, Симбиоза, варвари и неварвари, Закон серије, Мљацкање живота и друге песме, Одаје и вртови, Ноћ у логору Kортеца, Летњи ритуали.
Избор, превод с пољског и белешка
Бисерка Рајчић
[1] Русалка – водена вила или вила водарица (прим. прев.)
[2] Орхус – други по величини град у Данској, главна лука, име добио по викиншкој речи „Арос” – уста, односно “ушће реке Орхус”, која се на том месту улива у море, као насеље први пут се помиње 770 године (прим. прев.)
[3] Атавалпа – значи петао, али и непозната птица у претколумбијској Америци, 13. и последњи владар Инка, погубљен од стране Шпанаца вешањем, иако је био крштен као хришћанин (прим. прев.)