Борис Рижи
БРАТ И ДРУГ

 

ЗАВЕШТАЊЕ

Да се договоримо: кад умрем,
ти ћеш поставити крст на мој гроб.
Нека буде као сви крстови,
а ти и ја, пријатељу, знаћемо
да је то — тек фреска. Ко на папиру
што неписмени оставља свој траг,
желим крст да оставим овом свету.
Желим да оставим крст. Ја нисам
зналац граматике живота.
Прочитах судбу, а ништа не схватам.
Навикнут сам само на ударце,
на ударце од којих, као зуби,
из уста ми испадају слова.
И миришу на крв.

Новембар 1993.

 

ЖИВЕХ КАО И СВИ — У СНУ, КОШМАРУ…

Живех ко сви — у сну, кошмару
за бољу судбу не хајем.
У бунди сивој на вашару
ципеле ја не продајем,
а нису божанске поуке,
већ лица продавачица
дала ми повод за музике
те, за шуштање страница.
Ни славе, драги, ни новаца
не желим из руку ваших…
Савременик сам свих џукаца,
брат и друг — последњoj вашки.

1996

 

БОРИС Б. РИЖИ (БОРИ́С БОРИ́СОВИЧ РЫ́ЖИЙ, 1974-2001, Чељабинск) по тврђењу Ј. Рејна најталентованији је песник своје генерације. Написао је 18 научних радова о структури земаљске коре Урала и њене сеизмичности, радио као млађи научни сарадник Уралског одељења РАН. Истовремено, уређивао је рубрику у књижевном часопису, објављивао у листу Российская газета (1992), и часописима Звезда (1997); Знамя (од 1999.) Једину књигу поезије Аутограф објавио је 2000. г., када је добио награду Антибукер.Убио се у својој 27. години.

Избор, превод са руског и белешка
Радмила Мечанин