Бора Ћосић, Никола Живановић
ПРЕПИСКА

 

Бора Ћосић

ЈОШ УВЕК НЕЈАСНО

                                    По Николи

Ниси ми ни ти објаснио
где си нашао ту земљу
сахрањену у земљи
и све оне склопове
несклопиве
између меда и руке
код тебе и реченице
некакви су јунаци
заменице претворене у животиње
птице уопште не лете
него раде у пекари
војсковође перу писоаре
код тебе озбиљне даме
озбиљне су даме
како то уопште допушташ

(2020)

 

Никола Живановић

ПЕСМА ГАВРАНОВА У СЕПТЕМБАРСКО ЈУТРО

Чуо сам песму гавранова и у септембарско јутро,

Влажно и хладно и знао сам, тада сам знао да ће све умрети,

Главне улице ће увући своје пипке, заједно са стаблима

И аутомобилима паркираним у њима и скупити се у лопту као опосуми

И тако умрети испуштајући из себе последње веселе звуке

Уличних свађа и последње, старачке уздахе угљен-моноксида;

Тачка на упитнику ће последњи пут погледати свет

Својим великим безбојним оком, поскочити и завући се горе

У кукицу без икакве жеље да сазна шта ће бити са остатком света;

Колумбо ће још једном распрострти своје мапе

И своје мале лађе под упаљеним свећама и лећи

И умрети тамо и тада, никад не починивши геноцид;

Број десет ће у прво време остати дељив са два

Али нико нигде неће моћи да нађе

Две петице на које би га поделио.

Божић у Србији више неће бити седмог јануара.

Луди научник из цртаног филма ће пронаћи еликсир смрти

У кућици трећег прасета, оној од цигле.

Хиљаде ће умрети од глади, милиони од неписмености;

Једино ће реума у малом прсту моје десне шаке

Наставити да постоји, једина неуништива тачка у свемиру.

 

Бора Ћосић

РИМЕ

Само да си се држао исправног метра

пристојне прозодије и риме

не би ти се улица усковитлала од ветра

нити би ти кров прокисао тиме

 

не би ти гаврани грактали код тога

а упитник своју тачку изгубио

да си се држао потребног слога

и сваки стих римом порубио

 

далеко је још хирошима света

коначна упропаштеност климе

под условом да строфа ти процвета

са добродошлим трњем риме

 

не би изгубио у тој буци

лиценцу жиро-рачун и име

само да си имао при руци

сведочанство са жигом риме

 

 

Никола Живановић

СЛОБОДНИ СТИХОВИ

Kада поподне дуго шетам,

Kада се враћам из даљине

Kораком лако пратим метар

На одредишту већ су риме

 

Али кад ноћу ружно спавам,

Kада кроз снове свугде лутам,

Kад песма циљ свој избегава

Тад сваки стих са римом гутам.

 

Било је, биће добрих дана,

И дана пуних снаге, моћи,

Слогове тачно да саберем

Рима ће с ритмом сама доћи.

 

Али не знам песму гавранова,

Нити разумем такве стопе

Па метру пуца већ основа,

А риме се у крике стопе.

 

Али када ме кораци носе

У своме ритму, могу од шале,

Да наримујем речи што се

До тада нису ни римовале. 

 

Никола Живановић

РИМЕ О РИМАМА

Боро, ти мене изокола

Моме занату опет учиш,

Од мога посла, завршиш пола,

А за свет чини се одавно ћутиш.

 

Ти знаш да рима другу риму

Носи, па трећу, па све редом

И те терцине протежу се

Kао божанство над немим светом.

 

Јер риме као и стопе памте

Све што је њима изречено,

Ја римом вежем што рече Данте

С песмама неког нерођеног.

 

Тако и ти својим дугим

Животом спајаш епохе које

Никада скупа на једном месту

Не би ни могле да постоје.

 

Хвала ти на тој опомени,

Обичан човек што старији

Бива, свет хоће да промени

А само буде немарнији.

 

Зато све своје риме више

Ценим, за везан стих сад тек марим.

Не учиш ме то како да пишем,

Ти мене учиш како да старим.

 

Бора Ћосић

KРУХ СВАГДАЊИ

На углу улице Niebuhr и Schlitter Strasse

продају хлеб из дванаестог века

као да онај првотни крух не да се

него се наставља кроз времена попрека

 

квасац или герма учинили су своје

да људско тесто нигде се не спотакне

па тако степени поређења споје

мене са тим типом из готике

 

Никола Живановић

***

Знам, Матвејевић књигу има

Kрух наш, есеје, а Милишић

Пореди га у стиховима

Са телом. Нису мимоишли

 

Ни Хелдерлин ни Свети Матеј

Ту тему, мада хлеб ми ствара

Муке, сам печем, још аматер,

Никакав мајстор од пекара,

 

Мирандола нам каже „Човек

је ковач среће“, ал’ то треба

Почети прво од основе

И бити пекар свога хлеба.